KARABAH - Zemlja krvavog naroda

Karabah - 100 godina stradanja Jermena

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana zvanično je saopštilo da je obustavljena „antiteroristička operacija“ u Nagornom-Karabahu. Baku objašnjava pod kojim uslovima je operacija zaustavljena.

Jermenske formacije koje se nalaze na teritoriji Nagornog-Karabaha polažu oružje. Svi napuštaju borbene položaje. Sve neformalne grupe moraju biti raspuštene.

Prema uslovima predaje, Azerbejdžan će obezbediti koridor za evakuaciju stanovnika i ostataka vojske Nagornog Karabaha. Ruske mirovne snage učestvuju u evakuaciji civilnog stanovništva Karabaha.


IZVOR: Agencija Gamma / skup u Bakuu

Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da ruski mirovnjaci nastavljaju svoju misiju u Nagornom-Karabahu nakon njegove predaje. Nastaviće se i pomoć civilnom stanovništvu. Tokom oružanog sukoba sa Azerbejdžanom, vojska Karabaha gubila je preko hiljadu ljudi dnevno. Takođe, borcima sa nepriznate teritorije je ponestalo municije. Zauzvrat, oružane snage Bakua su izgubile oko 500 ljudi. Napominje se da je na azerbejdžanskoj strani bila vojska od 60 hiljada ljudi.

Razlog za rat je nepriznata Republika Nagorno - Karabah (NKR). Oko ove teritorije je više puta bilo vojnih sukoba. Prvi oružani sukob u Karabahu dogodio se 1992. do 1994. godine. Termini drugog sukoba su bili od 27. septembra do 10. novembra 2020. godine, a Jermeni su izvukli deblji kraj. Kao rezultat rata, premijer Jermenije Nikol Pašinjan je priznao Nagorni-Karabah kao zemlju Azerbejdžana.

Nagorno - Karabah je region u Zakavkazju. Njegova površina je 4,4 hiljade kvadratnih kilometara, a populacija 2020. godine je iznosila oko 147 hiljada ljudi. Najveći grad je Stepanakert.

Ulazak Karabaha u sastav Ruske imperije

Teritorija aktuelnog Karabaha se pridružila Ruskoj imperiji početkom 19. veka kao rezultat Rusko - persijskog rata 1804-1813. Sporazum o prenosu Karabaškog kaganata postignut je 1805. godine, a 1813. godine je potvrđeno mirovnim ugovorom između Ruske imperije i Persije.

Godine 1822. bivši Kaganat je pretvoren u provinciju Karabah. Od 1840. godine teritorija regiona je uključena u Šuški okrug Kaspijskog regiona, a 1846. godine - u provinciju Šemahan (preimenovana u Baku 1859.) a 1868. - u provinciju Jelizavetpolj.


IZVOR: Agencija Gamma / Sahrana Mouzesa Gorgisiana

Bivši Karabaški kaganat je dugo bio predmet teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana. Status teritorije nakon Oktobarske revolucije 1917. je bio neopredeljen. U julu 1921. godine, na sastanku Kavkaskog biroa Centralnog komiteta RKP (Kavkaski biro), odlučeno je da se region prepusti Jermeniji. Međutim, dan kasnije Kavkaski biro je ponovo razmotrio to pitanje u korist Azerbejdžana, ova odluka je objašnjena „potrebom nacionalnog mira između muslimana i Jermena“.

Od 1921. godine region je, kao administrativno - teritorijalna jedinica, bio deo Azerbejdžanske SSR i sa pravima široke autonomije. Godine 1923. dobila je status autonomne oblasti (NKAO) u okviru Azerbejdžanske SSR. Jermenija se sa tom podelom nikad nije složila i redovno pokretala pitanje prenošenja teritorije u republiku Jermeniju. U julu 1988. Karabah je objavio otcepljenje od Azerbejdžanske SSR.

Onda se 2. septembra 1991. godine Republika Nagorno-Karabah proglasila delom SSSR-a, ali je nijedna država članica UN nije priznala. Tada je počela oružana konfrontacija između Azerbejdžana i Jermenije
Tokom sukoba 1992-1994, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Karabahom i sedam okolnih regiona.
Onda su 5. maja 1994. godine, uz posredovanje Rusije i Kirgistana, predstavnici Azerbejdžana, Jermenije i
Nagornog-Karabaha potpisali sporazum poznat kao „Protokol iz Biškeka“ kojim se prekida neprijateljstvo. Međutim, i nakon potpisivanja sporazuma, strane su se i dalje međusobno optuživale za kršenje primirja. Pogoršanje je zabeleženo 2014. i 2015. godine.

Do eskalacije u Karabahu je došlo 19. septembra ove godine. Azerbejdžan je najavio sprovođenje
„antiterorističkih mera“ u regionu. Dva dana i – gotovo!

Eskalacija sukoba 2016

U noći 2. aprila 2016. godine došlo je do sukoba na liniji sukoba između vojske Azerbejdžana, Jermenije i Karabaha.

Najmanje 33 osobe su poginule (18 jermenskih i 12 azerbejdžanskih vojnika, tri civila), a više od 200 ljudi je povređeno.


IZVOR: Agencija Gamma / Jermenske rakete na Jeres ravanu

U trojnoj izjavi usvojenoj u junu 2016. nakon sastanka lidera Rusije, Jermenije i Azerbejdžana u Sankt Peterburgu ponovo je potvrđena njihova posvećenost normalizaciji situacije. Međutim, lokalni sukobi na granici su nastavljeni.

U septembru 2020. sukob je ponovo eskalirao. Baku i Jerevan su jedni druge okrivili za granatiranje. Stav Rusije je bila potreba za hitnim prekidom vatre sa obe strane. Prema azerbejdžanskoj strani, oko 3 hiljade pripadnika vojske i stotinu civila su postali žrtve borbi te godine. Jermenija je zauzvrat izvestila da je na njenoj strani poginulo oko 4 hiljade ljudi.

Borbe su okončane tek nakon što su lideri Azerbejdžana i Jermenije, uz rusko posredovanje, zaključili sporazum o pomirenju 9. novembra 2020. godine. Prema sporazumima, strane su ostale na zauzetim pozicijama. Nekoliko regiona Nagornog Karabaha je došao pod kontrolu Bakua, a ruski mirovnjaci su bili stacionirani duž linije kontakta i koridora Lučin.

U septembru 2021. Jermenija je pokrenula pravni postupak protiv Azerbejdžana pred Međunarodnim sudom pravde. Jerevan decenijama optužuje Baku za rasnu diskriminaciju. Zauzvrat, azerbejdžanska strana je podnela protivtužbu i optužila Jermeniju za diskriminatorske akcije protiv Azerbejdžanaca zbog njihovih korena.
Kao rezultat toga, u decembru iste godine, Međunarodni sud pravde naložio je obema stranama da spreče podsticanje na rasnu mržnju i da se uzdrže od radnji koje bi mogle da pogoršaju ili prodube razlike ili otežu rešavanje spora. Baku je takođe bio obavezan da zaštiti od nasilja sve osobe zarobljene tokom sukoba 2020.

Pašinjan je priznao Karabah kao deo Azerbejdžana 2022. godine

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je priznao Karabah kao deo Azerbejdžana na samitu u Pragu u oktobru 2022. Zatim je rekao da zemlja priznaje suverenitet Republike Azerbejdžan zajedno sa teritorijom Karabaha na ukupnoj površini od 86,6 hiljada kvadratnih kilometara.


IZVOR: Agencija Gamma / Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev

Dakle, sve što se sada dešava, nakon Pašinjanovog odustajanja od Karabaha, jeste azerbejdžanski unutrašnji sukob. Ministarstvo odbrane Rusije je 20. septembra saopštilo da je, uz posredovanje komande ruskog mirovnog kontingenta, postignut dogovor između Jermenije, Azerbejdžana i predstavnika Nagornog-Karabaha o potpunom prekidu neprijateljstava. To je bila istorija ratovanja za Nagorni Karabah. Šta imamo danas, tri dana posle „agresije“ na ostatak namučenog jermenskog stanovništa?

Kraj Arcaha: Nagorni-Karabah se predao na milost i nemilost Azerbejdžanu

U podne 20. septembra Nagorni Karabah je položio oružje. Jermenski vojni kontingent je povučen iz nepriznate republike, odbrambena vojska Karabaha je rasformirana i potpuno razoružana. Pitanja bezbednosti jermenskog stanovništva Arcaha biće odvojeno razmatrana između predstavnika Karabaških Jermena i azerbejdžanskih vlasti. U međuvremenu, izbeglice su pod zaštitom ruskih mirovnjaka u Karabahu.

Vidimo da je nepriznata republika Karabah (Arcah) prestala da se oslanja na maticu Jermeniju. O učešću jermenskih vlasti u pregovaračkom procesu sada uopšte nema govora. Da li je moglo biti drugačije nakon što je premijer Nikol Pašinjan, posle jučerašnjeg azerbejdžanskog napada, rekao da Jermenija neće učestvovati u neprijateljstvima u Nagorno-Karabahu.

Predstavnici malih vojnih snaga NKR-a koji su držali odbranu poslednja 24 sata poslali su očajnu poruku:

„Vaša braća u Arcahu hrabro odbijaju napade Azera a vi, dragi naši Jermeni van Arcaha, šta radite? Svi oni koji krive Ruse, Amerikance ili Marsovce su ništarije! Isključivo je naša odgovornost da branimo svoju Otadžbinu. Arcah će pasti, čekajte neprijatelja u Jerevanu!"

Odmah nakon potpisivanja sporazuma, kolone izbeglica iz Stepanakerta i okolnih sela pohrlile su na granicu sa Jermenijom. Jermenija ponovo mora da rešava pitanje stotina hiljada raseljenih. Ti ljudi zaista ne veruju u obećanje Azerbejdžana da će njihova prava biti poštovana.

Istorijsko pamćenje daje razloga za sumnju

Iz Jermenije stižu izveštaji da Nikol Pašinjan namerava da pošalje poruku narodu u kojoj će, po svoj prilici, opet za sve okriviti Rusiju. Međutim, sudeći po ponašanju stanovnika Arcaha, oni razumeju suštinu onoga što se dešava.

Ruski stručnjaci su rekli šta sada čeka NKR i šta će biti sa Jermenijom. Prema orijentalisti Stanislavu Tarasovu:

„Partiju Karabaha je izgubila Jermenija i počinje proterivanje Jermena iz nepriznate republike. Gubitak Karabaha u ovom slučaju je udar na jermensku državnost. Sada Pašinjanova sudbina zavisi od jermenskog naroda. Teško je reći koje opcije Jermenija ima dalje. Jermenija je odbila da podrži Jermene iz Nagorno-Karabaha, ali je rat između same Jermenije i Azerbejdžana za sada isključen. Može se pretpostaviti da su
postojali zakulisni dogovori o predaji Karabaha."

Kakva je buduća sudbina uticaja Rusije u regionu?


Rusija gubi uticaj. Još uvek je nejasno da li se ovaj uticaj može nekako vratiti sporazumima sa
Azerbejdžanom.

Ovo je bio pogled na sukob sa Kavkaza i Rusije. A šta bi mogli da pogledamo sa kule „Beograda na vodi“ jer je sudbina Jermena ista kao sudbina „bosanskih, hrvatskih i kosovskih Srba“.

Jermeni su doživeli genocid pred Prvi svetski rat, a Srbi pred drugi. Srpske majke su zakukale za više od milion srpske dece, a jermenske majke kukaju za isto toliko malih jermenčića. Moravski Srbi su batalili prekodrinske Srbe baš kao i Jerevanski Jermeni braću iz Karabaha.
 
`Ajde za „ Srpske Srbe„ kojima je najvažnije „beogradsko dupe“ i još koje kilo „Banatskog i sifon“ al` da Jermeni ovako lako podviju rep pred Azerima.... mož da zamislimo kako se u grobu prevrću Aznavurian, Hačaturijan, Petrosijan, pevaljka Šer(ijan) a kod nas Pupin, Stepa, Mišić i Dobrica Erić...

Svi za jednog- jedan za sve! `Će se tepamo, pa makar svi da izginemo, a neki će se i vratimo!

Bog te mazo` kaka oštra fraza.


Još nešto nas vezuje za Jermene. Nada i iščekivanje. Mi smo čekali da nas Rusi spase, a dočekali smo Amerikanca Panića, a Jermeni čekaju svoju dijasporu koja je posle Jevreja najbogatija na svetu. I još uvek čekaju, čekaju, čekaju....

Dosta za danas da se više ne jedimo . A Azerbejdžanci? Pa šta, oni su već tu negde oko Tašmajdana, a prave nam i puteve da bi udobnije bežali jednog dana jer - „jednom se živi, sad i odmah“.

Fotografije su kopirajt agencije GAMMA

Napisao Vlastimir Ninin, svedok jermenskog pogroma 1992 godine u Bakuu, Sumgaitiju i pogibije Movzesa Gorgonzijana na Jeras Ravanu, u blizini granice sa Nahičevanom.