KOLUMNA VLADIMIRA ĐUKANOVIĆA uzburkala DUHOVE na političkoj sceni: 'IZNOGUD je beskrajno POKVAREN i zloban, ali ujedno neverovatno NESPOSOBAN i TRAPAV'!

Mnogo sam voleo kao mali Gošinijevog Iznoguda.Sjajan strip junak kome je jedina želja u životu bila da eliminiše svog gospodara kalifa Haruna el Pusaha i da on postane kalif umesto kalifa. Beskrajno pokvaren i zloban, ali ujedno neverovatno nesposoban i trapav, smišljao je najpokvarenije trikove kako da dođe do cilja, ali zbog svoje nesposobnosti cilj nikada nije ostvario - piše Đukanović u uvodu.

- Karakterno, ljudska gnjida. Spreman da ljubi cipele i zadnjicu glumeći kalifu neograničenu lojalnost, dok u svom mozgu smišlja najgore pakosti kako da gospodara zbaci sa trona i da mu prvom prilikom zabije nož u leđa. Oko sebe okuplja slične sebi, priglupe podanike poput Dilat Larata, valjda zato što ima potrebu da pred takvima sebe istakne da je najpametniji, najbolji, najkorisniji i da ga oni moraju da slušaju. Ono što je najbitnije, mali je rastom što Iznogudu uliva dodatni kompleks i netrpeljivost prema onom kome služi. Zbog toga on ima neodoljivu potrebu da se takmiči sa gospodarom i da onima ispod sebe dokazuje kako je on zapravo sposobniji od samog vladara - piše Đukanović pa nastavlja:

- Iznogud me neodoljivo podseća na jednog našeg političara. Zapravo, na dosta njih, ali na jednog baš posebno. Nižeg rasta, uvek bolesno ambiciozan, željan da bude ono što što realno nikada nije mogao bude s obzirom na više nego tanko obrazovanje i nikad zadovoljan pruženim prilikama, jer je oduvek smatrao da je svet nepravedan prema njemu zato što bi trebalo on da daje šansu drugima, a ne da neko iznad njega njemu daje šansu. Tragično u svemu je što je takav kakav jeste dobijao šanse koje mnogo ozbiljniji ljudi sa srpske političke scene nikada nisu, a sigurno je da bi na tim mestima daleko bolje radili u korist otadžbine od pomenutog srpskog Iznoguda. No, bolesna ambicija i alavost uništili su ga u svakom pogledu. Najpre onom ljudskom. Materijalno se, koliko čujem, više nego dobro obezbedio. Ipak, danas sve češće doživljava da ni najbliži prijatelji neće ruku da mu pruže. Najgora kazna za političara, posebno bivšeg, a čini mi se da se srpskom Iznogudu lagano sprema da bude bivši, je momenat kada te na ulici neće čak ni da pljunu. To znači da si se baš zgadio ljudima, do te mere da ne zaslužuješ čak ni pljuvačku u lice. Tada shvatiš koliko je sve to što si se materijalno obogatio zapravo ništa i da sve to što si suštinski oteo na razne načine zapravo predstavlja opterećenje, a ne sreću. Koliko god miliona ili milijardi da si uzeo, kupio vila, stanova, lokala, sve to u grob jednog dana ne možeš da poneseš. Pred Boga svi idemo jednaki, osim po grehu. E tada, kada ti duša na kantar dođe, kazan u paklu ti ne gine.

Uostalom, sav novac ovog sveta ne može da ti nadoknadi znanje koje si propustio da stekneš, kao ni ugled, koji si uprljao jer svi znaju kakva ti je namera bila dok si žario i palio iskazujući lažnu lojalnost kalifu . Diplomu možeš da kupiš, ali znanje ne možeš. Desetine „Armani“ i „Hugo bos“ odela takođe možeš da kupiš, ali odelo ne čini čoveka, niti ugled možeš skupim odelima da stvoriš. Sve to se stiče učenjem, delima i najpre vaspitanjem koje se iz kuće ponese.

Srpski Iznogud je okupio oko sebe armiju ozbiljnih pokvarenjaka, što onih u političkom smislu, što zločinaca na ulici. Napravio je veoma razgranatu mrežu zlotvora po dubini u svim porama vlasti koji su izvršavali njegove naloge, pripremajući se za završni čin- da postane kalif umesto kalifa. Srpski Iznogud se prešao samo u jednom- nije realno sagledavao svoje kapacitete. Zato danas može slobodno da citira čuveni stih „Zabranjenog pušenja“- Ko igra za raju, a zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.

Svako dobro od Gospoda! - završava on.

(Vladimir Đukanović, preuzeto sa Facebook)

SKINI APLIKACIJU