KRATKA ISTORIJA VAGNERA TREĆI DEO

Treći nastavak priče o privatnoj vojnoj kompaniji Jevgenija Prigožina.

„Vagner“ donosi malo poznate činjenice vezane za osnivanje i delovanje preduzeća.

Iznosimo samo neke činjenice do  kojih smo došli ličnom agenturom, bez korišćenja raznoraznih „instituta“ ili engleskih, odnosno američkih „pouzdanih izvora“...

Većina aktuelnih  analitičara radi goblene i štrika džemper onome ko im plati. Možda su kupili ili  dobili diplome nekakvih nauka i sad mašu njima po televizijama, a muva je sve više. Ipak mi idemo ozbiljno dalje narode.

Kratka istorija „Vagnera“

Prigožin je formirao malu grupu vojnika bez posla, po ugledu na američke vojne plaćenike za koje se kaže da su vojni penzioneri i na taj način američka država ne odgovara za zverstva koja ti ljudi (inače njeni građani) prave svuda po svetu. Ti penzioneri su uvek „vojni savetnici“, naročito po Africi, a setimo se i „američkog savetovanja“ u Bosni i njihovoj lijepoj Hrvatskoj. Jasno je ko dan da iza svih vojnih savetnika stoje njihove države sa potrebnom logistikom, jer svi oni rade za svoje države. Naravno, danas niko ne radi i ne rizikuje glavu zbog ideala. Malo im daje država, malo uzmu sami, a nisu probirljivi pa se uvek nađe nešto od onog na šta natrče.

Buđenjem ruske države porasli su i državni apetiti. Putin je u sebi potisnuo sindrom Jeljcina , pokrenuo rusku  privredu, a Jeljcinove tajkune je malo primirio. Dao im je pravo da sa parama odlete u Monte Karlo, London ili Pariz. Oni su odneli pare i švalerke, a naftu i fabrike su ostavili državi, ali sa velikim dividendama. Putin se ipak malo više uzneo, pardon, uspravio i poželeo da ostane zapisan u ruskoj istoriji kao vođa, a ne kao glupi  Gorbačov ili pijani Jeljcin. U Afriku su stigli Kinezi sa parama, a Putin sa Prigožinom da se bore za povratak ruskog uticaja na tom kontinentu. Afrički lideri su likovali, jer se približio krah engleskim kolonijama .  Americi i pounijaćenoj Evropi je bilo sve crnje pred očima . Smanjile su im se prilike za otimačinu iz Afrike.

Naravno da je Prigožin ruski državni projekat, baš kao i američki vojni savetnici ili francuska „Legija stranaca“ . Međutim, ceo tzv „slobodni svet“ se digao  protiv Prigožina, a u međuvremenu se prave da ne primećuju svoje  desperadose i crnce u crnoj Africi. Za  zapadnjake je normalno da  se njihovi „vojni savetnici“ muvaju  tu i tamo, a naročito  tamo gde su njihovi interesi ugroženi, ali mesta za ruske interese nema,  nain, niks, njet. To je bio početak, a onda je usledila Sirija, pa Libija, a na kraju i Ukrajina.

Prigožin je okupio više od 50.000 boraca - dobrovoljaca.  Sastav raznovrsnih ljudi svih kalibara, počev od sportista, vojnih veterana sa ratnim iskustvom, do robijaša kojima je vlast dala slobodu, naravno samo ako prežive klanicu Bahmuta. Bitka se završila, Bahmut je oslobođen, a 20 000 boraca Vagnera je otišlo na drugi, bolji svet.  Preživeli heroji su povučeni da odmore, ranjeni da se leče, a Prigožin se „zakrvio“ sa ministrom odbrane Šojguom i to po mnogim pitanjima. Počinje marš na Moskvu!

Nedovoljno misleći analitičari pišu da je Prigožin plaćenik kojem je „mozak otiš`o u fijuk“ , da je željan vlasti i Putinove pozicije, prodana duša željna građanskog rata i prolivanja ruske krvi. Izvori „Glasa javnosti“ kaže da  je to čista budalaština, ali dodaje da su događaji „marša na Moskvu“ samo otkrili deo problema Rusije. Pitanja su :

-              Šta se to događa u ruskoj civilnoj državi?

-              Ko je protiv koga i zbog čega ?

-              Ko je uz Prigožina?

-              Da li je Putin učestvovao u „maršu na Moskvu“?

Rusija je duboko podeljena država. Tajkuni vladaju velikom Rusijom. Nije tajna da je većina bogatih ljudi neruske nacionalnosti. Naravno, bankari i veliki fabrikanti su većinom jevrejske nacionalnosti, ali ima i „južnih“ a to su lica kavkaske nacionalnosti. Rusi u Rusiji su stvaralačka inteligencija, a to zapravo znači inžinjeri, rudari, učitelji, seljaci, kozaci i vojnici, a ostali su bankari i gradonačelnici . Oni „južni“ drže trgovine, kafane i javne kuće, bave se kriminalom i organizacijom boks mečeva. Taba se, naravno, ruska sirotinja i Čečeni kojima je to u venama. Još malo pa kao kod nas u Beogradu. Rusi kažu: Naši i Vaši. Vašima su potrebni veliki zemljotresi, a Našima  je potrebna – velika Rusija.

Kratka istorija „Vagnera“ DRUGI DEO: Prigožin na frontu – mit ili uspeh

Drugorusijanci su veoma, veoma bogati. Njima je odgovarao režim Jeljcina, jer su se tada nenormalno obogatili. Jeljcinisti su favoriti u očima Amerike i Unijatske Evrope,  a to je, mora se reći, velika zaštita. Tajkuni ne vole čista posla, jer tad ne bi bili ovako bogati i skoro ludi od moći. Ukratko, situacija je veoma slična godinama pred Oktobarsku revoluciju. Putin je neodlučan kao Car Nikolaj Drugi, a Prigožin liči na generala Vrangela. Razumete šta pisac hoće da kaže !?

Niko iz vojnog vrha nije osudio „marš na Moskvu“. Borci „Vagnera“  kažu da to nije bio nikakav državni udar, već marš za pravdu, marš za poredak. Sama vojna operacija  se odužila i vuku se nevojnički potezi. Ruski političari se konstantno žale na terorističke akcije ukrajinske vojske i povlačke nekakve crvene linije, a Zelenskog ne dotiču te pretnje. On njima ruši mostove, a Rusi na to ne odgovaraju srazmerno, do sada nisu srušili nijedan most. Što mu nisu makar žito zapalili u polju ili uništili neke pruge uz granicu, da mu bar spreče dolazak naoružanja?  Zelenski šalje dronove na Moskvu i bije iz topova po gradovima, a kako Rusi na to odgovaraju? Neće da budu teroristi, neće da opale po Lavovu, srcu ukro-fašista. Ma `ajte molim vas. Nešto tu smrdi i nisu čista posla.

Stvar je vrlo prosta. Odgovor na pitanje ko su vlasnici ukrajinske zemlje nudi sva objašnjenja?

Oni su ti koji kažu: "Ne diraj Vladimire u naše vlasništvo. Ne ruši naše fabrike i luke, nasledstvo naše dece. Znaš Valođa, rat će se završiti a ti bi da nas osiromašiš. Ne može Vladimire , jel ti jasno?!"

Ceo generalitet ruske armije navija za Prigožina. „Vagnerom“ ne rukovode, kao kod nas nekakve vojvode, kapetani Dragani, Arkanovi Crnogorci sa Vračara ili Giškini krimosi iz Lovćenca, čuvari „Topčiderske noći“.

Frontom su rukovodili oficiri iz ruskog generalštaba , dakle, aktivni oficiri sa ratnim iskustvom. U „Vagneru“ je bilo veoma mnogo oficira a ratnim iskustvom iz Avganistana  i Čečenskog rata. Obaveštajnim radom su rukovodili oficiri GRU, a to  su vrhunski profesionalci.

Obratite pažnju da je Prigožin kritikovao samo generalski vrh ministarstva odbrane sa Šojguom na čelu. Ministar vojni je okružen ljudima koje bije glas da su veoma korumpirani. Ti vojni generali nisu okusili dim baruta u ovom ratu, jer su više okrenuti prema vestima iz Emirata i požara na mediteranu gde im žive familije. Sin ministra Šojgua se hvali lepim životom u Dubaiju . Veliki broj generala u ministarstvu su vlasnici fabrika sa vojnom opremom, pa tako sami od sebe kupuju, duplo skuplje, sve  što im treba i ne treba. Decu su poslali u Evropu i oni sad, navodno, rade za ruske fabrike i prodaju rusku robu. Vidi bogati.

Da li je Putin umešan u „marš na Moskvu“ i na čijoj strani? Rasplet afere „Vagner“ ukazuje da tu nisu čista posla. Agentura na koju se pozivamo kaže da Prigožin oduvek radi za Putina, sa kojim se poznaje gotovo pola veka, a uz to su i sugrađani iz Sanktpeterburga, znači srodne duše. Može li Putin da očisti Rusiju od trulih oligarha u koje spada i Šojgu? Ne ! Da li je umešan u „marš na Moskvu „ ? Da! Zašto je marš prekinut ?

Da je Prigožin nastavio marš na Moskvu moguće je da bi izazvao velike zemljotrese u Rusiji i stvorio  uslove da se na talasu nezadovoljstva izazove pravi mali državni udar, onako kao što ej to uradio Staljin 1933. posle ubistva Kirova u Lenjingradu. Na pola puta Putin se malo „uplašio" i prekinuo akciju Prigožina. Tajkuni su nekako ucenili Putina, a on je onda poslao Vagnerovce u Belorusiju i tako ih sačuvao, jer će mu sigurno ponovo trebati, što u Rusiji što u Africi. A Baćuška Lukašenko trlja ruke jer je dobio besplatan vojni servis da ga čuva, ali i Belorusiju, jer se radi o ruskim herojima- patriotama.

AUTOR: Vlastimir Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU