Glas Javnosti
Posta

MILAN RUŽIĆ: Borba za prava koja ne posotje

Lični stav
Autor: Glas javnosti

O čemu priča svet kada priča o miru? O ratu! O čemu govore političari kada pričaju o blagostanju? O siromaštvu! O čemu govorimo kada govorimo o pravima? O obespravljenosti!

Voleo bih da napišem nekoliko stvari o pravima koja ne postoje, a čiji „prvoborci“ stalno insistiraju na pravima uporno radeći protiv dobijanja istih. I to insistiranje, kao što je već utvrđeno, nije borba za njihova prava, nego za ugrožavanje tuđih.

Prvo što pada na pamet jeste rodna ravnopravnost. Svi se slažemo u tome kako položaj žena uopšte nije zavidan. Tu nema šta da se objašnjava. Međutim, ono o čemu ljudi ne razmišljaju jeste i činjenica da su same žene prve žrtve te „borbe“ za rodnu ravnopravnost. O čemu se tačno radi…

Naime, žena je nekada bila domaćica, majka, jedini stub na kom počiva cela kuća, što naravno ne znači da mnoge to nisu i dan-danas. Međutim, kada su svetski moćnici, oslonimo se na tu frazu, shvatili da mogu i više nego duplirati prihode, uvalili su u gnezdo svetske pseudodemokratije i jaje u kom se razvijala priča o rodnoj ravnopravnosti. U prevodu, žene su podstaknute da nađu posao i bave se svim stvarima kojima se bave muškarci. Razlog tome ne leži ni u kakvoj želji da se ženama pomogne, da im se daju veća prava, već da se one oporezuju. Kako domaćicu koja radi u kući ne možete oporezovati, pretvorite je u još jednog radnika kog ćete moći.

Međutim, zašto stati na oporezivanju kada se može otvoriti čitav front vezan za rodnu ravnopravnost. Držimo se onoga otvorenog kod nas.

Žene u Srbiji nisu ravnopravne muškarcima i nisu dovoljno zaštićene. To je istina. Ali ono što nije istina, to je da se feminističke organizacije bore za njihova prava. Naime, jedan od prvih frontova jeste onaj na polju jezika. Umesto da „borkinje“ daju jeziku vreme da sam usvoji ženske nazive za pojedina zanimanja – kao što je jezik sam prihvatio sasvim prirodno učiteljicu, nastavnicu, kuvaricu – one insistiraju na klovnesi, psihološkinji, vodičkinji, piškinji, episkopkinji i sličnim budalaštinama.

Zašto ove izraze smatram budalaštinama? Izrazi poput gorenavedenih su zamazivanje očiju. Ako ženama dozvolite da se nazivaju psihološkinjama, niste im dali nikakva prava, osim što ste im omogućili da zvanje koje s ponosom ističu bude ismejano. Ne ustupivši nikakva suštinska prava, ženama su te jezikolomije date da bi bile u još gorem položaju.

Ako se prisetimo domaćica, ne možemo a da to ne povežemo sa onim što je danas na delu u svom najstrašnijem pojavnom obliku, a to je urušavanje porodice. Onaj ko je planirao taj užasavajući udarac, dobro se dosetio, jer zna da ako se konstrukcija koja drži kuću sruši, srušiće se i kuća. Nije bezrazložno ženama koje se bore za bolja prava omogućeno da najglasnije budu zastupane i najviše finansirane one parole da žena ne mora da rodi da bi bila srećna i uvažena, da ne mora da bude „robinja“ u kući, da je u redu da ostane sama, i slično. To je direktan udar na porodične vrednosti. Objasniti ženama da su samodovoljne, a nisu, kao što ni muškarci nisu samodovoljni jeste davanje i jednima i drugima prava na jednakost u nemogućnosti da se išta promeni.

Onaj ko je nahuškao neke od feminističkih organizacija da instruišu žene da mrze muškarce zbog toga što nisu dovoljno uvažene, taj je načinio najveću štetu upravo ženama.

Uostalom, zar je normalnije poštovati ženu koja kači ljubičaste kecelje na spomenike „istaknutim muškarcima“ nego ženu koja sa svoje dve drži za ruke troje dece i prati ih u školu?

Ista stvar važi i za prava homoseksualaca, vegana i svih ostalih. Trgnite se – niko vam neće dati prava, jer oni ne žele da ih vi imate. Žele da konstantno ostanete u okršaju sa onim što je održalo ljudsku civilizaciju i učinilo da postojimo. Taj okršaj boraca za ljudska prava sa većinom, nije bremenit promenom, nego sukobom širih razmera. Njegov cilj nije jednakost, već upravo suprotno – apsolutna nejednakost. Partikularizacija do potpunog besmisla.

Da nije tako, zar bi vas huškali na porodicu, pravoslavlje, kulturu, većinu i zdrav razum? I zar ne biste već jednom dobili neko od prava?

U prevodu – omogućavaju da svi budemo jednaki u nemanju prava, ali da svi imamo prava da budemo iskorišćavani od onih koji nas huškaju jedne na druge. Razlog svih naših razilaženja i nesreća ne leži u drugima, nego u našoj ishitrenosti, u nemogućnosti da samo za sekund stanemo i razmislimo pre nego što isučemo sablju jezika i topove prava.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 
 

HOROSKOP