IZ UGLA JEDNE TINEJDŽERKE: Second hand muškarac

Jedna od devojaka je na dobrom putu da se uda. Našla je zgodnog, pametnog, vrednog, sposobnog, situiranog, galantnog dečka… ups, dečko ipak ima manu. Ali samo jednu, malu, malecku…

Nakon četiri godine provedene u Budimpešti, vratila sam se u rodni grad. Nedostaje mi nekoliko ljudi, jedan neugledan kineski restoran sa fenomenalnom hranom i naravno, metro. Prva dva nedostajanja su lako rešiva. Šta je meni teško da skoknem, već mi je to postalo nekako očas. Ali metro… ne mogu da prestanem da mislim o njemu. Ovde krenem do faksa juče, a ako Bog da, stignem sutra. Zaboravim i kuda sam pošla a i zašto. Da ne bih pala u očaj, morala sam da izmislim pozitivne strane autobuskog prevoza. Tokom duge vožnje, koju svaki zastoj produži još pomalo, umesto da čujem prepričavanje nekog događaja, odslušam dve biografije. Nije da prisluškujem, nema ni potrebe. Svi pričaju sve i svašta i to glasno, bez blama, ali to su čari velegradskog života. Nakupila sam se materijala za celu knjigu. Na fakultet stigla, ne stigla, ova bus-škola je nezamenljiva.

Na mojoj bus liniji (neću vam reći kojoj), srećem dve devojke, malo starije od mene. To mu dođe nekih 20 i kusur godina, što bi babe rekle „udavače“. Udavače prepoznajete po tome što su ranom zorom tip-top našminkane, sređene frizure, u garderobi usklađenoj sa stasusom. Ma, znate taj stil… To se tako mora. Upadljivo… kao mamac na udici. Ne sme biti greške. Dobar primerak mora da se upeca iz prve inače ode niz vodu. Jedna od devojaka je na dobrom putu da se uda. Našla je zgodnog, pametnog, vrednog, sposobnog, situiranog, galantnog dečka… ups, dečko ipak ima manu. Ali samo jednu, malu, malecku…

Kroz tursku seriju u nastavcima, skontala sam i sad ću sve da vam istračaram. Gospođica radi u firmi (znam i koja, ali se grizem za jezik) na veoma odgovornoj poziciji, zamenica zamenice sekretarice. To je pozicija koja zahteva detaljnu informisanost na svim nivoima. Ona zna ko se posvađao, ko koga vara, sa kim, ko krišom jede dok drži dijetu… Prepoznaje odevne komade koleginica, šta je sa rasprodaje, iz koje je sezone, koliko puta je obučena ista stvar… Ima detaljne tajminge ko je, kada i koliko kasnio na posao, ko je zbrisao ranije, ko zabušava, ko visi na društvenim mrežama i koliko se kafa popilo u toku dana. Nekim čudom zna cenu svake cipele koja je ušla, i iznos svake plate koja je izašla iz firme. Jednom rečju, čudo od memorije. Direktor ju je već zapazio. Sigurna je da će brzo napredovati zbog svojih sposobnosti a i konkurencija joj nije neka. To je sve nekako kenjkavo, njanjavo, tunjavo… Govore po dva strana jezika a ništa pametno da kažu. Ih, šta bi ona da je na njihovom mestu. Ni ne sanjate. Prvo, znalo bi se ko je ko. Sve bi ona dovela u red: “Kod direktora ne bi mogla da uđe ni rođena žena ako se ne najavi. A i ako se najavi, koji će moj ona na poslu. Tu se bre radi. Zna li gospođa supruga koliko ljudi zavisi od uspeha firme. A ona samo na svoje d… misli. Po ceo dan ne radi ništa, ima kućnu pomoćnicu, baba čuva dete, šeta po salonima i nije je sramota da ovog  mučenika maltretira i zove deset puta dnevno. Ne daj Bože da joj se ne javi do trećeg zvona. Jadnik će jednog dana da polomi noge. On više ne zna gde će pre.”

Usput je izogovarala sve koleginice koje nose suknju iznad kolena. “To ti je sve bre pokvareno i namazano. Kad sa njim razgovaraju, promene glas, sve nešto mazno, nežno a kad izađu iz kancelarije sikću kao zmije. I stalno im nešto treba, nešto traže, pitaju, auuu… koje glumice, kao ubijaju se od posla. Ne zna se koja je gora. Od poštenja ni P, od morala ni M. Kapiraš? Ahaha…PM.”

Pola autobusa se pokidalo od smeha…  “Dala sam krojačici sve suknje da mi skrati. E, sad ćemo da održimo kurs kako se osvaja muškarac. Pa nisam ni ja najgluplja.” U retkim trenucima, drugarica uspe da progovori i postavi po neko sasvim logično pitanje: “Šta će ti oženjen muškarac? Kako ćeš da ga upoznaš sa roditeljima i rodbinom? Nećeš valjda da mu čuvaš dete? Jel ti nije glupo da budeš ljubavnica ili druga žena? Jesi li ti uopšte zaljubljena ili je on samo dobra prilika”…. Ali, udavača se drži nepokolebljivo. Čvrsto je napikirala poziciju pa se sva pitanja odbijaju o nju. Kaže da je to sasvim normalno u današnje vreme. Još kaže i da je njeno da pokuša. “Ništa ja ne mogu da pokvarim ako im je brak dobar. A ako nije, sve jedno je, ja ili neka druga. Onda bolje ja”.

Gledam, kako perfektno izmanikiranim noktima tipka po najnovijem modelu mobilnog. Oduševljava se novitetima koje izbacuju modne kuće. Planira šoping tokom naredne nedelje. Direktor je na putu pa će moći da izlazi sa posla ranije. “Oooo, pazi ovo. Vrh. Ovo je ubedljivo najbolji brend za šminku. Boje su prave zimske. A ove čizme su kao stvorene za ovaj komplet… Bla, bla, bla…”

Ovo je jedna od onih koje nipošto ne nasleđuju garderobu od sestre, mame ili tetke. Koja nosi samo ono što je u trendu bez obzira da li joj to pristaje. Na štiklama ide na košarkaške utakmice. Od deset noktiju, pet je druga šara. Ovo je jedna od onih kojima je pročitana literatura na nivou odgledanih filmova. Geografija se zasniva na ponudama turističkih agencija. Znanje stranih jezika je opširno a bazira se na rečima cool, fancy, extra…

Ovo je definitivno jedna od onih kojima bih rado postavila samo jedno pitanje: “Draga, kako je moguće da sve mora da bude original, a muškarac može i second hand ?”

O da, daj Bože da ukapira.

Glas javnosti / Detinjarije

SKINI APLIKACIJU