IZUVANJE KLEVETA I MITOVA OKO IVANA GROZNOG

Ovog leta je godišnjica Ivana Vasiljeviča - 485 godina od njegovog rođenja. Postoji razlog zašto spominjemo večno velikog Ivana Groznog!

Sve što su nam u školi i staračkom domu pričali o Ivanu Groznom je besramna laž. Car Ivan
Grozni nije ubio svog sina, nije iskopao oči arhitektama koi su sagradili baziliku Vasilij
Blaženi na Crvenom trgu i nikada nije organizovao seksualne orgije. Ivan GROZNI je, bez sumnje, jedan od najklevetanijih heroja istorije. U 16. veku termin „informacioni rat“ još nije
postojao, ali kako drugačije nazvati pomije laži usmerene protiv poslednjeg Ruskog Cara iz
familije RJURIKOVIČ.


IZVOR: Gama Imaž / Antropolog Gerasimov sa lobanjom Ivana Groznog

Ruski predsednik Vladimir Putin govorio je o jednom metodu zapadnih konkurenata kako se
vekovima bore protiv Rusije. Širenje klevetničkih glasina o Rusiji i njenim suverenim vladarima je specijalitet zapadnoevropskih zemalja, a o američkoj "liberalnoj štampi" ne treba trošiti reči.

Predsednik Putin je podsetio na reči cara Aleksandra Trećeg, da se Vatikanci plaše ogromnosti Rusije u Evropi i da Rusija nema saveznika osim svoje vojske i mornarice. Vladimir Vladimirovič je naveo primer takve klevete: podsetio je da Car Ivan Vasiljevič Grozni, prema mnogim istoričarima, nije ubio svoga sina. Tu laž je širio papski nuncije Antonio Posevino, koji je pokušao pokatoličenje Rusije , ali je, pošto nije uspeo, počeo je da izmišlja divljaštvo Rusije i surovost njenih vladara, uključujući Cara Ivana Vasiljeviča Groznog.

Zašto je Grozni postao neprijatelj broj 1 za Evropu?

Ivan Grozni se nije složio sa voljom zapadnih zemalja da Rusija mora da ustupi svoj severozapad Poljskoj i Švedskoj, oblast Volge Turskoj i uvede moć svetog rimskog Pape i potčini Rusku pravoslavnu crkvu Vatikanu. To je cilj koji je Evropa sebi postavila u 16. veku.


Bože mili, pa to i danas rade.

Udarila inkvizitorska Evropa na Cara Groznog isto kao i Napoleon trista godine kasnije. Udario i Car Hitler Prvi na Staljina, pa se pokajao kao i današnja Jevropa koja traži kredit u Americi da popravi polomljene zube u Novorusiji. Predsednik Putin je obećao da im plati totalne proteze, one što se meću u čašu vode svako veče pre ljubavi sa Baba Ljagom iz Brisela.

Švalere u nevolji valja pomoći pa makar to bili i osvedočeni dušmani. Njupavci su njupavci i to je dosta od Putina. Nije iznenađujuće što su „sećanja“ na Ivana Groznog puna apsurda i otvorenih laži. Stara laž nastavlja da se replicira i danas, kada se informacioni rat protiv Rusije razbuktao sa novom snagom. Na kraju krajeva, zajebati Groznog znači dovesti u pitanje zakonitost njegovih
teritorijalnih akvizicija i želju aktuelnih ruskih vlasti da zaštite suverenitet. Zato i danas od rusofoba slušamo priče o njegovom strašnom moralnom karakteru, krvavoj žurci sa stotinama hiljada streljanih ljudi itd, itd.

Počeli su sa sto hiljada ubijenih pri Groznom da bi Staljinu pripisali sto miliona ubijenih ljudu u gulagu. Bože naš dobri, ima li te?! Moskovljani su viđeni kao bradata čudovišta koja nemaju pravo na postojanje. Englesko - nemačko - francuski kraljevi su 400 godina pre Hitlera objašnjavali šta treba učiniti sa Rusijom. Godine 1578. u okruženju grofa od Alzasa, nastao je plan da se Moskovija pretvori u carsku provinciju.

 
U njemu je pisalo: „Novom carskom pokrajinom Rusijom upravljaće jedan od careve braće. Glavni zadatak će biti da se nemačkim trupama obezbedi sve što im je potrebno, naravno, na račun ruskog stanovništva. Nemački seljaci i trgovci moraju biti raspoređeni u svako utvrđenje, moraju da obezbede plate vojsci i isporučuju sve što im treba... Pre svega, Rusima će morati da se oduzmu konji, a potom i svi raspoloživi plugovi i čamci. ...” Ruse je trebalo odvesti na rad „u gvozdenim okovima na nogama". Po celoj zemlji treba graditi kamene nemačke crkve, a Moskovljanima ostaviti samo drvene koje će brzo istruliti a u Rusiji će ostati samo nemačke. Dakle, prirodno će doći do promene vere.”

Stranci su takođe širili divlje legende o ličnom životu suverena. Poljski istoričar Vališevski, je tvrdio da je car bio „živi primer razvrata“. Cara olajava najviše zbog Careve želje da sklapa nove brakove? Očigledno, ovo je potpuno u suprotnosti sa trenutnim legendama o gomilama žena koje su navodno dovedene u "Aleksandrovsku slobodu" (lično imanje), ili o haremu koji je pratio cara svuda na njegovim putovanjima. Ako je želeo da poseduje ženu, to je bilo samo kao zakoniti muž.”


IZVOR: Gama Imaž / Rekonstrukcija Ivana Groznog, radio akademik Gerasimov

U stvari, priče o njegovih navodno sedam, osam, a u nekim izvorima i 50 žena su potpuna glupost.

Pouzdano su poznata samo četiri braka Ivana Groznog.

Svoju prvu ženu, Anastasiju Zaharjinu, car je izabrao na svadbi, na koju su dovedene devojke iz
cele Rusije. Ivan i Anastasija su živeli u ljubavi 13 godina. Život ih nije mazio. Dadilja je ispustila prvog sina u reku i dete je nastradalo. Tri ćerke su umrle u mladosti. Preživela su samo dva sina, Jovan i Feodor. Carica se razbolela i umrla kada joj nije bilo 30 godina. Ivan Grozni je toliko tugovao za ženom da je na sahrani jedva stajao na nogama. Nije sumnjao da mu je žena otrovana.

Godinu dana nakon njene smrti, car se oženio Marijom Temgrjukovnom (Kučenej) iz porodice
kabardijskih prinčeva. I ovaj brak se završio tragično: žena je otrovana. Više od 2 hiljade nevesta dovedeno je na "kasting" za Ivanov treći brak. Car je izabrao Marfu Sobakinu. Nakon veridbe, devojka se teško razbolela, i umrla je 15 dana nakon venčanja. Ivan Vasiljevič je bio veoma tužan. Saznavši da je princ Temgruk umešan u smrt, pogubio je nekoliko bojara, a samog princa nabio na kolac. 


Pre venčanja sa Anom Koltovskom, car se obratio crkvenoj jerarhiji u aprilu 1572. godine. Izrekao je reč pokajanja, koja je mnogima naterala suze. Ako je Ivan bio takav tiranin kao što su nas naveli da verujemo, zašto bi tražio crkvenu dozvolu? Sabor je 29. aprila doneo presudu: da se brak dozvoli, ali da se caru naloži trogodišnja epitimija. Prve godine mu je bilo zabranjeno čak i da uđe u hram. U trećoj godini je mogao stajati u crkvi, ali se mogao pričestiti tek na treći Uskrs. Kazna je veoma stroga, a obzirom na to da je hrišćanski monarh bio podvrgnut takvoj kazni, ona je bez presedana. Ovaj brak nije dugo trajao. Godine 1575. žena je zatvorena u manastiru Tihvin zbog izdaje.

Inače, engleski kralj Henri je imao šest žena (dve je pogubio) i nekoliko stotina miljenica.

„Civilizovana“ Evropa

Prema istaknutom leksikografu V. I. Dalju, „Grozni “ znači „hrabar, veličanstven, koji drži neprijatelje na odstojanju i ljude u poslušnosti“. Kada se prevede na engleski, značenje je potpuno izobličeno. Ivan Grozni je krvavi, strašni Car , kako stranci zavedeni propagandom
nazivaju Ivana, smatrajući ga osnivačem „totalitarnog terora“.


Grozni bi na srpski mogao da se prevede i kao – Olujni ! (Graza na ruskom znači oluja).
U međuvremenu, tokom godina Ivanove vladavine, pogubljeno je samo 4 hiljade ljudi, uključujući
pljačkaše i ubice. Imena svih ubijenih zabeležena su u Sinodiku (crkvenom pogrebnom spisku).

Ivan Grozni se pokajao, upisao imena osuđenih na smrt u spomen-liste i poslao manastirima da
se duše umrlih „oslobode đavoljeg ognja“ i ne stradaju na onom svetu. Sada uporedite Groznog sa divnim engleskim vladarima. Samo zbog tzv. skitnica, engleski kralj Henri naredio je uništenje oko 72 hiljade ljudi!

Evo još primera. 1572. godine, tokom Vartolomejske noći u Francuskoj je, ubijeno preko 30
hiljada protestanata. U Nemačkoj, tokom gušenja seljačkog ustanka 1525. godine, pogubljeno je
više od 100 hiljada.

Sačuvano je pismo Ivana Groznog jednom od francuskih kraljeva u kome ga Grozni prekorava i pita gde su zabacili ljudska prava! Znači, Ivan Grozni je ipak mnogo gadan tip kad nije shvatio da će njegove reči izvrdavati razne nevladine organizacije . Te parazitske organizacije pljuju po svom ideološkom pobratimu, po Ivanu Groznom, a on im uvalio kilo leba sa parizerom pa sad siti špartaju asfaltnim putevima i brzim prugama pravo u naprednu Evropu.

Repinova ruka se osušila

Verziju o kraljevom ubistvu svog sina prvi je izneo jezuita Posevino. Podržali su ga Staden, Horsi i drugi stranci koji nisu bili neposredni svedoci, a većina njih nije ni govorila ruski...


Mitropolit Petrogradski i Ladoški Jovan je u svojoj knjizi „Samodržavljanje duha“ potpuno
opovrgnuo klevetu. Dokazao je da je carević Jovan umro od teške bolesti i da u sačuvanim
dokumentima nema ni nagoveštaja ubistva. Tog tragičnog dana bio je u "Aleksandrovskoj
Slobodi" - 150 kilometara od svog oca.

Godine 1963. u Arhangelskom saboru Kremlja naučnici su otvorili grob Ivana Groznog i njegovih sinova. O krvi, koja je, kako neki autori tvrde, „tekla u potoku“ nisu našli ni jednu, jedinu kap. Na Repinovoj slici je bila čitava lokva. Sačuvana je kneževa jarko - žuta kosa, duga 5 do 6 centimetara. Analiza je pokazala da na kosi nema tragova krvi. Molekularna struktura krvi je takva da je nemoguće oprati kosu od nje bez ostavljanja traga.”

Inače, nakon što je Repin naslikao svoju najpoznatiju sliku „Ivan Grozni i njegov sin Ivan“, desna ruka mu se osušila! Umetnik Mjasojedov, koji je pozirao u liku Cara, umalo je ubio svog malog sina, takođe Ivana. Pisac Vsevolod Garšin – po kome je Repin crtao Careviča - ubrzo je poludeo i bacio se sa sprata na stepeništu.


Drugi mit je da je car naredio zaslepljivanje Barme i Postnika, arhitekata koji su podigli Sabornu crkvu Vasilija Blaženog. Prema drugim izvorima, radilo se o jednoj osobi - Barmi, zvanom Postnik. Navodno je rekao da bi mogao da sagradi još lepšu katedralu, a to je razbesnelo Cara.

"Patku" je lansirao engleski putopisac Giles Flečer u knjizi „O ruskoj državi“. Samo prema
Flečerovoj verziji, ne govorimo o Moskvi i o katedrali, već o Ivangorodu i tamošnjoj tvrđavi. Vek kasnije, priču je ponovo izneo na videlo Čeh Bernhard Taner, samo što se u njegovoj verziji nije radilo o katedrali Vasilija Blaženog, već o jednoj od moskovskih crkava. Postoje podaci o Barmi zabeleženi u hronikama. Majstor je nastavio da radi i nakon izgradnje hrama.

Lazar Kaganovič je 1936. godine predložio rušenje katedrale. Napravio je maketu Crvenog trga
sa pokretnim Svetim Vasilijem i doneo ga Staljinu, pokazujući kako je katedrala ometala Parade. Vođa je pogledao, razmislio i polako izgovorio čuvenu frazu:
„Lazare! Stavite crkvu na svoje mesto!”


Englez D. Horsei u „Beleškama o Rusiji” tvrdi da su gardisti Ivana Groznog masakrirali 700
hiljada ljudi u Novgorodu iako je u to vreme bilo 40 hiljada stanovnika. U stvari, Grozni je naredio hapšenje oko 1,5 hiljada Novgorodaca umešanih u veleizdaju - lokalni separatisti su pokušali da se zakunu na vernost poljskom kralju.

Sutra je drugi nastavak a tiče se uspeha velikog Cara Ivana Groznog

Napisao Šone Ninin