IZAZOV GLOBALNE BRITANIJE: Istovremeni UDAR u tri PRAVCA!
Autor: Glas javnosti
Magloviti Albion se već na ruskoj, ukrajinskoj i beloruskoj granici sprema za epohu Novog svetskog poretka. London je pokrenuo projekat „Globalna Britanija” čiju realizaciju podržava niz međusobno povezanih anglosaksonskih inicijativa.
Projekat je započeo predstavljanjem britanskog premijera Borisa Džonsona 16. marta 2021. u Parlamentu novog koncepta spoljne i vojne politike Londona, u kojem se Rusija naziva glavnom pretnjom bezbednosti Britanije u Evropi, a Kina sistemskim izazovom. Zvanični naziv projekta je „Globalna Britanija u eri konkurencije. Sveobuhvatna strategija u sferama odbrane, diplomatije i međunarodnih odnosa“. Prema rečima britanskog premijera, ovo je najznačajnija revizija britanske spoljne politike i vojne strategije od Xladnog rata. Dokument obezbeđuje povećanje vojne potrošnje za 24 milijarde funti i proširenje nuklearnog arsenala za 40%.
Sledeći korak u tom pravcu bio je poziv Tereze Mej da se prestane oslanjati na SAD i da se vodi nezavisna spoljna politika, nezavisna i od Vašingtona (SAD) i od Brisela (EU). Ova značajna izjava data je u pozadini povlačenja američkih trupa iz Avganistana.
Britanski establišment, koji se donedavno radovao Bajdenovoj pobedi, naljutio se na Vašington, koji je davao svakojake garancije da će avganistanska vlada izdržati. Na junskom samitu G-7 u Britaniji, Bajden je svečano obećao Borisu Džonsonu da Amerikanci neće dozvoliti vojnu katastrofu u Avganistanu. A kada je, samo nekoliko nedelja kasnije, katastrofa postala stvarnost, bivši šef britanske spoljne obaveštajne službe (MI6) Aleks Janger obećao je Amerikancima i ostatku sveta da će povlačenje zapadnih trupa iz Avganistana rezultirati povećanjem vojne moći terorističkih grupa i novi terorističke napade n celi svet.
U Britaniji je u Donjem domu održano emotivnu ssednicu na kojem su govorili poslanici – veterani okupacije Avganistana, koji su odluku SAD da napuste zemlju nazvali „sramnom, pogubnom i ponižavajućom“. Jedan od pokretača avganistanske kampanje Toni Bler, koji je odmah osudio Bajdenovu odluku da okonča „beskrajne ratove”, hitno je vraćen iz političke penzije. A bivši komandant britanskog garnizona u Avganistanu, pukovnik Ričard Kemp, čak je zahtevao da se američki predsednik izvede pred sud!…
Vodeći anglosaksonski mediji nazvali su ovo „glasanjem o nepoverenju“ Bajdenu.
U izvesnom smislu, London je naneo trostruki udarac.
Udar na SAD preko geopolitičke obnove anglosaksonskog sveta. Na pozadini „slabog“ Bajdena, ovo ažuriranje treba da se odvija u interesu ne Amerikanaca, već lobista Globalne Britanije. To se može ilustrovati čak i na primeru korekcije antiruskog projekta „Ukrajina“. Kada je američko povlačenje iz Ukrajine postalo manje-više očigledno, Zelenski je završio u Londonu, a Britanci su počeli da ulaze u Ukrajinu. A sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine (SNBU), Aleksej Danilov je u intervjuu za „Forbs“ (06.07.2021.) zvanično označio da je glavni strateški partner Kijeva ne Vašington, već London.
Udar na Kinu – vojni i ekonomski, kao i stvaranje destabilizujućih faktora u azijsko-pacifičkom i centralnoazijskom regionu. Na moru Australija i njena mornarica treba da postanu dirigent antikineskih interesa Globalne Britanije. Razlog za okršaj je Tajvan (Anglosaksonci tajvansku krizu vide kao nešto poput modernog analoga Suecke krize za Britansku imperiju). Britanci su na kopnu, radi ostvarivanja svojih ciljeva, ostavili vojne savetnike iz Specijalne vazdušno-desantne službe i drugih specijalnih snaga britanskih oružanih snaga u Avganistanu. Prema pisanju „Tajmsa“, u ove specijalne jedinice uključeno je 4.000 ljudi.
Udarac po konkurentima u kontinentalnoj Evropi i Rusiji. Delujući preko Australijanaca, London je već naneo snažnu štetu vojnim i ekonomskim interesima Francuske. Ogorčenje Francuza oborenim od AUKUS-a (pakt anglosaksonskih država: Australije, Britanije i SAD) i Britanije ugovora o nabavci nuklearnih podmornica od strane Australije u vrednosti od 66 milijardi dolara, što je rezultiralo opozivom ambasadora, a potom i rundom „ribljeg rata“, tokom kojeg je francuska obalska straža počela da pleni britanske brodove. Udarac na Nemačku povezuje se sa akcijama Londona protiv Rusije u energetskim i ekonomskim projektima koji utiču na zajedničke interese Ruske Federacije, Evropske unije i NR Kine (Severni tok, Veliki put svile).
Anglosaksonci kao „monetu za potkusiravanje“ u ovakvim situacijama koriste postsovjetske limitrofne režime na jugu i zapadu Ruske Federacije.
Na južnom pravcu Britanci su postali aktivniji u centralnoj Aziji. Treba zapamtiti da su od prve polovine 2010-ih Anglosaksonci omogućavali prebacivanje u Avganistan boraca Islamske države (ID), koja je zabranjena u Rusiji, poraženih u Siriji*. Pre svega, tamo su transportovani imigranti iz centralne Azije i samog Avganistana tadžikistanske, uzbekistanske i ujgurske nacionalnosti. Cilj je bio da se stvore preduslovi za ono što se sada dešava – infiltracija islamista u region sa ciljem njihovog dolaska na vlast ne samo u Tadžikistanu i Uzbekistanu, već i u kineskom Sinđijangu.
Važno je napomenuti da su pre nekoliko meseci zabranjeni u Rusiji talibani* i džihadisti, prvi put uz pomoć Anglosaksonaca dobili izlaz u Sinđang, tj „prolaz u Kinu“ u vidu Vahanskog koridora. Britanija ga je vekovima kontrolisala uz pomoć Vahanâ – jednog od pamirskih naroda, muslimana-ismailita nizaritskog ubeđenja, direktnih potomaka slavnih Asasina (militarizvano-religiozno krilo, red Ismailita, aktivnog od XI veka. nap. prev.). Danas je Vahan, gde je svojevremeno London, uz pomoć naslednika Reda ubica, kao što su sadašnji vođa Ismailita i miljenik britanskog establišmenta, princ Aga Kan IV, stvorili tampon za Britansku Indiju od mogućeg ulaska ruskih trupa, a to je, istovremeno, i ključ za kineski Sinđang i za rusku Aziju.
Pre nekoliko meseci, talibani su na svojim resursima postavili video koji demonstrirao kako njihovi borci ulaze u Vahan, koji je sada zona interesa Kine. Poslednjih godina, Peking je finansirao Kabul za stvaranje planinske brigade za patroliranje koridorom Vahan i dao više od 90 miliona dolara za razvojne projekte u provinciji Badakšan, gde se nalazi Vakan; Godine 2017. potpisan je kinesko-avganistanski sporazum o povezivanju Avganistana sa NR Kinom preko Vahana preko optičke komunikacione linije. Sada se sve ovo faktički resetuje uz pomoć „pitomih“ ismailita-atentatora. Globalna Britanija je zvanično kroz usta šefa britanskog vojnog resora Bena Volasa izjavila da je spremna da radi sa talibanskim islamistima.
NaU zapadnom pravcu Britanci aktivno koriste marionetski kijevski režim protiv Rusije. Britanija je već uhvaćena u pokušajima da premesti svoju flotu na pomorske granice bivše Ukrajinske SSR, a pod okriljem statusa Očakova, gde stvara vojnu bazu. Britanci su odavno „bacili oko“ na Ukrajinu i na njenu obalu Crnog mora – barem od Krimskog rata, kada su taj isti Očakov sa mora bombardovale fregate britanske flote. Danas London nema ništa protiv toga da ovde ima mornaričku bazu sa pogledom na Sevastopolj. List „Breaking Defense“ („Breaking Defense“) je u leto 2019. izrazio mišljenje da bi nova bazna lučka infrastruktura u Ukrajini omogućila korišćenje većih brodova. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov izjavio je u decembru da njegov resor prelazi „u praktičnu fazu izgradnje dve pomorske baze u Berdjansku i Očakovu i drugih ugovora u okviru sporazuma sa Ujedinjenim Kraljevstvom“.
Status Očakova je od velikog značaja za London posebno ako se pojavi perspektiva dodatnog jačanja vojnog prisustva u neposrednoj blizini Krima. Istovremeno, Kijevu je svejedno kome će da preda svoj suverenitet, samo da bi naudio Moskvi. Nije ni čudo što je centar Očakiv izgrađen (opet od strane britanskih specijalista) za diverzantske grupe koje deluju sa mora.
Britanci aktivno guraju ne samo Ukrajince u sukob sa Rusijom, na moru, već i Poljake sa Baltima na kopnu. U tu svrhu koriste se migrantska kriza na beloruskoj granici i izjava Varšave od 12. novembra o privlačenju britanskih vojnika na granice Savezne države Ruske Federacije i Republike Belorusije. Zahvaljujući njima, Globalna Britanija i britanski okupacioni korpus napuštajući Nemačku dobili su zvaničan razlog da budu prisutni u regionu gde London stremi još od Velike igre i poljskih ustanaka XIX veka. Britanski kontingent počeo je da deluje na granicama Savezne države Rusije i Belorusije 8. decembra (2021.).
Interesantanan momenat. Gurajući „slovenske opunomoćenike“ u rat sa Rusijom, Anglosaksonci se istovremeno spremaju da odmah – u slučaju punog uvlačenja Rusa u sukob – uklone svoje vojne instruktore iz Ukrajine. Prema beloruskim istraživačima, britanska vojska stacionirana u Lavovskoj oblasti, ako uspe da uvuče Rusiju u neprijateljstva, biće evakuisana preko poljske granice. Isti put evakuacije predviđen je i za grupu štabnih oficira Oružanih snaga Velike Britanije stacionirane u Kijevu. Operacija nosi kodni naziv „Orbital“ i trebalo bi da garantuje „bezbedno povlačenje“ Britanaca iz Ukrajine u slučaju pojave ruskih trupa.
(Autor Artjom Ignatjev, s ruskog preveo Zoran Milošević)
SKINI APLIKACIJU
