Kako je Nikita Hruščov progonio Vasilija Staljina

Spominjemo smrt ruskog disidenta Navaljnog samo da bi mogli da ispričamo priču o Vasiliju Staljinu , mlađem sinu vođe sovjetskog proleterijata .

Navaljni nema ništa, osim smrti, što liči na Vasilija Staljina pilota sa desetinama juriša na nemačke "Meseršmite". Doduše, umrli su u približno istim godinama. Navaljnog oplakuje tzv. demokratski svet, a Staljina Mlađeg Sovjetski narod, ali bez tzv "naprednih demokrata". Demokrate kao demokrate i od žalosti prave spektakl, a istinski žale samo za zelenom bojom
dolara, žale što su ostali bez plaćeničkih honorara .

„Sahranili su ga kao beskućnika!”

Staljinov sin Vasilij je živeo u siromaštvu i usamljenosti. Imao je samo 40 godina. Umro je 19. marta 1962. u jednosobnoj „Hruščovki“ u ulici Gagarin, u gradu Kazanj. Posle vojne vazduhoplovne škole Kačin, najmlađi sin sovjetskog vođe je postao general vazduhoplovstva sa 25 godina.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Vasili, Svetlana i Josif

Život borbenog pilota preokrenuo se naglavačke u martu 1953. godine, nakon smrti njegovog oca. Zbog javne sumnje da mu je otac otrovan, Vasilij je otpušten iz vojske bez prava da nosi vojnu uniformu, a zatim poslat u zatvor.

Mlađi Staljin je bio izuzetno kontroverzna ličnost. Bio je dobar oficir i pilot, ali je u isto vreme bio sklon pijanstvu, razvratu, bahatosti i noćnom životu. U okruženju Vasilija bilo je mnogo lakeja, ulizica i umišljenih pijanica koji su ubrzali njegovo moralno propadanje. Vasilij Staljin, uprkos svom haotičnom ponašanju bi bio dobar komandant da se normalno popeo na lestvici karijere, a ne skočio, zaobilazeći stepenice...

Karijera Vasilija Staljina se brzo razvijala: sa 20 godina dobio je čin pukovnika, sa 24 - generala, a sa 26 je već komandovao avijacijom Moskovskog vojnog okruga. Ništa manje vrtoglav nije bio ni njegov pad sa sovjetskog Olimpa. Život borbenog pilota preokrenuo se naglavačke 5. marta 1953. godine, na dan smrti njegovog oca. 26. marta je novi ministar odbrane SSSR-a Nikolaj Bulganjin potpisao je naredbu o prebacivanju Staljina mlađeg u rezervni sastav bez prava na nošenje vojne uniforme a 28. aprila uhapšen je osramoćeni sin „oca naroda“. Presudom Vojnog kolegijuma Vrhovnog suda SSSR-a Vasilij Staljin je osuđen na osam godina zatvora zbog antisovjetske propagande.

Vasilij Staljin nije bio anđeo. Mnogi piloti i sportisti su pozitivno govorili o njemu. Svoje nije napustio. Posle rata, Staljin mlađi je pomogao slavnom Alekseju Maresjevu da se vrati u vojsku i da postane šef obuke kadeta 1. Moskovske specijalne vazduhoplovne škole. Upravo je Staljin mlađi preselio porodice pilota i tehničara tri moskovska garnizona iz trošnih kasarni u nove „finske” kuće. Naterao je svoje oficire da pohađaju večernju školu i da se prekvalifikuju za upravljanje avionima MiG.

Spisak optužbi na račun Staljina uključivao je, po mišljenju vlasti, preterano zbrinjavanje sportista. Tako je u presudi navedeno da je sin vođe „mamio sportiste iz drugih klubova , nezakonito im je dodeljivao oficirske činove i davao im bonuse“. Udelio im je više od 60 stanova od 227 izgrađenih za Vazduhoplovstvo Moskovskog vojnog okruga .

Staljin mlađi je mnogo pušio, a voleo je i da priča nepristojne viceve ​​i svima govorio da je zatvoren „zbog svog dugog jezika“. Pored pretpostavki da mu je otac otrovan, on je ,navodno,
ogovarao Hruščova i njegovu upravu: „Kako ćete upravljati državom ako niste mogli da
organizujete (Staljinovu) sahranu?“ - misleći na veliki broj žrtava zbog stampeda tokom
pogrebne povorke. Ekipa Hruščova je koristila svaku priliku da se obračuna sa Staljinom
mlađim.Tako je to. Miševi naglo postali pacovi, pa udarili na tigra u kavezu.


„Vasilije“ je u zatvoru savladao profesiju strugara. Vremenom je iz opšte ćelije prebačen u samicu, čemu se radovao. Tokom godina provedenih u zatvoru zdravlje Vasilija je naglo oslabilo.Kraj života mu se naglo bližio.

Pušten iz zatvora po amnestiji u januaru 1960-e.ali nije dugo uživao u moskovskom vazduhu. Vasilij se nije obazirao na opomene Klima Vorošilova da treba da živi tiho i ne mnogo brzo, bez skandaloznih izjava i oštrih ludorija.Nije poslušao matorog Vorošilova i dobio je to što je tražio.

Od zatvora do izgnanstva

Vasilij je napustio zidine Lefortova 28. aprila 1961. godine. Videći sada u 39-godišnjem Staljinu samo klonulog starca sa teškim bolestima, praktično invalida, bilo mu je „velikodušno“ dozvoljeno da odabere mesto svog izgnanstva. Bilo je zabranjeno samo ostati u Moskvi ili otići u Gruziju. Sin „oca nacija“ preferirao je Kazanj, koji je bio zatvoren za strance.

Tri oficira KGB-a su tamo odvela Vasilija. Medicinska sestra KGB Marija Nuzberg se nastanila sa njim i izveštavala o svakom koraku izgnanstva. Staljin je poznavao ovu ženu dugo vremena i imao je neka osećanja prema njoj.

„Sahranili su ga kao beskućnika!”

Na sahranu sina "oca naroda" došlo je oko 300 ljudi - uglavnom njegovih novih poznanika, stanovnika okolnih kuća. Stigao je i najstariji sin Aleksandar Burdonski, kasnije poznati pozorišni reditelj. Burdonski je bio ogorčen što je njegov otac sahranjen bez vojnih počasti:

 
„U gužvi na groblju prvo nisam video nijednog vojnog čoveka. Odjednom sam primetio da se mnogi muškarci, prilazeći kovčegu, nisko saginju sa raskopčanim kaputima ispod koih su imali
uniforme koje nisu smeli javno da pokažu. Shvatio sam da su to oficiri, piloti. Ovako su odali počast svom generalu“.

"Staljin je sahranjen kao beskućnik. Vasja je bio u uniformi, ali ga je odjednom neka žena
pokrila crnim tilom. Nisam znao šta da radim. Hteo sam da skinem taj veo , ali nisam mogao.
Kako to! Bio je borbeni oficir!“

Po nalogu iz Lubjanke, sahranu na groblju Arskoje platio je republikanski KGB, izdvojivši oko 400 rubalja. Rođaci su donirali spomenik. Staljinova smrt je odmah postala legenda. Rekli su da je, navodno, nakon sahrane grupa Gruzijaca stigla u Kazanj, sa namerom da Vasilija ponovo sahrane u svojoj republici.


Telo Vasilija Staljina je ležalo u Kazanju do 2003. godine, nakon čega je prebačeno na groblje
Troekurovskoje u Moskvi. Na Arskom groblju je ostao spomenik od crnog mermera sa natpisom
„Vasili Josifovič Džugašvili“.

Godine 1999, protiv Staljinovog sina su odbačene optužbe za antisovjetsku agitaciju i propagandu.

AUTOR: Vlastimir Ninin