MILOŠ M. MILOJEVIĆ: Susret dva istoka

Kina je vešto iskoristila dugotrajno američko nesnalaženje na Bliskom istoku, posebno u odnosima sa Rijadom, i znatno je razgranala svoju saradnju sa zalivskim monarhijama

U sredu, 7. decembra, kineski predsednik Si Đinping doputovao je u saudijsku prestonicu Rijad. U pitanju je bila prva Sijeva poseta saudijskom kraljevstvu posle bezmalo sedam godina (od 2016. godine). Tokom trodnevnih razgovora i susreta sa saudijskim zvaničnicima i zvaničnicima drugih zalivskih zemalja potpisano je četrdesetak sporazuma iz oblasti energetike, telekomunikacija i visokih tehnologija.

Sama poseta Sija Đinpinga jednoj stranoj prestonici upućuje na popuštanje politike ‘nultog kovida’ u Kini – jedne od tema koju pozorno prate politički i ekonomski analitičari. Prema navodima saudijskih državnih medija, očekivana vrednost potpisanih sporazuma je oko 29,6 milijardi dolara. Opštiji okvir potpisanih sporazuma je nastojanje dveju strana da približe dve svoje razvojne inicijative – saudijsku „Viziju 2030.” sa kineskom inicijativom „Pojas i put”.

No, više od same ekonomske strane samita pažnju privlače nagoveštaji geopolitičkog primicanja dva istoka – onog kojeg Zapad označava kao „Bliski”, sa onim koji je prozvao „Dalekim”. No, nužan je oprez prilikom podvlačenja geopolitičke crte ispod pojedinačnih događaja.

Ono što se, za sada, može provizorno zaključiti jeste da je saudijska politika diverzifikacije spoljnopolitičkih veza, nagoveštavana prethodnih godina, ubrzana i da joj je pridodata snažna ekonomska komponenta. Prema ocenama pojedinih zapadnih komentatora, Kina je vešto iskoristila dugotrajno američko nesnalaženje na Bliskom istoku, posebno u odnosima sa Rijadom (o čemu smo detaljnije pisali u listu Pečat, u  738. broju), i znatno je razgranala svoju saradnju sa zalivskim monarhijama.

Razgovori i dogovori

Ubrzo po dolasku, kineski lider je podsetio na strateško partnerstvo sklopljeno između Saudijske Arabije i Kine 2016. godine. Si je ukazao da saudijsko-kineski ekonomski odnosi sve ubrzanije rastu. Među potpisanim sporazumima izdvaja se nekoliko oblasti: informatička industrija, telekomunikacije i energetika. Saudijske i kineske obrazovne ustanove i kompanije ugovorile su zajednički rad u oblasti veštačke inteligencije, pošumljavanja u Saudijskoj Arabiji, a kineski tehnološki gigant Huavej potpisao je sporazum sa Saudijskom digitalnom akademijom o razvitku i obrazovanju lokalnih talenata. Osam hiljada Saudijaca će, prema ovom sporazumu, biti školovano u oblasti informacinih tehnologija i komunikacija u centrima koje će akreditovati kineska kompanija. Huavej učestvuje u razvoju telekomunikacionih mreža pete generacije u mnogim zalivskim državama, uprkos američkom protivljenju iz, navodno, bezbednosnih razloga.

Saudijska naftna kompanija Aramko potpisala je sporazum sa kineskom Šandong Enerdži koji obuhvata snabdevanje sirovom naftom i proizvodima hemijske industrije, kao i ispitivanje mogućnosti saradnje za integrisanje rafinerijskih i petrohemijskih kapaciteta u Kini.

Bezbednosni sporazumi su relativno skromni, što ukazuje na izvesnu opreznost partnera. Saudisjka kompanija za napredne komunikacione i elektronske sisteme ACES dogovorila je sa Kineskom elektronskom tehnološkom grupom da zajednički proizvode bespilotnu letelicu.

Pored potpisanih sporazuma, pažnju su privukli i ceremonijalni elementi posete: automobil kineskog predsednika dopratila je do kraljevske palate saudijska gardijska konjica sa istaknutim kineskim i saudijskim zastavama. Teško je ne zapaziti kontrast u odnosu na sasvim uzdržani julski doček američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Juan za naftu

I dosadašnji obim trgovinske razmene Kine i Saudisjke Arabije je ogroman. Kina je najveća uvozna destinacija saudijske nafte. Saudijska Arabija je u samom vrhu kineskih snabdevača naftom (prvo mesto među kineskim snabdevačima preuzela je Rusija u maju ove godine, pošto je naglo skočio ruski izvoz na alternativna, nezapadna tržišta). U 2021. obim trgovinske razmene dve zemlje iznosio je 87,3 milijarde dolara, od čega je 30,3 milijarde bio kineski izvoz, a 57 milijardi dolara uvoz, uglavnom nafte i petrohemijskih proizvoda.

Pre deset godina najveći trgovinski partner Saudijske Arabije bile su Sjedinjene Američke Države (76 milijardi dolara), ali su ih od tada pretekli Kina, Indija i Japan, beleži Blumberg. Prema navodima „Rojtersa” Kina iz Saudijske Arabije zadovoljava otprilike jednu petinu svojih uvoznih potreba za naftom. Prema kineskim trgovinskim podacima, tokom prvih deset meseci 2022. Kina je uvozila oko 1,77 miliona barela saudijske nafte dnevno, ukupne vrednosti od 55 milijardi dolara.

Početkom ove godine kompanija Aramko je odlučila da gradi petrohemijski kompleks u severoistočnoj Kini vredan deset milijardi dolara. Ovaj projekat, koji bi trebalo da bude pušten u rad 2024. godine, obuhvata rafineriju kapaciteta 300 hiljada barela dnevno, uz fabriku koja će proizvoditi milion i po tona etanola godišnje.

Još u martu ove godine, saudijski zvaničnici su nagovestili mogućnost da će deo trgovine nafte sa Kinom indeksirati u kineskim juanima, a ne u američkim dolarima. O ovoj promeni trgovinske politike razgovaralo se prethodnih šest godina. Međutim stvari su se ubrzale od stupanja na vlast Bajdenove administracije u SAD i postepenog ali dubokog pogoršanja odnosa između dve države. Saudijska Arabija obavlja celokupnu trgovinu naftom za američki dolar, što je deo bezbednosnog sporazuma između Vašingtona i Rijada iz sedamdesetih godina prošlog veka.

Razgranavanje politike

Produbljivanje veza sa Kinom samo je jedan – iako verovatno najvažniji – potez saudijskog prestolanaslednika u diversifikaciji spoljnopolitičkih veza Rijada, koji se prethodnih decenija gotovo isključivo oslanjao na američke bezbednosne garancije. Međutim, povlačenje iz Iraka, nuklearni sporazum sa Iranom i ambivalentan odnos američke politike prema ratu u Jemenu (iako američke kompanije izdašno snabdevaju Saudijsku Arabiju sofisticiranim naoružanjem), uz direktno optuživanje saudijskog državnog vrha za ubistvo Džamala Kašogija, podstakli su saudijsko vođstvo na čelu sa prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom da proširi ‘spoljnopolitički portfolio’ svoje zemlje.

O brzini i obuhvatnosti ovog obrta upečatljivo svedoči putanja saudijsko-ruskih odnosa: od ‘rata cenama’ nafte iz 2020. godine do saudijskog odbijanja da povećaju proizvodnju na molbu SAD uoči izbora na polovini predsedničkog mandata ove godine. Osim toga, u septembru 2022. Rijad je, zajedno sa Ankarom, imao ulogu u razmeni zarobljenika između Rusije i Ukrajine.

Slične tendencije mogu se opaziti i kod drugih zalivskih država koje, iako se i dalje čvrsto oslanjaju u bezbednosnom smislu na potporu Sjedinjenih Država, nastoje da razgranaju svoja trgovinska partnerstva i sopstvene ekonomije udalje od prevelike zavisnosti od izvoza nafte na zapadna tržišta. Prethodnih decenija, ova nastojanja su se pokazala više kao parola nego kao jasan ekonomski program.

„(Bajdenova) administracija upozorava države da ne održavaju snaže veze sa Kinom, ali šta nam Sjedinjene Države nude? Kina nam nudi konkretne stvari”, izjavio je neimenovani visokopozicionirani arapski diplomata „Al Monitoru”. Njegove reči najbolje sažimaju trenutno stanje kineske bliskoistočne politike.

SKINI APLIKACIJU