Milivojević: Uvođenje sankcija Rusiji znači gubitak Kosova

"Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: Kosovo je srce Srbije, ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima... Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra", izjavio je u Novom danu politički analitičar Cvijetin Milivojević.

Govoreći o odugovlačenju prilikom formiranja Vlade Srbije, on je podsetio na jedno od obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će se povući sa mesta predsednika stranke nakon izbora nove Vlade Srbije.

„Ako se Vlada formira do 1. novembra, drugi deo njegovog obećanja bi tebao da bude izvršen. Rekao je: ‘Kada formiramo Vladu, ide Izborna skupština SNS-a, i ja konačno odlazim odlazim sa mesta predsednika’. I ja verujem u to“, rekao je uz osmeh Milivojević.

Dodaje da je primetno da ni javnost ni opozicija ne požuruje Vučića da formira Vladu Srbije. Ne isključuju da će se tokom proleća sledeće godine raspisati vanredni parlamentarni izbori.

Govoreći o ratu u Ukrajini, kaže da on deluje i na unutrašnje političke prilike u našoj zemlji, kao i na spoljnu politiku naše države.

„Mnogo šta se ogoljuje. Rusija je izvršila agresiju na nezavisnu Ukrajinu, kao što je 27  NATO zemalja izvršilo agresiju na Srbiju. Prvo je anektirala Krim, pa ove četiri oblasti, a SAD i grupa zemalja NATO-a su otele Kosovo. Nisu se Albanci otcepili. Tamo je de fakto ušao okupator, NATO okupator, odvojio Kosovo od Srbije i rekao: ‘To više nije Srbija“, rekao je on.

Podsetio je i da se, isto kao i prilikom bombardovanja 1999. godine, gađaju dalekovodi, da veliki regioni ostaju bez struje i da se obe strane međusobno optužuju za terorizam.

„Stvari se pomeraju na frontu, i potpuno se licimerje razobličuje. I u toj igri, sa stanovišta Srbije, Srbija dobija neke nove mogućnosti. Ovog puta može da ukazuje na svom primeru. To više nije ‘sui generis’, ono što su Amerikanci rekli: ‘Kosovo je sui generis’, sve što važi u međunarodnom pravu, tu ne važi, jer mi kažemo – ‘sui generis’. Jel to pravo? Pa, nije pravo“, kazao je Milivojević.

Govoreći o non pejperu za rešavanje problema Kosova koji su podneli Francuska i Nemačka, rekao je da se od naše zemlje „očekuje da odseče sebi nogu“.

„Kosovo vredi stotine i stotine milijardi evra“

„U onom non pejperu ima nešto novo. Uz sve ono, stoji i da se od Srbije očekuje da odseče sebi nogu, dakle, da se odrekne 17 odsto teritorije. A podsećam, nijedna zemlja Evropske unije se nije odrekla ni metra svoje teritorije, Hrvati su odbranili nekoliko kilometra kvadratnih vazduha oko Pirana. Ali, prvi put je iz EU, stigla, od dvojice najjačih lidera, i neka ponuda, da ćemo dobiti ubrzane integracije. To je nešto novo, i to do sada nismo čuli. Ima to veze sa ovim što se dešava u Ukrajini“, kaže Milivojević.

On je naveo da mediji u našoj zemlji najčešće pominju ponovno uvođenje viza za putovanje građana van zemlje, kao i odlazak nemačkih investitora iz Srbije.

Na pitanje zašto dovodi u vezu uvođenje sankcija i odricanje od teritorije, odgovara: „Najneizdrživija šteta je ostanak bez 17 procenata teritorije. Ja nisam iz priče: ‘Kosovo je srce Srbije’, ali je to teritorija koja ima nešto. Prema podacima Svetske banke ima dostupnih nalazišta ruda u vrednosti od nekoliko stotina milijardi evra. Ima 51 odsto deo zemljišta koje pripada državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, građanima Srbije, Srbima i Albancima, društvenim i državnim preduzećima itd. Kada biste to pretvorili u novac, to vredi stotine i stotine milijardi evra“, istakao je on.

Govoreći o nemačkim investicijama, on je podsetio da su oni došli u Srbiju jer „u Nemačkoj niko ne bi radio za te pare“. Takođe, naveo je i da se radi pre svega o fabrikama u kojima se „razmotavaju kablovi“, uz navođenje da postoji nekoliko „časnih izuzetaka“.

„I došli su iz drugog razloga, jer je Srbija poslednja oaza u Evropi koja uz to nudi i državne subvenciije za te firme koje dođu ovde. Zar verujete da će razmotavači kablova izaći iz Srbije da bi kaznuili Srbiju? I šta bi ta kazna bila u odnosu na to da izgubimo Kosovo“, zapitao je gost N1.

On je komentarišući izjavu opozicionog lidera Dragana Đilasa da se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji i za nepriznavanje Kosova u UN, rekao: „Nema očuvanja Kosova u Srbiji, bez ruskog glasa u Savetu  bezbednosti“.

Milivojević smatra da uvođenje sankcija Rusiji, „ne bi bilo prosto uvođenje sankcija“.

Naglasio je da zbog izuzetno skromnih nadležnosti koje su predviđene Ustavom, „Aeksandar Vučić ne može da donosi krucijalne odluke u vezi sa Kosovom“. O tome, dodaje, može da na predlog Vlade Srbije raspravlja parlament.

„Pa pošto je reč o identitetskom pitanju, dokle je Srbija, to ide na referendum. O tome samo građani mogu da donesu odluku“, podvlači sagovornik N1.

Ukazuje i da bi odluka o Kosovu imala dalekosežne posledice.

„To nije pitanje da li ćemo potpisati sporazum sa Rusima ili Amerikancija o saradnji, nego je reč – dokle je Srbija? Takve odluke ne može da donese Vučić. I on nema pravo. Zato i kažem da bi to bio pokušaj državnog udara. Reč je o tome da neko pokušava da preumi ne običnu političku volju građana, nego ono što je identitet države Srbije. A identitet države Srbije je sledeći: ‘Srbija od Horgoša do Dragaša. Tako piše u Ustavu, i na toj platformi su svi pobeđivali na izborima od devedesete“, rekao je Milivojević.

Na pitanje da li bi se odnos promenio ukoliko bi Evropska unija ponudala finansijsku pomoć u zamenu na priznanje Kosova, on odgovara kontrapitanjem: „Da li  je to više para nego što imamo ako Kosovo ostane u Srbiji“?

„Znamo jako dobro koliko vrede materijalna bogatstva na Kosovu.  A koliko vredi golub na grani, mi to ne znamo“, kazao je Milivojević i dodaje da „ako Vučić ima malo kuraži, on neće taj papir (non pejper koje su ponudile Nemačka i Francuska) ni da gleda“.

Poručuje da „budućnost Ukrajine i Kosova ne zavise ni od Šolca ni od Makrona, ni od Britanaca, nego zavisi isključivo i jedino od Vašingtona i od Moskve“.

„Ako se želi Srbija zaista u Evropskoj uniji, ako se želi Srbija na strani Zapada, makar i simbolično, onda se Srbiji moraju ponuditi uslovi koji liče na kompromis. Kompromis treba da pobedi nečiju ubeđenost da je pobedio i realnost da je nešto izgubio“, zaključio je Milivojević.

SKINI APLIKACIJU