JEVREJI U SLUŽBI NACISTA: Kako su Jevreji istrebljivali Jevreje tokom Drugog svetskog rata
Autor: Glas javnosti
Ima li razlike između jevrejskih geta u Trećem rajhu i palestinskih geta u Gazi ? Ima, ima al` skoro da i nema. Kako? Čitajte na kraju teksta.
Pored nemačkih Jevreja koji su služili u Vermahtu, bilo je i onih Jevreja koji su čuvali jevrejska geta i zajedno sa Nemcima, Litvancima i Letoncima uništavali rođenu braću. Štaviše, tražeći naklonost Nemaca, pokazali su veću okrutnost prema svoim Jevrejima od samih Nemaca i fašista iz Litvanije i Letonije.
Zauzevši Poljsku, baltičke države, Ukrajinu i Belorusiju – tradicionalno područje naseljavanja Jevreja, Nemci su u velikim gradovima stvarali geta kako bi izolovali Jevreje od nejevrejskog stanovništva .
Za razliku od običnih policajaca, jevrejski policajci nisu primali ni hranu ni platu, pa je zato jedini način da se prehrane bila pljačka i iznuda. Nominalno, jevrejske policajce u jevrejskom getu su trebali da plate sami Jevreji iz prihoda "geto autonomije". Jevrejske policijske snage su
bile prilično velike. U Varšavskom getu jevrejska policija je brojala oko 2.500 ljudi, a u getu grada Lođ – 1200, u Lavovu oko 500 ljudi, dok je u Viljnusu bilo nešto manje - 250 ljudi.
Mnogi jevrejski policajci su se od pljački dobro obogatili. Najveća bogatstva su stekli šefovi Judenrata – organa jevrejske samouprave koje su stvorili Nemci, a čiji su čelnici najčešće bili Kagal starešine.
"Kagali" su uzimali mito za pravo da neki Jevrejin uđe u policiju. Deo plena novoprimljenih policajaca je išao šefovima - Kagalima. Jevrejski geto -policajci su uzimali mito i od običnih Jevreja za pravo da izbegnu slanje u koncentracioni logor. Tako su najbogatiji Jevreji preživljavali, a rukovodstvo Judenrata ne samo da je preživelo, već je usled rata postalo još bogatije. Krali su svuda gde su mogli. Uspeli su da i 229 grama obroka, koliko su Nemci ustanovili za Jevreje, smanje na 184 a posle...Ima dodatak al` za pare. Nema pare – daj šta imaš, a najbolje - zlato.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Jevrejska policija u getu
Geto u poljskom gradu Lođ je nastao 10. decembra 1939. godine na samo 4 kvadratna kilometra. Na ovom parčetu zemlje je smešteno 164 hiljade lokalnih Jevreja. Kasnije im je dodato još 40 hiljada Jevreja, deportovanih iz Nemačke, Austrije i Čehoslovačke. Dakle, ovde je živelo oko 200
hiljada Jevreja.
U getu Lođa je stvoren tehnološki centar za potrebe Vermahta: 70% proizvoda su bili tekstil i krojenje vojnih uniformi i obuće, a preostalih 30% su bili rezervni delovi za vojnu opremu. Jevreji su uglavnom radili u fabrikama i radionicama koje su pripadale njihovim saplemenicima pre nacističke okupacije. Nemci su postupili mudro: u sva preduzeća oduzeta jevrejskim vlasnicima su postavili stare vlasnike za upravnike, dajući im mesto „komesara“.
Upravu geta činili su i jevrejski kolaboracionisti koji su pristali da služe nacistima. Haim Rumkovski je postao šef administracije (Judenrat). Pod njim je bila policija i druge institucije. Ukupno je oko 2 hiljade Jevreja služilo u ovim „organima samouprave“. Postojale su 2 srednje i 45 osnovnih škola (sa ukupno 15 hiljada dece), 5 bolnica, pozorišta i domovi kulture. Judenrat je do 1943. godine porastao na 13 hiljada ljudi sa 530 policajca. Otvorili su i sopstveni zatvor za Jevreje ! Služili su ga isti Jevreji sa 100 tamničara.
Nemci su Judenratu dali široka ovlašćenja. Na primer, sama administracija je postavila sistem kartica za hranu. Najveći obrok su dobijali rabini, nešto manje su dobili inteligencija i radnici Judenrata (uključujući policiju). Judenrat je od Nemaca imao naredbu da odabere određeni broj Jevreja koji će biti poslati u koncentracioni logor. Sama administracija je određivala ko ide na gubilište.
Neke bivše pripadnike jevrejske policije Viljnusa, Kaunasa i Šjauljaja uhapsio je NKVD u leto 1944. i osudio za saradnju sa Nemcima. Isti policajci i pripadnici Judenrata koji nisu pali u ruke NKVD-a bezbedno su se vratili u Izrael i tamo uživali čast i poštovanje. Njihovi „podvizi“ bili su opravdani čak i u Talmudu, koji poziva da se na bilo koji način sačuva bar kap jevrejske krvi. Jevreji su rezonovali ovako: da policajci nisu otišli da služe Nemcima, fašisti bi ih ubili zajedno sa ostalim Jevrejima, a ubijajući svoje saplemenike, koje bi Nemci ionako ubili, spasili su bar deo Jevreja a i sebe od uništenja.
Da li je zaista bilo Jevreja koji su se borili na Hitlerovoj strani? Da, bilo je mnogo takvih Jevreja.
Zabrana regrutovanja Jevreja za vojnu službu je uvedena u Nemačkoj 11. novembra 1935. godine. Već 1933. godine je počelo otpuštanje Jevreja sa oficirskim činovima. Do kraja 1938 godine 238 oficira je izbačeno iz Vermahta. Hitler je 20. januara 1939. naredio otpuštanje svih jevrejskih
oficira, kao i svih oficira oženjenih Jevrejkama.
Međutim, nisu otpuštanja bila bezuslovna. Jevrejima je bilo dozvoljeno da služe u Vermahtu uz posebne dozvole. Otpuštanja su "peglana" parama. Šefovi otpuštenog Jevrejina su revnosno dokazivali da je njemu podređeni Jevrejin neophodan na mestu koje je zauzimao. Posebno su čvrsto držali svoje položaje jevrejski intendanti. Samo u vojnom okrugu Minhena 10. avgusta 1940. godine je bilo 2.269 jevrejskih oficira koji su služili u Vermahtu na osnovu posebne dozvole
Jevrei su za svoje podvige na vojnom planu mogli biti arijanizovani, odnosno pripisana im nemačka nacionalnost. Tokom 1942. godine 328 jevrejskih oficira je arijanizovano.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Judenrat
Jevreji su masovno težili da se priključe vojsci, smatrajući je najbezbednijim mestom za sebe u uslovima Trećeg rajha. Nije bilo teško sakriti jevrejsko poreklo. Većina nemačkih Jevreja je imala nemačka imena i prezimena, a nacionalnost im nije pisala u pasošima.
Provere jevrejstva u redovima vojnika i podoficira su počele tek posle pokušaja atentata na Hitlera. Takve provere su obuhvatile ne samo Vermaht, već i Luftvafe, Krigsmarin, pa čak i SS. Do kraja 1944. godine su otkrivena 65 vojnika i mornara, 5 SS vojnika, 4 podoficira, 13 potporučnika,
jedan untersturmfirer, jedan obersturmfirer SS trupa, tri kapetana, dva majora, jedan potpukovnik - komandant bataljona u 213. pešadijskoj diviziji Ernst Bloh, jedan pukovnik i jedan kontraadmiral - Karl Kuhlental. Potonji je služio kao pomorski ataše u Madridu i izvršavao naređenja za Abver.
Jedan od identifikovanih Jevreja je odmah arijanizovan zbog svojih vojnih zasluga. O sudbini ostalih dokumenti ćute. Ono što se zna jeste da je Kuhlenthalu, zahvaljujući Denicovoj podršci, dozvoljeno da se povuče sa pravom nošenja uniforme. Dokazano je da se veliki admiral Erih Johan Albert Reder takođe bio Jevrej. Njegov otac je bio učitelj koji je u mladosti prešao na luteranizam. Po ovim podacima, otkriveno jevrejstvo je
postalo pravi razlog za Rederovu ostavku 3. januara 1943. godine.
Mnogi Jevreji su otkrili svoju nacionalnost tek u zarobljeništvu. „Mnogi Jevreji i polu - Jevreji, koji su se borili za Nemačku u Drugom svetskom ratu, verovali su da treba pošteno da brane svoju otadžbinu služeći u vojsci. Najvišim jevrejskim nacistom smatra se Geringov zamenik, generalni inspektor Luftvafea, feldmaršal Erhard Milh. Da ne bi diskreditovali Milha u očima običnih nacista, partijsko rukovodstvo je navelo da Milhova majka nije imala seks sa svojim mužem Jevrejem, a Erhardov pravi otac je bio baron fon Bir. Gering se dugo smejao ovome:
„Da, napravili smo od Milha kopile, ali aristokratsko kopile."
Britanci su 4. maja 1945. zarobili Milha u zamku Siherhagen na obali Baltičkog mora i osuđen je na doživotni zatvor pred vojnim sudom. Godine 1951. kaznu su smanjili na 15 godina, a 1955. je pušten prevremeno.
Neki od zarobljenih Jevreja umrli su u sovjetskom zarobljeništvu i, prema zvaničnom stavu Izraelskog nacionalnog memorijala holokausta i herojstva Jad Vašem, smatraju se žrtvama Holokausta.
Jevreji u nemačkim oružanim snagama
Ko su bili "Mišlinzi" Vermahta: žrtve antisemitskog progona ili saučesnici dželata?
Mišlinzi su Jevreji rođeni iz mešovitih brakova (crno-beli roditelji) u afričkim kolonijama Nemačke. Godine 1935. stvorene su dve nove rasne kategorije: „polu-Jevrej“ (jedan od roditelja je bio Jevrej) i „četvrt Jevrejin“ (baba i deda su bili Jevreji). Takve ljude su u nacističkoj Nemačkoj zvali „Mišling“.
Godine 1940. svim oficirima sa dvoje baba i deda Jevreja naređeno je da napuste vojnu službu. Oni koje je jevrejstvom "ukaljao" samo jedan od njihovih dedova mogli su da ostanu u vojsci na običnim položajima.
Stvarnost je bila drugačija i ova naređenja nisu izvršena. Bilo je slučajeva da su nemački vojnici, vođeni zakonima „frontovskog bratstva“, skrivali „svoje Jevreje“ i nisu ih predali partijskim i kaznenim organima. Poznato je 1.200 primera „mišlinga“ u Vermahtu - vojnika i oficira sa neposrednim jevrejskim precima.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Jevrejski obed u getu
Ovo zvuči neprirodno i neverovatno, ali istorijska je istina da je 150 hiljada vojnika - Jevreja, služilo u Hitlerovoj vojsci. Jevreji, samo po očevoj ili samo po majčinoj strani, ne ispovedajući judaizam, nisu smatrani Jevrejima , oni su bili tzv. Misšlinzi.
Naravno, znali su šta se dešava u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima. Njihovi rođaci su tamo umirali a Mišlinzi su bili rastrzani između svojih rođaka i podrške novom nemačkom društvu.
Život ih često dovodi u apsurdne situacije. Jedan vojnik sa Gvozdenim krstom na grudima došao je sa fronta u koncentracioni logor Satcenhausen da poseti svog oca Jevreja. SS oficir je bio šokiran ovim gostom:
„Da nije bilo nagrade na tvojoj uniformi, brzo bi završio kod mene gde ti je otac."
Nemačka je posle Prvog svetskog rata od SAD dobila 2,5 milijardi dolara po Davesovom planu i 1,5 milijardi od Engleske. To je omogućilo nemačkoj industriji da ponovo ojača svoju materijalnu bazu i skoro potpuno ažurira opremu i stvori osnovu za buduću restauraciju vojne proizvodnje. Od 1932. godine skoro cela vojna industrija u Nemačkoj je pripadala ( 60% kontrolni paket!!!) vladama SAD i Britanije, konzorcijumu iz 6 banaka uključujući banke Jevreja: Rotšilda, Rokfelera, Dipona, Morgana itd...
Do dolaska Hitlera na vlast, ključni sektori nemačke industrije, kao što su prerada nafte i proizvodnja sintetičkih goriva, hemijska, automobilska, vazduhoplovna, elektrotehnička i radio instrumentacija, kao i značajan deo mašinstva, bili su pod potpunom kontrolom američkog finansijskog kapitala.
Hitler nije mogao da dozvoli Jevrejima da budu na čelu vojnog vrha! Svaku kandidaturu je lično razmatraoa u interesu nacističke ideologije. Očevi i majke su „pripisivani” mišlinzima, kao u slučaju Erharda Milha. U januaru 1944, kadrovsko odeljenje Vermahta pripremilo je tajni spisak od 77 visokih oficira i generala „pomešanih sa jevrejskom rasom ili oženjenih Jevrejima“. Svih 77 su imali Hitlerove lične potvrde o „nemačkoj krvi“. Među navedenima su 23 pukovnika, 5 general-majora, 8 general-potpukovnika i dva generala - generala.
Ovu listu bi mogla dopuniti jedna od zlokobnih figura nacističkog režima – Rajnhard Hajdrih, Firerov miljenik i šef RSHA, koji je kontrolisao Gestapo, kriminalnu policiju, obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Ceo život se borio se sa glasinama o svom jevrejskom poreklu. Smatra se da među celokupnim rukovodstvom Trećeg rajha samo Gering nije imao primese jevrejske krvi. Stotine „Mišlinga“ su odlikovani gvozdenim krstovima za iskazanu hrabrost. Najvišom vojnom nagradom Trećeg rajha – Viteškim krstom odlikovalo se 20 vojnika i oficira jevrejskog porekla.
Velika većina veterana Vermahta kaže da sebe nisu smatrali Jevrejima. Hitlerovi jevrejski vojnici su sa trostrukim žarom na frontu dokazali da ih jevrejski preci nisu sprečili da budu dobri nemački patrioti i stameni ratnici.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Logo geto jevrejske policije
Među Jevrejima koji su zauzimali visok položaj u nacističkoj Nemačkoj, prvo mesto, naravno, pripada feldmaršalu Edvardu Milhu - drugoj osobi u Luftvafeu odmah do Hermana Geringa. Kada su uzbuđeni gestapovci pohrlili kod „debelog Hermana“ sa „zločinom“ protiv njegovog zamenika, rajh maršal se izdrao na njih i izgovorio frazu koja je postala krilatica:
„Ja odlučujem ko se smatra Jevrejem!“
Milh je hitno unapređen u „počasnog Arijevca“. Proces „arijanizacije“ se ponekad odvijao izuzetno brzo. Gestapo je, pošto je otkrio da je Fraulein
Kunde, kuvarica koju je Fireru poslao rumunski diktator Antonesku - Jevrejka. Odmah su to prijavio „šefu“. Nimalo posramljen, Hitler im je odgovorio: Pa šta? Zašto me gnjaviti oko sitnica? Zar ne znate šta da radite? Arijenizujte je!
Mladi 30-godišnji američki Jevrejin, Brajan Mark Brig, sam je dokumentovao 1.200 primera mišlinga (vojnika i oficira) koji su služili u Vermahtu. Hiljadu ovih vojnika na frontu deportovalo je 2.300 jevrejskih rođaka. Ovo je paradoks: deca i unuci interniranih Jevreja bore se na Hitlerovoj strani.
Prema Brigu, 150 hiljada Jevreja je služilo u Vermahtu , od toga 60 hiljada jevrejskih vojnika, čiji su otac ili majka bili Jevreji i 90 hiljada onih koji su imali babu i dedu Jevreje. „Nisu svi koji su nosili uniformu bili nacisti, niti su svi Jevreji bili proganjani“, kaže istoričar.
IZVOR: Ustupljena fotografija / Hitlerovi jevrejski vojnici
Među vojnicima je bilo mnogo onih koji su izgubili rođake u Aušvicu. Jevrejskim vojnicima je obećano da se njihova porodica neće dirati, ako se zakunu na vernost Hitleru. Mnogi su shvatili da su prevareni, ali je već bilo kasno da se preopredele i 1940. godine su otpušteni iz vojske.
„Koliko je Jevreja sarađivalo sa nacistima?“ - pita se već pomenuti Brajan Brig, koji je zalazio u arhive i bio užasnut činjenicom da je „stotine oficira jevrejskog porekla dobilo veoma visoka priznanja za herojstvo u nacističkoj vojsci“. Malo je verovatno da će Brig moći da dobije tačan odgovor na svoje pitanje.
Ijuuuuuuuu! Kako se istina menja!
Koliko juče bi svako ko bi ovaj tekst pročitao i o njemu nešto laprdao u nekoj Borčanskoj kafani bio proglašen antisemitom. Priče o ugnjetenom jevrejskom narodu, holokaustu, stradanju Jevreja od najmanje par hiljada godina... Ono, nije da Jevreji nisu stradali u istoriji, nije da nisu hrabar narod, nije da nisu primer Srbima kako se čuva vera i država, ali ne postoji samo jedna istina - istina pa do kraja sveta i veka.
Ponašanje Izraela u Palestinskoj Gazi silno ruši mit o Holokaustu jevrejskog naroda. Bombardovanje Gaze i ubistva hiljadu sitne dece samo zato što nisu Jevreji... Izvini brate Abrahame a kako se to drugačije zove ? Deca i palestinske majke nisu Hamasovci, a i taj Hamas su izraelci osnovali.
Nacisti si osnovali Judenrat ( jevrejski savet) a Izrael "sektor Gaza". Kad su se Jevreji iz geta pobunili, nacisti su ih masakrirali. Hamas se pobunio i vidite šta se dešava. Odgovor Natanahjua nije mekši od Hitlera. Da li Jevrejima ide u prilog rađanje palestinskog mita o jevrejskom genocidu nad palestinskom decom? Najn! Pa što toliko bombarduju to parče zemlje gde su strpali desetak miliona Palestinaca ? To dobro znaju sami Jevreji, ali ni Palestinci nisu bez greha, što opet ne znači da ih treba pobiti.
Natenahju bi sve Palestince umotao u sarmu, pardon, u šatorska krila ali nema dovoljno kiselog kupusa. Sve liči na totalno etničko čišćenje Palestine. Mesta u pustinji ima dovoljno, a more ne valja Ahmedu i Muhamedu, jer ne znaju da plivaju što Natanahju pozdravlja.
Mit o Holokaustu su Jevreji skupo prodali, ali mu ovim masakrom u Gazi cena pada. Ide rasprodaja Holokausta. Navali jevrejski narode dok još ima na šta da navalite, pa zavalite. Stiže palestinska roba, a Kinezi otkupljuju pravo na eksploataciju afričkih istorija o engleskim masakrima . Dolazi na red Amerika. Indijanci i crnački robovi nisu zaboravili brkate kauboje sa dva revolvera a la Džon Vein.
Dosetio se i napisao Šone Ninin
SKINI APLIKACIJU
.png)
