ISKRCAVANJE U NORMANDIJI
Autor: Glas javnosti
Šta je bilo i kako je bilo pre 80 godina i tri dana na plažama Normandije. Ni veće invazije ni veće propagande. Tekst pisan činjenicama a dopisan „Glasom Amerike“.
Pre 80 godina, 6. juna 1944. godine, sa ogromnim zakašnjenjem (posle skoro tri godine obećanja), SAD, Britanija i Kanada su otvorile Drugi front, iskrcavajući trupe u severnoj Francuskoj, u
Normandiji. Zašto su Ruzvelt i Čerčil tako dugo čekali? Kako je Staljin morao da pomogne ovoj invaziji ? Da li je u redu da SAD i Britanija prisvajaju lovorike glavnih pobednika u Drugom
svetskom ratu?
Zašto saveznici nisu žurili da pomognu SSSR-u koji je krvario u borbi protiv fašizma?
Pitanja je mnogo a odgovora još i više u zavisnosti da li vam odgovara Bi-Bi-Si ili Radio Moskva.Glas Javnosti vam nudi samo činjenice pa sud sami donesite. Saveznici su otvorili Drugi front kad su shvatili da je «Hitler Kaput» . Strahovali su da će Staljin poraziti Hitlera bez njih i izbiti na Lamanš , usput, proći kroz Pariz da popiju ostatak nemačkog piva . Zato sad SAD i Britanija uspešno prisvajaju lovorike pobednika u Drugom svetskom ratu.
Prvi pregovori oko drugog fronta
- 30. jul 1941. Specijalni izaslanik američkog predsednika Hari Hopkins doleteo je u Moskvu i pregovarao sa Staljinom. Razgovaralo se o uključivanju SSSR-a u Lend-Lease program ( ekonomska i vojna pomoć) i otvaranju drugog fronta. Štaviše, Sjedinjene Države još nisu bile u ratu ni sa Nemačkom ni sa Japanom. U maju-junu 1942. godine je komesar spoljnih poslova SSSR-a Vjačeslav Molotov je preleteo celu Nemačku i doleteo prvo u Britaniju, a zatim u Sjedinjene Države. Sastao se sa Čerčilom i Ruzveltom. Ponovo su razgovarali o otvaranju drugog fronta i Lend- Lease-u.
IZVOR: Ustupljena fotografije / Staljin, Ruzvelt i Čerčil u Teheranu
- 1943-e godine vojna proizvodnja u SAD bila je veća nego u Nemačkoj, Italiji i Japanu zajedno.
Zašto su odugovlačili? Što su toliko čekali da krenu u rat sa Nemcima?
– London i Vašington su dve godine sedeli i gledali – ko pobeđuje. Moskva ili Berlin?
– Njihova raspoloženja su se menjala u zavisnosti od situacije na Istočnom frontu. U leto i jesen 1941. saveznici su bili veoma skeptični da li će SSSR uspeti da obuzda nemačku ofanzivu. Posle bitke za Moskvu, raspoloženje u Londonu i Vašingtonu se malo popravilo. Ali ,već u leto
Prvi razgovori o otvaranju drugog fronta
- 1942, posle velikog poraza kod Harkova, Čerčil je doveo u pitanje potrebu otvaranja drugog fronta. Kada je nemačka operacija Citadela na Kurskoj izbočini propala i kad su Sovjeti pobedili grupu armija Centar i grupu armija Ukrajina i povratili Harkov, raspoloženje saveznika je ponovo poraslo. Opet su počeli da obećavaju.
– U Kvebeku su avgusta 1943. SAD i Britanija prvi put iznele mogućnost iskrcavanja u severozapadnoj Evropi 1. maja 1944. godine. Štaviše, desantnih operacija je bilo i ranije od kojih beležimo bitku za Dep, u istoj Normandiji, 19. vgusta 1942. godine. Ali , to je bila katastrofa...
Podbacili su Kanađani koji su sleteli iz Engleske. Bilo je oko 6 hiljada padobranaca. Polovina njih je uništena na dan napada. Novembru 1942. Britanci su se uspešno iskrcali u Maroko i Alžir, protiv generala Romela, komandanta Grupe armija Afrika. 1944. godine Romel je u Francuskoj komandovao Grupom armija B. Brojao je 130 hiljada ljudi. 15-a armija je bila stacionirana duž Lamanša a 7. u Normandiji i Bretanji. Na vrhuncu Operacije Overlord Romel će imati 380 hiljada vojnika. Generalno, u Francuskoj, Belgiji i Holandiji, odnosno na Zapadnom frontu, Nemci su u leto 1944. imali oko 880 hiljada ljudi. Na Istočnom frontu su Nemci u grupi armija Centar imali oko 1,2 miliona vojnika .
Staljin insistirao na otvaranju drugog fronta?
- U novembru 1943. godine trojica vođa Velike trojke prvi put su se sastala u Teheranu. Vodila se burna diskusija. Britanski premijer Čerčil insistirao je na iskrcavanju u južnu Evropu. Pretpostavljalo se da će Balkan postati odskočna daska. Tada je i sam Čerčil počeo da insistira na iskrcavanju u Grčku i Italiju.
IZVOR: Ustupljena fotografije / Teheranska konferencija
- Zašto na jug, na Balkan?
– Čerčil se plašio sovjetizacije Evrope. Ni za kakve žrtve Čerčil nije mario, samo da otera Staljina dalje od Evrope. Staljin je odbio čak i da razgovara po ovom pitanju. I Ruzvelt ga je podržao. Američki predsednik je takođe verovao da takvi predlozi neće dovesti do poraza nemačkih trupa u Evropi. Najkraći put do Berlina, kako je rekao Ruzvelt, bila je Francuska.
Operacija "Overlord" je bila podeljena u dve etape. Prva etapa je plan Neptuna, za iskrcavanje savezničkih snaga. Drugi je plan Kobre za oslobađanje severa Francuske. Sve su razvili Britanci na čelu sa feldmaršalom Montgomerijem. A američki general Ajzenhauer je predvodio Zajedničku komandu savezničkih snaga.
Brojke i detalji operacije iskrcavanja
Procenjuje se da je 7 miliona tona zaliha, uključujući 450.000 tona municije, dopremljeno u Britaniju iz SAD u pripremi za invaziju.
- Planeri misija su napravili oko 17 miliona mapa kako bi pomogli trupama da se snalaze po terenu.
Samo prvog dana operacije 11.590 savezničkih aviona je izvršilo 14.674 leta. Amfibijskom iskrcavanju prethodilo je masovno bombardovanje i raspoređivanje padobranaca iza nemačkih linija.
– Zahvaljujući ovome, 15.500 američkih i 7.900 britanskih padobranaca završilo je na teritoriji Francuske pre nego što su savezničke snage jurišale na obalu. U napadu na plažu Normandije učestvovalo je 6.939 brodova, uključujući 1.213 borbenih, 4.126 desantnih, 736 pomoćnih i 864 trgovačka broda, sa 195.700 mornara.
- 132.715 vojnika, uključujući 57.500 Amerikanaca i 75.215 Britanaca i Kanađana, iskrcalo se u pet glavnih sektora invazije. Nosili su kodna imena "Juta", "Omaha","Gold", "Juno" i "Svord".
- Žrtve na dan D, 6. juna, za američku vojsku su bile 2.499 ubijenih, 3.184 ranjenih, 1.928 nestalih i 26 zarobljenih. Britanske trupe izgubile su oko 2.700 ljudi, kanadske - 946.
- Približno 425.000 ljudi bili su ukupni gubici saveznika i nemačkih trupa u bici za Normandiju (6. - 25. juna 1944).
Ukupno, tokom Dana D, pet pešadijskih, tri vazdušno-desantne divizije i tenkovska brigada iskrcano je u britanskom i američkom sektoru. Uspeli su da zahvate obalni pojas dubine od 3 do 5 km. Mostobrani su potpuno oslobođeni od neprijatelja tek 7. juna. Iskrcavanje u Normandiji bio je najveći amfibijski napad u svetskoj istoriji.
Jedanaest meseci kasnije, Nemačka se predala.
Kako je izabrana Normandija za invaziju
1. Fotografije
Bi-Bi-Si je još 1942. godine objavio da prikuplja fotografije i razglednice sa obala Evrope, od Norveške do Pirineja. U stvarnosti, to je bio način prikupljanja obaveštajnih podataka o plažama pogodnim za iskrcavanje saveznika. Tako je izabrana Normandija.
Milioni fotografija su na kraju poslati Ministarstvu odbrane, gde su, uz pomoć retkih francuskih aktivista pokreta otpora i izviđanja iz vazduha, uspeli da utvrde tačna mesta
sletanja.
2. Fantomska vojska
Saveznici su se potrudili da ubede Nemce da će se iskrcavanje izvršiti u oblasti Kale - Bulonja, a ne u Normandiji. Za dezinformisanje neprijatelja korišćena su različita sredstva: radio, štampa, izgradnja lažnih modela brodova pogodnih za iskrcavanje na «duboku vodu» , izgradnja celih gradova i specijalnih aerodroma.
3. Praćenje vremena
Organizatori operacije su veoma pažljivo birali dan za sletanje. Idealni uslovi bili su noć sa punim mesecom i prolećnom osekom, da bi se sletelo u zoru kada
se plima približavala sredini plime. Ali ovi uslovi su značili da je samo nekoliko dana bilo
pogodno za sletanje.
Prvobitno je odabran datum 5. jun, ali je operacija odložena za 24 sata zbog lošeg vremena.
4. Cipele frau Rommel
U stvari, vremenska prognoza je bila toliko razočaravajuća da je komandant nemačkih snaga u Severnoj Francuskoj, feldmaršal Ervin Romel, bio potpuno siguran da iskrcavanja neće biti. Tako je nesrećni Romel otišao kući da svojoj ženi pokloni par novih cipela za njen 50. rođendan. Kada su procurile vesti o iskrcavanju saveznika, Romel je bio u Nemačkoj.
5. Spava Hitler
Kada je počelo iskrcavanje saveznika u Normandiji, vođa nacističke Nemačke Adolf Hitler je spavao.
Niko od njegovih generala se nije usudio da naruši ustaljeni poredak i probudi ga. Tako su izgubljeni odlučujući sati u bici za Normandiju. Kad se Hitler konačno probudio, oko 10 sati ujutro, ohrabrila ga je vest o iskrcavanju – mislio je da će Nemačka lako pobediti saveznike.
Zapadni analitičari pišu šta im padne na pamet samo da vest bude po volji prostog čoveka. Doduše, i u Srbiji imamo te večno atraktivne analitičare što i Broza Tita veličaju kao srpskog patriotu. Znaju šta je Hitler sanjao i kako je štipao profuknjaču Evu Braun i kako ga niko nije budio a ide iskrcavanje... Budi Bog s njima.
IZVOR: Ustupljena fotografije / Iskrcavanje u Normandiji
Isto važi i za feldmaršala Romela. Muka na istoku, Amerikanci se nameračili na plaže Normandije, a on leti u Berlin da ženi propere na ruke bretele od kombinezona ....Budi Bog i sa tim Romelovim analitičarima.
6. Amerikanci su bili u manjini
Na dan D, trupe Komonvelta (uglavnom britanske i kanadske) nadmašile su američke snage. Od 156.000 ljudi koji su se iskrcali u Francusku 6. juna, 73.000 su bili Amerikanci i 83.000 Britanci i Kanađani.
7. Krvava Omaha
Iskrcavanje je izvršeno u pet sektora Normandije od istoka prema zapadu, kodnih naziva „Juta“, „Omaha“, „Zlato“, „Juno“ i „Mač“.
Na plaži Omaha gubici su bili najveći, tamo je poginulo ili ranjeno oko 4 hiljade ljudi. Jedna američka jedinica je izgubila 90% sastava (poginuli i ranjeni). Ofanziva Crvene armije na Istoku spasila je saveznike od potpunog poraza.
Da li je iskrcavanje u Normandiji bila izvanredna desantna operacija?
– Ovo je najveća desantna operacija u istoriji. Bila je veoma cenjena od Staljina. Štaviše, general Ajzenhauer nije posebno verovao u njen uspeh. Postoji verzija da je navodno u džepu jakne imao apel naciji vezan za neuspeh ove operacije i preuzimanje pune odgovornosti na sebe.
6. juna 1944. više od 150.000 vojnika i oficira zapadnih saveznika iskrcalo se na obalu Normandije. Ova operacija, koja je otvorila drugi front u Evropi, poznata je i kao Dan D.
- Da li su Nemci bili loše pripremljeni?
„Bili su ubeđeni da će operacija iskrcavanja biti izvedena na najužem delu Lamanša, u oblasti Pas de Kale. Tu je bila glavna grupa Romelovih trupa. Ali Nemci su pogrešili.
Britanci su izvršili operaciju dezinformisanja neprijatelja. Obratimo pažnju na ranjavanje Feldmaršala Romela. Romel je teško ranjen u julu i na mestu komandanta ga je zamenio feldmaršal Kluge i Valter Model. Kluge i Model su bili ti koji su pokušali da pobede Crvenu Armiju kod Kurske duge u leto 1943. godine.
- Postojao je i odbrambeni "atlantski zid", u čijoj je izgradnji učestvovao isti Romel?
„Hitler je mnogo računao na njega.” Izgradnja okna počela je daleke 1942. godine. Izgrađena je duž cele atlantske obale - od Norveške do Španije. U pojedinim oblastima građevinski radovi su završeni. Stvorili smo moćan sistem bunkera, pištolja, barijera i minskih polja. A u drugim oblastima ovaj posao je ili tek počeo ili je završen za 40-50 odsto.
- Kako je izabran dan invazije?
– Klimatolozi su znali da leti ima 3-4 dana u mesecu kada u Normandiji nije oluja i moguće je više ili manje podnošljivo iskrcavanje desanta. U junu je zatišje palo 5, 6. i 7. juna. Petog juna neočekivano je izbila mala oluja koja je odložena akciju za jedan dan. U zoru 6. juna počelo je iskrcavanje.
- Koliko se vojnika iskrcalo?
IZVOR: Ustupljena fotografije / Desantni brodovi
– Trebalo je da se iskrca 500 hiljada ljudi. Na samom početku iskrcano je 150-155 hiljada. Nemci su na tom području imali samo 160 letelica, ali je do kraja invazije broj letelica povećan na 600 aviona. Malo aviona protiv 7 hiljada aviona u savezničkoj vojsci. Nemci nisu bili u stanju da obezbede prevlast u vazduhu. To je u velikoj meri doprinelo uspehu operacije.
– Gde su savezničke trupe pretrpele velike gubitke?
– Na američkom desantnom mestu Omaha, saveznici su prvog dana imali skoro 5 hiljada poginulih i ranjenih. Kada su Englezi i amerikanci zauzeli dubokovodnu luku Šerbur u Bretanji, broj savezničkih trupa je počeo naglo da se povećava. Mesec dana kasnije bilo ih je više od 1,4 miliona. Ali i onda stvari nisu išle tako glatko. Nemci su uspeli da zaustave savezničke snage. Ofanziva Crvene armije na Istoku spasila je saveznike od potpunog poraza
Saveznici su imali ogromne problema u Ardenima. Do decembra 1944. u Belgiji i Luksemburgu je koncentrisana značajna grupa savezničkih snaga, koja je trebalo da pokrene ofanzivu na teritoriju same Nemačke. Hitler je, iskoristivši kratak predah u borbama odlučno zadao snažan udarac zapadnim saveznicima. Hteo je da ih baci u more i ponovi uspeh Denkerka 1940. godine. Šesta SS pancir armija je ubačena u bitku. Probila je položaje američko-britanskih trupa. Zvuči čudno da je Hitler sa 30 tenka «Tigar» uništio gotovo polovinu američkih tenkova "Šerman" . Za nedelju dana, Nemci su zarobili više od 70 hiljada Amerikanaca. Bio je to šok.
Sovjeti su na zahtev Čerčila i Ruzvelta, svoju čuvenu Vislo-Odersku operaciju započeli nešto ranije, 12. januara 1945. godine. Hitler je bio prinuđen da obustavi ofanzivu svojih trupa u Ardenima i, prebaci dodatne jedinice na Istočni front i zaštitu Berlina. Tako su saveznici mogli da predahnu i krenu na Pariz i oslobodili ga 25. avgusta 1944. godine.
Taj pokret Crvene armije je spasio Staljinove saveznike. I pored spasa od sigornog poraza to Englezi i Amerikanci nikada neće zaboraviti i neće oprostiti.Takav je to mentalni sklop Amera i Engleza. O tome je pisao i veliki zajebant Žuborski:
"Kad dajemo, da li đavo rado prima ono što mu rado damo?"
Danas Bajden kaže da je iskrcavanje u Normandiji bila odlučujuća bitka Drugog svetskog rata, i još uči decu u Srbiji i Rusiji da su zapadni saveznici oslobodili celu Evropu !
Bajden veoma dobro poznaje istoriju, uključujući i istoriju Drugog svetskog rata. Stoga su njegove izjave prilično nepromišljene. Angloamerička istoriografija je oduvek davala posebnu, najvišu ulogu i ocenu iskrcavanju u Normandiji. Doprinos SSSR-a ovoj pobedi je uvek bio umanjivan. Oni su tradicionalno, iz političkih razloga, omalovažavali ulogu Sovjetskog Saveza i u pobedi nad Japanom. Priče Holivuda i Silvestera Stalonea obećavamo za par dana.
IZVOR: Ustupljena fotografije / Pesak Normandije
Šef Pentagona Lojd Ostin, govoreći na događajima u čast 79. godišnjice iskrcavanja u Francuskoj 2023. godine, nije pomenuo Sovjetski Savez među silama pobednicama: „Pre sedamdeset devet godina Francuska i veći deo Evrope ležali su pod nacističkom čizmom ... Mladi ljudi iz Sjedinjenih Država, Britanije, Australije, Kanade, Francuske i drugih zemalja ujedinili su se da, kako je rekao Ruzvelt, „oslobode napaćeno čovečanstvo“.
Svaka ti čast gospodine šefe. Posle Si-En-En priča da su Srbi Rusofili ! Tačno, tako.
Ko su rusofili?
Svaki dobro obavešten čovek je Rusofil!
Šone Ninin,
prvi srpski rusofil.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
2 sata
