MILIJANA BALETIĆ: „Nevini“ Srbi – saučesnici u zločinu nad sobom?!
Autor: Glas javnosti/Hronograf
Što (?!) – ne znate – pa ste zato „nevini“?! A što se ne raspitate?! Kako su se Šiptari na KosMetu „raspitali“ za svakog Srbina koji se tamo usuđuje da diše…?!
Neću ovde ni o Zajednici srpskih opština (ZSO), ni o ovoj najnovijoj sramnoj zapadnjačkoj podvali od Francusko-nemačkog plana – smišljenog kako da nas reše Kosova i Metohije?!
Niti o kontinuitetu njihovih pokvarenih ultimatuma Srbima – već ko zna kojih po redu u poslednjih 100 godina. O svemu tome sam, pogotovo o ovom „najnovijem planu“ detaljno pisala u poslednje tri kolumne.
Jer, ako se zna da su – Rezolucija 1244 i Ustav Republike Srbije – jedini validan okvir za raspravljanje o sudbini Kosova i Metohije – onda su sva ova ostala nametnuta rešenja, em nenadležna, em od nenadležnih da se o tome pitaju! To nisu akti, nego – gola sila i siledžije koji se bez ikakvog prava u to mešaju?! Niti iko ispred države Srbije ima pravo da zaobiđe jedine nadležne akte za KosMet i – bilo šta mimo toga sa siledžijama potpisuje, kako se oni posle toga – na taj potpis – ne bi mogli pozivati!!!
Inače, ništa ne znači – ni tužna faca ni skrhanost pred medijima – sve te muke i idu uz to „radno mesto“?! Broji se samo da li se pristalo ili nije na kapitulaciju koju zapadni neprijatelj traži i prihvatanje poraza i otimačinu našega svetoga KosMeta?!
Sad, da li u tu kapitulaciju idemo po fazama, ili odjednom – za istoriju i konačan rezultat potpuno je svejedno?! Ali, kada se to izdeli na etape, lakše prolazi – zato je i izmišljeno „kuvanje žabe“ – da bi „kuvarima“ lakše „prošlo“ – ne zbog „žaba“?!
Jedino rešenje koje u ovom trenutku vidim za to podlo i nemerljivo zlodelo zapadnjaka prema Srbima i Srbiji je budnost celoga naroda – ali, ne destruktivna! I, naravno – sloga, sloga, sloga!!!
A, ovde ću sad o onome što nikome ne pada na pamet ni da pomene?! I, znam da će to biti neoprostivo – glavno zlo, čak i veće zlo od svakoga zla nad Srbima KosMeta – sve do „žutih kuća“?! Jer, uterivanje straha i prepakivanje mozga svakom Srbinu, evo više od veka – urodili su plodom?!
Dresirani smo samo da dajemo, tolerišemo, žmurimo na svako licemerstvo svih koji sa nama u našoj državi žive?! Oni koji bi se i usudili da – ne daj Bože, javno tako nešto primete – bivaju razapeti na stub srama kao najveći zlotvori, da im ravnih u istoriji nema?! E, to je ta dugotrajna – prvo austrougarska, a potom Brozova – dresura?! Ako se neko i usudi da „otvori oči“, kao po pravilu, prvo ima da ga sami Srbi izvedu pred „streljački vod“ i na taj način se dodvore – nekom u podsvest im naseljenom gazdi i dokažu kako poštuju – to, samo prema nama određeno pravilo?! E, to je uspeh kad više ne moraju neprijatelji, nego mi sami udarimo na sebe i – odradimo im posao?! E – tu smo unikatni?!
Evo sam odlučila da budem žrtva svih tih dobrih učenika dresurnih škola, pa da se javno zapitam – kako to da se još nikad nije desilo da su se udruženo podigli i pobunili protiv pogroma nad Srbima KosMeta svi oni Šiptari kojih kažu ima negde oko 200.000 na ovom ostatku Srbije, gde udobno žive i šire svoj biznis?!
Što?! Zar je jeres stati u odbranu – nevinih žrtava naroda koji ti je širokogrudo dao sve uslove za život, uspešan posao i budućnost porodice?! I, da li je to baš tolika monstruoznost priupitati ih jesu li barem razmišljali da se oglase, pošto otud dolazi – samo tišina?! Nema talasanja?! Ne mešaju se u naše probleme?!
Fin neki svet?! A i što ne bi – em- im fino, em- bez obaveza?! Jer – niti im ko „obaveze“ traži – niti su oni sami osetili tu ljudsku obavezu da reaguju, koju bi svaki častan čovek osetio, ma gde god se dešavao – takav pogrom i genocid – kakav njihova rodbina i sunarodnici nad Srbima KosMeta sprovode?!
Nije da nisu i institucionalizovani. Organizovano stoje u redu i za sva prava koja bi mogli ovde ostvariti?! Imaju oni tu i svoga predstavnika Matice Albanaca u Srbiji Dema Berišu koji se ne skida s ekrana?! On pade s nogu pričajući kako mi (?!) „treba da se potrudimo da nađemo načina da fino živimo“ sa Šiptarima na KosMetu?!
On je i 22. i 23. januara bio po televizijama s pričom o tom finom suživotu, o zlom Kurtiju i Šiptaristanu koji je idealan, samo kad Kurti ode?! Lagodno čovek sedi, tačno se vidi da mu na pamet ne pada da bi on i zajednica koju predstavlja mogli imati ikakvu obavezu i osetiti odgovornost – dok pred njim na ekranu teče ta bajka – smenjuju se slike isprebijanog srpskog momčića od strane razularene grupe Šiptara, do lekarskog izveštaja o borbi za život Srbina koga je rafalnom paljbom po njegovom autu izrešetala – i kroz grudi prostrelila – šiptarska ROSU na Severu KosMeta?!
Vide li neko od njih i one drhtaje golog stomaka 11-ogodišnjeg Stefana na nosilima, koga je zverski upucao uniformisani Šiptar na Badnje veče kod Štrpca?! I, gde je reakcija?! Smem li makar to da primetim – dok moj rod genocid pod njihovim rodom na KosMetu – trpi?! Ili ne stižu da vide – padajući s nogu od biznisa koji im na ovim prostorima cveta?!
I, zar je normalno da njihova rodbina po KosMetu ubija našu decu, a da se oni ovde – baš nikad – nisu setili da podignu svoj glas?! „Ne mešaju se“ u naše muke, neizdrživu tugu i bol! Naravno, neizdrživu za napaćene i ugrožene, kao što je neizdrživo meni i ovakvima, a pri tome smo – bespomoćni!
I, zar je normalno da ovde, u centralnoj Srbiji, nikome od nas Srba nije palo na pamet da – o svemu ovome, makar razmisli?! Ne kažem za one među nama koje uvek tuđa „prava“ više bole nego prolivena krv i patnja svoga roda?! Njima je to, inače – idealan način dokazivanja zapadnim gazdama i lek za autošovinizam?!
Uostalom, što oni i ne bi bili tako „fini“ kad im je fino?! Nije to samo do njih – do nas je?! Oni po svojim lokalima ne mogu ni stić’ da nam naprodaju sve to što nam zgotove – kolika je kod nas pomama za „njihovim delatnostima“?! Taman posla da se – u sred tolike rabote vataju „ljudske obaveze“ – a biznis da im trpi?!
Još 80-ih godina prošlog veka saznala sam da svaki od ovih koji u centralnoj Srbiji ima bizniz – ima i obavezu i to pod moranjem – da od čistog dohotka izdvoji 30% za oslobodilačku vojsku Kosova?! Nama mladima, tada studentima – bilo je smešno kada smo čuli za „tu oslobodilačku vojsku“?! Ali – šta su radili zaduženi za to u Srbiji (?!) – je li i njima bilo „smešno“?! Je li im „smešno“ i danas sve ovo što se dešava?!
Evo neka me demantuju! Daću im i predlog kako će to najbolje uraditi. Neka složno – i to makar pola od tih 200.000 – kao što složno rade za sebe i svoje sunarodnike – izađu na ulice širom centralne Srbije sa transparentima i zahtevom da njihovi rođaci i zemljaci po KosMetu prestanu da prebijaju, pucaju u našu decu, pljačkaju, pale, ruše, hapse, muče, progone… – sve što je srpskoga roda tamo?!
Ovde prosto vlada nekakav stav da je, ne samo normalno da oni u ovom delu Srbije imaju sve što požele i da su zaštićeni ko svete krave, nego i to da prema zajednici i srpskom narodu sa kojim žive, koji im je obezbedio da stvaraju kapital i lep život – nemaju nikakvih obaveza – a najmanje onu ljudsku?!
A, i što bi oni razmišljali o tome kad mi ne razmišljamo?! Taman posla da nas razmišljanje omete – dok im „nevini“ punimo džepove, kupujući po njihovim pekarama, poslastičarnicama, picerijama… nanizanim na svakom ćošku i svakoj ulici u svakom gradu i naselju širom ostatka Srbije?!
Što (?!) – ne znate – pa ste zato „nevini“?! A što se ne raspitate?!
Kako su se Šiptari na KosMetu „raspitali“ za svakog Srbina, koji se tamo usuđuje da diše?!
Pada li na pamet ikome – od tih koji se „goste“ po njihovim objektima (ne mislim na građaniste i drugosrbijance) – gde naš neko na okupiranom KosMetu može nešto tako da ima – a da mu Šiptari u radnju ulaze, kupuju, sede, goste se i pomažu da obrne biznis ne bi li se kućio i živeo bolje s porodicom?! Ako se uopšte tako nešto negde i nađe – uđu oni – ali da otmu, opljačkaju, polome, zapale i – dodatno prebiju tog nesrećnog Srbina?!
I, retko kad ga prebijenoga ostave u svojoj kući?! To bi još bilo i najbolje – da mu odma’ „ne nađu“ kako je još ’99. bio „ratni zločinac“ i strpaju ga u aps da trune?!
A, da ovde ne bi bilo dileme – dok mene definišete – ne što ne bih tako nešto nikada poželela da moj srpski rod nekome radi – nego se i duboko takvog nakota gadim!
Rešiću vam i još jednu dilemu! Evo – kada svi oni udobno raspoređeni po centralnoj Srbiji – ustanu protiv tog strašnog mučilišta nad Srbima – prva ću otići da pazarim njihov burek, hleb, baklavu, sladoled, sednem u njihove picerije, lokale, a nije da ću baš morati da se trudim oko pronalaženja – pun ih je grad?!
Znam da ću zbog ovoga biti razapeta na stub srama?! Proglašena za ekstremistu, kršitelja „ljudskih prava“ ovim uživaocima prava i to – baš ono potaman prava?! Biće da se opet javila „Miloševićeva mašinerija zla, simbol ratnohuškačkog novinarstva i – bruka profesije“ – kako su i obrazložili moje izbacivanje iz UNS-a – novinarski „gloduri i čistunci“ – koje je poplava petooktobarske okupacije dovela na njegovo čelo?!
Mada – pitanje je da li će ovo i ugledati svetlo dana – i iko objaviti?! U krajnjem, nebitno! Pišem ovo, jer – meni je lakše dok ovo pišem! Objaviću ga na mom sajtu iako je – tako „znalački i uspešno“ sakriven – da ga teško neko može pronać?! Nekad je bilo dovoljno upisati samo moje ime na guglu – i sajt izađe kao prva informacija o meni! Već godinama nije tako?! Jedino ako neko, baš, zna da se sajt zove milijanabaletic.com, a i tada samo ako ga potraže ispod nekih kineskih slova pod koje je gurnut, i – tu ga otvore?!
Uostalom – sve kolumne staviću i u knjigu – jednog dana! Neko će nekad pročitat’!
A – ako ova i dospe sada u javnost – nije isključeno da neću odnekud „od njih“ dobiti „opomenu“?! Što nije tako ni loše! Barem ćemo znati koliko su čvrsto uvezani – kad krenu da nam prate trag i uteruju strah – širom cele Srbije?!
SKINI APLIKACIJU
.png)
