IVA BAJKOVIĆ: Kada me pitaju 'Zašto volim Srbe?'

Nekada davno, čini mi se u nekom drugom životu, kada sam prišla Demokratskom Frontu i neminovno se približila ideji srpstva, čula sam uznemirene glasove iz zajednice kojoj sam pripadala zabrinuta pitanja „šta će ti to?“ „Pa to su Srbi tamo( i neki zeleni imodži na licu bi se uklapao u izgovoreno)", piše Iva Bajković.

Vreme je prolazilo, a ja sam kao hipnotisana krenula za Srbima, i vremenom shvatila da ih neizrecivo volim. Ništa tako dobro ne oslikava duh tog naroda kao ovo lakonsko na kraju teksta „Jok, ona to tako voli“. I zbilja kako da ne voliš taj ludi narod koji gine, mašta o nekom Carstvu na nebu, divi se svojim dinastijama kojih više nema, tuguje za Kosovom na koje većina ni ne ide ali zna da je tamo i duša i srce i telo.

Kako objasniti nekom da je taj ludi narod krenuo u zbeg za svojim kraljem preko Albanije kada letovanju vreme nije. Nije samo vojska išla. Išla je i komplet tadašnja vlada i narod i umetnici. Cela je zemlja krenula, i umesto da sede tamo di su i uživaju u suncu Grčke, jok more. Oni krenu u juriš, nazad među svoje šljive u takvom naletu da su ih jedva zaustavili tamo negde kod Beča.

Kako da ne voliš taj ludi narod koji svu svoju tragiku objašnjava u ovim kratkim rečenicama u kojima se ruga svima?

Te Srbe prepoznajem u likovima koje su igrali Bata Stojković, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Zoran Radmilović i Paja Vujisić. I šmekeri, i baksuzi, i luzeri večito na ivici a opet ne možeš biti imun na taj šarm u kojem te udave.

I zbilja. Kako da ih ne volim kada su u stanju da se ljube na mostu po kojem padaju bombe ili da kose svoje livade u senci Tomahavka?

Lud narod. Lud i divan istovremeno. Pun mana, groznih mana ali ma kako loši – moji su.

 Kako onda da ih ne volim?

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU