DA LI STRATEGIJA RUSIJE VODI KA ESKALACIJI SUKOBA NA BALKANU?
Autor: Glas javnosti
Vođenjem hibridnog rata naročito od strane Rusije, pokazane su sve njegove karakteristike, uključenjem u sve sfere društva, metode koje se koriste iz sfere nauke, diplomatije, ekonomije, ekonomske mere, nestašica energenata, obaveštajnog rada, psihološko-propagandnih dejstava, upotrebe dronova, hakerski napadi …
Tvorac doktrine tzv. hibridnog rata (2013) godine je načelnik Generalštaba ruske vojske V. Gerasimov.
Buđenjem balkanskog žarišta na ovaj način aktuelni sukob bih bio preusmeren na naše prostore. Da li je ovo cilj da se skrene pažnja na drugu stranu dok se Rusija suočava sa ekonomskim, vojnim, ličnim i drugim pitanjima ?
U prilog ide sveobuhvatna politička situacija stvaranja nemira.
Prema procenama brojnih stručnjaka, novinara, analitičara iz sfere bezbednosti i odbrane koji ukazuju da bih moglo doći do promene situacije na Kosovu i BiH.
Putem medija emitovanjem već prisutnog straha, širenjem ruske propagande u brojnim nastupima nastoji se ka tome da se izazove podela društva što bih moglo da rezultira potencijalnim sukobima.
S obzirom na postojeću već duži vremenski period prisutnu razgranatu mrežu ruske službe na Balkanu njihovih saradnika, novinara, agenata, navodnih “NVO” organizacija, web portala, pa sve do saradnje sa organizovanim kriminalom.
Njen vidljiv uticaj ukazuje da Rusija nije ulagala samo u jednu stranu.
Kao jedna od vojnih strategija Rusije je da se pozicionira kao posrednik, što se i dešava na primeru Kosova.
Sve to zajedno doprinosi jednom novom intenzitetu hibridnog rata na Balkanu.
Kako bih destabilizovala Zapad, dovoljno je da stvori nova žarišta, da se težina koncentracije prebaci ka drugim pravcima.
I ne radi se samo u slučaju Kosova, već i dešavanja sa Azerbejdžanom i Jermenijom, takođe postojeća kriza sa hranom u Africi i dodatna destabilizacija koja bih se mogla proširiti poput izbegličke krize u Evropi.
Rat u Ukrajini je ušao u drugu kalendarsku godinu.
Prema nekim predviđanjima ima indicija da će ovaj sukob trajati čak do dve godine.
Potrebna je pauza u toku zime i jednoj i drugoj strani, Rusiji kako bih se pripremila za “prolećnu ofanzivu”, a Ukrajini nastavak pomoći Zapada u obuci i naoružavanju Ukrajinske vojske.
Za sada nemamo jasne pokazatelje od druge strane u kom smeru i na koji način će se situacija odvijati. Nije poznato, jer ne postoje nikakve naznake drugih.
Ali ako je u Srbiji predominantan proruski narativ, da li možemo očekivati posledice toga ? Kao što je svima poznato da je Srbija već jednom to doživela na svom primeru kada je izvršena NATO agresija na našu zemlju 1999. godine.
Da li bih ponovo bila sposobna da se suoči i brani, jer druga strana ćuti.
Uopšte, postavlja se pitanje, da li neko razmišlja da li će biti posledica ?
Autor teksta Katarina Simić, stručnjak za bezbednost.
SKINI APLIKACIJU
