MILAN NEDIĆ - SRBSKA MAJKA: Za vreme Drugog svetskog rata od pogroma spasio MILION SRBA!

Pre nekolkiko dana (4. 2).navršilo se 78 godina, od kako je od strane komunista, ubijen div junak, od milošte u narodu prozvan "Srbska Majka", armijski đeneral Milan Nedić.

Milan Nedić rođen je 2. septembra 1878. godine u Grockoj od oca Đorđa, sreskog načelnika i majke Pelagije, učiteljice. S obzirom da je potomak junaka Prvog srbskog ustanka učesnika bitke kod Čokešine, braće Gligorija i Dimitrija Nedića, da mu je majka unuka kneza Nikole Stanojevića, a praunuka kneza Stanoja Mihailovića, rođena braća Milutin i Božidar, jedan general jugoslovenske vojske, drugi potpukovnik predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida, ne treba čuditi što Milan posle završene niže Vojne akademije, 1904 završava i višu Vojnu akademiju, zatim generalštabnu pripremu i stupa na dužnost u vojsci.

Čin majora dobija 1910. godine. Učestvuje u Balkanskim ratovima gde biva nagrađivan brojnim odlikovanjima i medaljama za hrabrost. 1913. godine unapređen je u čin potpukovnika. Kao najmlađi pukovnik za vreme Prvog svetskog rata služio je u Generalštabu, taj čin dobija 1915. godine.
Tokom povlačenja preko Albanije  njegova vojska čuvala je odstupanje srbske vojske. 1916. godine imenovan je za ordonans-oficira kralja Petra I. 1918. u proboju Solunskog fronta komanduje Pešadijskom brigadom Timočke divizije.


(Foto: Jutjub)

Posle rata nastavlja sa službom kao komandant Pešadijske brigade, kasnije biva imenovan načelnikom Treće i Četvrte armijske oblasti i komandantom Dravske divizijske oblasti. 1923. godine dobija čin divizijskog đenerala a 1930. čin armijskog đenerala. Između 1934. i 1935. bio je načelnik glavnog Generalštaba jugoslovenske vojske a 1939. godine je postavljen za ministra vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije.

Izdvojio bih jednu crtu iz života Milana Nedića. Te 1903. godine Milan je bio komandir dvorske straže, kada je planiran atentat na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu, Milanu je plan predočio tada kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, organizator atentata. Predložio mu je da uzme učešća u akciji. Milan Nedić mu tada odgovara:

Gospodine kapetane, ja ne ubijam svoje kraljeve. Ovo što ste mi rekli, kao da mi ništa niste rekli, jer ja, Milan Nedić, ne izdajem svoje drugove. Skrećem Vam pažnju da ne pokušate da uđete u dvor kada sam ja na službi, jer ću u tom slučaju vršiti svoju dužnost".


Kralj Aleksandar i kraljica Draga (Foto: Jutjub)

Atentat je izvršen onda kada Milan nije bio komandir dvorske straže.

Ovo nije bio usamljen slučaj kada su Milanova savest, čast i obraz stavljeni na ispit. 

Bilo je bitno napomenuti sve ovo oko Milana, jer iz svega ovoga se može zaključiti o kakvoj je osobi reč. Da bi ona komunistička propaganda Milana kao kvislinga, iako oni koji su prihvatili i propagiraju tu propagandu ni sami ne znaju ko je Vidkun Kvisling zaista bio, pala u vodu. 

Takođe komunisti i dan danas pokušavaju da predstave Milana Nedića kao nemačkog kolaboranta, iako je Milan još 1939. napisao članak protiv Nemačke pod nazivom "Novi drag nach osten" i poslao ga tadašnjem uredniku  vojnog časopisa "Ratnik"  đeneralu Škekiću koji nije smeo da ga objavi a ministar inostranih poslova Cincar-Marković zabranjuje objavljivanje Nedićevog teksta. Još jedan dokaz da nema govora o Nediću kao kolaboracionisti jeste taj da kada je Italija napala Grčku, Milan zahteva od kneza Pavla da ga pošalje za komandanta Treće armije, da on, kako je rekao, natera prvo Italijane u Jadransko more a onda da se okrene protiv Nemaca i da se pod borbom povuče u Grčku. Knez Pavle i jugoslovenska vlada se nisu složili sa time, Nedića smenjuju sa položaja ministra, a o svemu tome piše Nemačka štampa i proziva Nedića velikosrbinom i srbskim šovinistom.

Po kapitulaciji jugoslovenske vojske, to jest, po okupaciji, Nemci pronalaze Milana i stavljaju ga u kućni pritvor pod stražom. Činjenica da su Nemci strahovali od Milanovog uticaja u srbskom narodu i do čega taj uticaj može da dovede, je taj, što ga ne puštaju ni da prisustvuje sahrani svoga sina, snajke i unuka, stradalih 05. juna 1941. u poznatoj smederevskoj eksploziji.


(Foto: Jutjub)

Zatim kreću ucene od strane Nemaca, tačnije od generala Hajnriha Dankelmena, nemačkog vojnog zapovednika u Srbiji, pošto je Milan odbijao saradnju sa okupatorom. Ucena je glasila ovako, ako se Nedić ne prihvati da stane na čelo "Vlade narodnog spasa"  ima se desiti sledeće:

U Srbiju se dovede kaznene ekspedicije koje bi bile sastavljene od ustaša, Bugara i Arbanasa. I ne samo to, oni bi i tu, osakaćenu, ojađenu, u crno zavijenu Srbiju, podelili između NDH, Velike Albanije, Bugarske i Mađarske. 

Lično Hitlerova zamisao za Srbiju je bila: 

Stanovništvo preseliti u okupirane prostore Sovjetske Rusije. Gradove u Srbiji, prilikom realizacije projekta, potpuno opkoliti, izvršiti pretresanje, kvart po kvart, ulica po ulica, kuća po kuća. Postupiti kao u Šapcu. Ko ne može da ide likvidirati na licu mesta. 


(Foto: Jutjub)

Treba se zapitati! 

Da nije bilo tadašnjeg visokog činovnika ministarstva spoljnih poslova Hermana Nojbahera, koji je gajio velike simpatije prema ratničkom srbskom narodu da urgira kod Hitlera da ne izvršuje svoje namere, da    Milan Nedić, posle onakvih ucena i pretnji nije prihvatio da stane na čelo "Vlade narodnog spasa", pitanje je da li bi danas Srbije i Srba uopšte bilo.

Posle ovakvih ucena i pretnji, pritisaka najviđenijih Srba da Milan pristane da stane na čelo Vlade, Nedić prihvata biti spasilac srbskog naroda u okupiranoj Srbiji i on to zaista i jeste bio. Ne smem ni pomisliti šta bi krvnici uradili sa Srbima da je Milan Nedić rekao "ne". Milan Nedić je bio svestan koju težinu žrtve stavlja na svoja pleća, sam je rekao:

"Lako je otadžbini dati život, jer to boli sekund, dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi ćete me streljati ili obesiti kad se tragedija svrši. Ali ja ću leteti ka raju, videti bar milion Srba, koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u životu ostavila izdaja Milana Nedića".

Tako je i bilo, Milan Nedić je spašavao sve što se moglo spasiti, to najbolje svedoče oni koje je spasao i njihovi potomci. Između ostalog, Milan je, sa Nemcima, vozom, išao kroz maltene celu tadašnju NDH i zarobljenim Srbima koji su bili spremni za odlazak u zloglasni NDH logor Jasenovac, punio vagone i dovozio za Srbiju, spašavavši ih od ustaša.

Još koja Nedićeva reč:

" Sarađujem sa onima koji nas uništavaju, jelda? Kolaboriram, kažeš, i to ne možeš da podneseš. Ima stvari koje se ne smeju uraditi, tvrdiš nikad. Slažem se. Ali ima stvari koje se ne smeju n e  u r a d i t i. Da li bi moja smrt ili moje zatočeništvo moglo spasiti one hiljade ljudi tamo preko u logorima na Sajmištu i oko Sajmišta? Ili one u Jasenovcu, u Gospiću ili na Pagu? Spasiće ih, možda i paradoksalno, takozvana moja izdaja i spasava ih.

Neke. Samo neke, nažalost. Vrlo zgodno je biti pun vrlina, ako ti život to dopusti - ali šta ćemo ako te stavi pred izbor između čuvena dva tamna vilajeta?"

Broj izbeglica, u Nedićevoj Srbiji bio je: 600.000 Srba iz zapadnih delova Jugoslavije, 86.000 dece sa tog područja, 150.000 Srba sa Kosova i Metohije, desetine hiljada Srba iz Srema i Bačke, između 20 i 30.000 Slovenaca i unitarnih Hrvata.

SKINI APLIKACIJU