Karabah je gotov! Šta čeka Izrael?

Analiza eksperta „Glasa Javnosti“ Vladislava Šurigina.

Šta se dešava kad se pobednici uspavaju pa Boga proglase za kolegu. Jermeni pa, onda Jevreji, a posle i Srbi, imaju šta da uče od propasti Karabaha!

Dakle, konačna tačka u istoriji Karabaha je postavljena.

Sada je sigurno da ako ne dođe do velikog potopa, ako se na mapi ne pojavi Velika Jermenija sa desetinama miliona stanovnika, ili ako Azerbejdžan ne uđe u neki samoubilački rat, posle kojeg od njega neće ostati ništa, Karabah , kao geografska tačka na mapi, pripašće Azerbejdžanu .

Arcaha više nema!

U stvari, ova fotografija me je vratila u prilično daleku prošlost. Sećam se kako sam se 2003. godine, 10 godina nakon što je Jermenija zauzela pet regiona Azerbejdžana, u brzoj vojnoj akciji, raspravljao sa nekoliko Jermena o budućoj sudbini Karabaha. Uzalud sam pokušavao da im nešto dokažem. Rekoh im da je spavanje na lovorikama pobednika Azerbejdžana 1992. najveća glupost koju Jerevan može sebi da dozvoli obzirom na to da je Azerbejdžan tada poražen ne od Arcaha ili Jermenije, već od sovjetske 7. gardijske armije, čiji su ostaci tada bili tamo.

Moćni, a takođe i verni prijatelj svih Jermena, ruski ministar odbrane Gračov je dao komandu vojsci da interveniše u ovom ratu na strani Jermenije. Rekoh im da je to samopouzdanje glupo i opasno. Onda sam pokušao da im objasnim da je situacija tada bila takva da je bilo bolje da sama Jermenija ponudi da Azerbejdžanu vrati pet okupiranih regiona, na koje Jermenija nema nikakvo pravo, ni pod kojim okolnostima, u zamenu za priznanje posebnog statusa Karabaha, velike autonomije, na šta bi Azerbejdžan 2003. verovatno pristao. To bi bila priča o nastavku NKAO-a.

Tadašnja jermenska arogancija, samopouzdanje i uverenje da se svet nije promenio, doveli su do toga da su mi se jednostavno smejali i dugo objašnjavali da će hrabri ratnici Arcaha uvek pobediti „glupe i kukavičke Azerbejdžance“. Videli smo kako se to pre par nedelja završilo. Zastava Azerbejdžana iznad Stepanokerta. Ovo je odličan primer da ne možete počivati na lovorikama istorije i misliti da će vam prošla slava zameniti sadašnju ratnu spremnost, a posebno budućnost.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Zastava Azerbejdžana iznad Stepanokerta

Pobeda Azerbejdžana pokazuje da kad ozbiljno radite na rešavanju problema i date sve od sebe, postižete rezultate. A ovo je veoma ozbiljan znak za današnji Izrael. Izrael pokušava da zaboravi kako se prethodni rat 2006. godine za njega završio gubitkom, a za sada nema naznaka da će se ovaj rat završiti drugačije.

Morate biti u stanju da pregovarate na vreme. Sada vidimo da niko od neprijatelja upletenih u smrtnu borbu ne želi ni sa kim da pregovara. Dakle, biće mnogo krvi, ali je nemoguće reći ko će sada pobediti. Ovo je analiza eksperta Šurigina kojoj nemamo šta da dodamo ili oduzmemo. Mi
Srbi se učimo na greškama, ali isključivo svojim i opet nismo mnogo naučili. Dokle tako dobri naši Srbi, dokle?

Kad pobedimo u ratu, ne umemo da gazdujemo, kad nas pobede onda se žalimo. Kad je „gusto“ momci beže u Budimpeštu i Podgoricu, a devojke se brže-bolje udaju za prvog stranca pa bio on i dušmanin što nam decu pobi.

„Hoću da živim sad i odmah“, reče čuveni predsednik čija je žena pobegla u manastir.

Kad smo mogli da trgujemo nismo mogli, jer treba lova za letovanje na Floridi, škola za decu u Švajcarskoj, švalerka na Kipru... A sad, šta da se radi, šta? Molimo se Bogu da nam dušmani progledaju kroz prste. Sirotinja se moli Bogu, a „novi komunisti“ sede u u kafanama na Vračaru i sanjaju novu Jugoslaviju. Pevači i silikonske pevačice bez škole „šire tržište“, a glumci bi da se podsete na Rovinj i Dubrovnik gde su nekad voleli da se pokažu sa novom švalerkom.

IZVOR: Agencija Gamma / Baku posle intervencije Crvene armije

Hrvati nisu Ustaše i nisu loši ljudi. Za sve je kriv Slobodan Milošević! Da im živi Jugoslavija kao Jermenima Karabah!

Šta će uraditi Jevreji, oni makar nisu glupi. Život sa Arapima nije lagan, ali život ide dalje i deci koja dolaze valja ostaviti šansu da i oni sačekaju svoju decu i unuke.

Mir brate mir! Za tuču uvek ima vremena.

AUTORI: Pis`o Šurigin a dopis`o Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU