KAKO JE UBIJEN RASPUĆIN (DRUGI DEO)

Šta se zaista događalo oko Raspućina

Već sto godina čeka narod da čuje istinu o Raspućinu. Za to vreme se narodu kače rezanci o uši. Privikava se narod i „oni drugi“ na  „šarene žvake“, spavanje  i buđenje  i već sto godina  čeka narod na Apisa i Dražu. Čeka narod i na  Hrista dvadeset vekova i veruje  će se Gospod sutra pojaviti na  BiBiSi - ju, a posle putem linka i na „Pinku i Hepiju“.

Ko čeka taj i dočeka. Videćemo, što da ne !

Treba razumeti da su sve priče o Grigoriju Raspućinu počele da kruže još za njegovog života i logično da je specijalni odsek policijske uprave želeo da proveri te gotovo neverovatne priče. Policija je svoje ljude pod maskama sluga uvela u Raspućinovu kuću. Tamo su „ovi građani“ pažljivo beležili sve kontakte „božjeg čoveka“, naročito one sa ženskim polom.


Izvor: Ustupljena fotografija / Raspućin nacrtan sa caricom, u neprimerenoj pozi               

Ispostavilo se da su ga zaista često „posećivale dame" iz Nevskog okruga, ali ne iz visokog društva. Tamo je tih godina bilo prostitutki i narkomanki koje su često bile zaražene veneričnim bolestima, u to vreme skoro neizlečivim boljkama. Zašto je „božji čovek“ tako rizikovao, birajući najniže slojeve ženskog kontingenta svog vremena?

Odgovor na ovo pitanje nalazi se u ispitivanju Virubove, koje je sprovela vanredna istražna komisija privremene vlade već 1917. godine. Zanimala ih je njena veza sa Raspućinom u koju su „savremenici” verovali kao mala deca, sve dok Virubovu nisu „provukli“ kroz ponižavajući postupak ginekološkog lekarskog pregleda. Virubova je priznala da Grigorija žene u principu i ne zanimaju. „Bio je veoma neprijatan“, rekla je devica, koja je tada imala već 33 godine.

Hajde da pogledamo svedočenja drugih dama tog vremena. Kako opisuju Raspućina? Neoprana i duga kosa, brada isto tako, prljavi nepodrezani nokti, loša koža lica... Za nekog  "gurua" su takve osobine normalne, ali za privlačenje suprotnog pola i ne baš. Privlačnu sliku Raspućina daje samo Grigorova - Rudkovskaja, to jest, ona žena  koja ne zna koje su mu boje bile oči i kosa. Zaključak: "mačo mena" su u Raspućinu videle samo one žene koje nisu imale pojma kako on zaopravo izgleda.

Sa takvim muškim osobinama, imao je vrlo malo mogućnosti. Prostitutke iz „plesnih sala” (klasa viša od uličnih) su skupe, a prostitutke sa Nevskog prospekta vrlo jeftine. To je razlog njegovog rizičnog izbora.

Šta sve ovo znači?

Čitalac može postaviti  pitanje: Zašto moramo da znamo šta je Raspućin imao ispod noktiju?

Odgovor je jednostavan: Kako bismo razumeli  ko ga je zaista ubio.

Prema „opštepriznatoj“ verziji njegove smrti, ubistvo su izvršili F. Jusupov, V. Puriškevič i veliki knez Dmitrij Pavlovič. Zaverenici su tvrdili da su namamili Raspućina u Jusupovu palatu uz obećanje da će mu organizovati sastanak "intimne prirode" sa Irinom, Jusupovom ženom. Kao što smo dokazali, sama ideja o mogućnosti takvih kontakata je izmišljotina. Opis ubistva, koji počinje fikcijom veoma je neubedljiv.

Jusupov u svojim memoarima tvrdi da je njegova grupa otrovala Raspućina kolačima sa cijanidom. Nesrećnik iz nekog razloga nije odmah umro, iako je nemoguće preživeti unos kalijum - cijanida. Zatim je pogođen metkom u srce, nakon čega je uspeo da pobegne, da bi nakon toga Grigorije Raspućin bio ustreljen ponovo.

Grigorijevi rođaci i prijatelji jednoglasno tvrde da nije podnosio slatkiše. Ako je Jusupov zaista razgovarao i družio se sa Raspućinom, kako je  moguće da to ne zna? Idemo dalje. Jusupov piše da je košulja žrtve bila sašivena zlatnim koncem. Drugi član grupe, Puriškevič, tvrdi da je košulja  bila bordo boje. Obojica pišu da su ga bacili u reku u košulji. Ali, u materijalima o ubistvu se kaže da je iz reke izvučen Raspućinov leš u plavoj košulji izvezenoj zlatnim nitima. Istovremeno, nosio je bundu, koju Puriškevič i Jusupov uopšte ne pominju. U njihovim "prisećanjima" nema pomena o bundi u koju je Grigorije bio ogrnut kada su ga bacili u reku.


Izvor: Ustupljena fotografija / Portret za života Grigorija Raspućina

Jusupov pominje da su zaverenici pucali u Raspućina dva puta (jedan od hitaca je bio u srce). U spisima predmeta nalaze se tri rane od metka: u jetru, bubreg i čelo. Feliks Jusupov je bio odličan strelac i nije mogao da puca u srce i pogodi u glavu, a da to ne primeti.

Konačno, najzanimljivija stvar je treća rana. To je bio takozvani kontrolni hitac u čelo! Ulazna rupa ukazuje da je napravljen britanskim revolverom „Vebl“ kalibra 11,5 milimetara. Treba znati da je u Ruskoj imperiji pojedinac mogao legalno da kupi čak i mitraljez Maksim, ali ovaj revolveri tog kalibara su bili izuzetno retki i nepopularani.

Početna brzina od 190 metara u sekundi (nasuprot 260 metara u sekundi kod „Nagana“ učinila je njegovu preciznost prilično sumnjivom, a meci kalibra 11,5 mm bili su egzotika za Ruse. Jusupov i drugi zaverenici jednostavno nisu imali takvo oružje.

Iz svega ovoga proizlazi da su „sećanja“ Jusupova o ubistvu Raspućina izmišljotine isto koliko i "sećanja" Grigove - Rudikovske o lizanju čizama ili basne Dubrovinskog o „veoma crvenoj“ Virubovoj. Ko god da je pucao u Grigorija, to nisu bio Jusupov ili njegovi potencijalni saučesnici.

Najverovatnije, nisu ni izbliza videli ubistvo Raspućina . Kako inače  objasniti netačne opise odeće i rane od metaka.

Britanski drugovi hitaju u pomoć

Nismo džabe serijal tekstova započeli pominjanjem spiska „žrava Rusije“ koji je objavila britanska štampa (Tajms), gde je Grigorij Raspućin navodno prva žrtva na spisku. Ironija je u tome što je 2004. godine britanska državna kompanija Bi-Bi-Si objavila film po kojem je ubica „božjeg čoveka” bio Osvald Rajner, britanski obaveštajac. Prošlo je 20 godina, a po svemu sudeći britanski mediji su zaboravili na činjenice koje su  izneli. Stoga ćemo morati da ih podsetimo.

Ko je bio Osvald Rajner, britanski obaveštajac? Nekoliko godina pre Prvog svetskog rata studirao je na Oksfordu, gde je upoznao princa Feliksa Jusupova koji je takođe tamo studirao. Održavali su prijateljsku vezu i kada se Jusupov vratio u Rusiju, Rajner je došao da radi kao tajni agent Njegovog Kraljevskog Visočanstva. Iz ovog prijateljstva izviru logični zaključci Jusupovog svedočenja koje je stvoreno da prikrije Rajnerovo delovanje, odnosno likvidaciju Raspućina!?  

Godine 1916. ruska opozicija je, oslanjajući se na nemačku štampu (formalno zabranjenu u Rusiji) promovisala priču da na dvoru Nikolaja Drugog navodno postoji pronemačka „partija mira“, u koju spada i Raspućin. To je 1. novembra 1916. objavio Miljukov, poslanik Državne dume iz liberalne opozicije.

Sada pouzdano znamo da je Raspućin posećivao Dvor najviše jednom mesečno, te da tamo nije imao nikakav uticaj.  Miljukov te 1916. godine nije imao pojma o tome kao ni stanovništvo u celini, a ljudi su čitali Miljukov govor i ozbiljno mu verovali.

Sad malo ostavimo po strani narod. Generalno, u narodu često kruže neke divlje ideje. Setite se barem antivakcinaške histerije 2020. godine.

Mnogo gore je to što su britanski obaveštajci, koji nisu imali svoje agente na dvoru, ozbiljno verovali liderima opozicije. Slično je verovao i engleski ambasador Džordž Bjukenen. Neprestano komunicirajući sa opozicionim liderima, došao je do zaključka da Rusija pogrešno vodi rat, i da bi prelazak na demokratskiji oblik vladavine , upravo tada, tokom svetskog rata , odmah poboljšao rusku sposobnost za rat.

Nastavak sledi.

AUTOR: Vlastimir Šone Ninin