Milica Tomašević: Cilj Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima je pretvaranje Srbije u rudarsku koloniju

Vlast u rasprodaje sve što se u Srbiji može prodati, na redu su javna preduzeća i šta je preostalo od prirodnih bogatstava.

Pre svega, želim da izrazim veliko nezadovoljstvo što ste u sred leta, na nezakonit način, objavili Javnu raspravu o Nacrtu Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije za period od 2025. do 2040. godine, sa projekcijom do 2050. godine.(u daljem tekstu Strategija) i  Nacrtu Izveštaja o strateškoj proceni uticaja iste Strategije (u daljem tekstu Izveštaj). 

Obaveštenje o javnoj raspravi, dato na sajtu Privredne komore Srbije pre par nedelja, formalno pravno nije imalo nikakvo značenje; na sajtu Ministarstva dan pre, 06. 08. na sajtu E konsultacije nije ni objavljeno.

Više kolega vam je na vreme poslalo zahtev da prisustvuje Javnoj raspravi, a vi ste ih obaveštavali da mesta više nema, te da svoje primedbe/predloge mogu da vam dostave na ovu meil adresu do 08.08.

Postavili ste policiju da vas na Javnoj raspravi čuva od građana koji bi želeli da prisustvuju, a na TV N1 je prikazan snimak da sala uopšte nije bila popunjena. To znači da su na "javnoj" raspravi građani selektivno mogli da budu prisutni. Tim činom ste prekršili Ustav Republike Srbije i Arhusku konvenciju.

Primedbe su: 
1.Zašto je u Strategiji izostavljen najveći problem, tj. zaštita životne sredine. Prema tome, Strategija nije u skladu sa Ustavom, Arhuskom konvencijom, a ni sa Zakonima o zaštiti - prirode i -životne sredine.
2.Strategija je nepotpuna, ne obuhvata remedijaciju i uklanjanje opasnog otpada. Zakon o rudarstvu se ne bavi rudarskim otpadom niti se to pominje u Strategiji. "Održivo rudarstvo" ne postoji. Prekomerna zagađivanja dovode do nepovratnog zagađenja životne sredine 

Zaključak: 
Pošto je Strategija protivzakonita, treba je odbaciti u potpunosti.
Drugi predloženi dokument Izveštaj takođe treba odbaciti pošto se odnosi na nacrt iste strategije. 

Napomena: u sačinjavanju Strategije je učestvovalo i Ministarstvo životne sredine, a isto to ministarstvo treba da oceni predlog Izveštaja od strane Ministarstva rudarstva i energetike tj. sami sebe su pozitivno ocenili. To je sukob interesa.
 
Osnovno pitanje je: Čije je rudno bogatsvo u Srbiji? 
Priroda je dobro od opšteg interesa za sve građane Republike Srbije. 
Vlasnici prirodnih dobara su građani RS. 
Prirodna dobra nisu resursi kojima se može trgovati. 
Privatna lica i strani državljani ne mogu da budu vlasnici prirodnih dobara u RS. 
Vlast u Srbiji nema od građana mandat za rasprodaju prirodnih dobara. 

Stanje stvari: 
Cilj Strategije je da se Srbija pretvori u rudarsku koloniju. Zadatak Strategije je da se bavi legislativom koja će Vladi Srbije omogućiti da upotrebi silu protiv lokalnog stanovništva. Sramno je da vlast zagovara prevare kako bi vlasnici prodavali svoje parcele (i sve ispod njih). Sa ovakvom Strategijom je pitanje koliko će sadašnjih generacija preživeti, a i koliko će ovih neobnovljivih prirodnih bogatstava ostati za potrebe budućih generacija.

Od prethodnih i sadašnjih odgovornih lica do sada je izdato oko 200 istražnih dozvola, tj. za potencijalne rudnike? Već je onih šezdesetak najavljenih je previše opasnosti po zagađivanje životne sredine u Srbiji. Šta uopšte ima da se istražuje kad su nalazišta naših ruda poznata? Napravili ste zakon koji privatnim licima, uključujući i strane kompanije, omogućava eksploataciju naših rudnih bogatstava. Sada se i afričke države suprotstavljaju kolonijalnim eksploatatorima, a vlast u Srbiji bi da BDP podiže na rudarenju (sa beznačajnom rudnom rentom od nekoliko procenata), npr. prepisujući rudarski zakon Кonga. Zagadili biste životnu sredinu u većem delu Srbije i tu ne bi bilo opstanka za život. 

U svojoj nemaštovitosti, vlast u Srbiji rasprodaje sve što se u Srbiji može prodati. Na redu su javna preduzeća i šta je preostalo od prirodnih bogatstava. Od predaka smo nasledili lepu Zemlju, Bogom danu za poljoprivredu, turizam i delatnosti koje ne zagađuju životnu sredinu. Zašto onda vlast ne pravi strategiju za razvoj poljoprivrede, kojom bi se uz neznatna ulaganja ostvarila neuporedivo veća korist nego od rudarstva? Poljoprivreda i život sam se ne može odvijati u zatrovanoj zemlji. Uporedite površinu Srbije sa Holandijom, tri puta manjom obradivom površinom, a prihodom najmanje desetostruko većim od Srbije.

Indijanska poslovica kaže da mi ne nasleđujemo zemlju od svojih predaka, mi je pozajmljujemo od svoje dece. Кrajnje pitanje je: šta još od pogubnih, anti-životnih, strategija treba građani Srbije da podnose i šta će ostaviti budućim generacijama? 

Ekološki pokret Srbije

Dr Milica Tomašević

Stavovi izraženi u  rubrici Lični stav  nisunužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU