Ima još ljudi u Evropi protiv uništenja prirode, stavljanja reka u cev, zagađenja…
Autor: Glas javnosti
Više od 300 aktivista i eksperata iz cele Evrope prisustvovalo je Evropskom samitu o rekama , kako bi zajedno podelili znanje i plan za odbranu i zaštitimo reke, jedan od najugroženijih ekosistema na svetu.
Ugrožena le jedinstvena lepota Šar planine: njene vode, reke, jezera: sve reke, potoke, izvore tkz. investitori stavljaju u cevi. Uništavaju izvore pijaće vode, rečna korita, biodiverzitet,. Čak i u samom Nacionalnom parku.
Prema nepotvrđenim informacijama, a i prema ponašanju lokalne vlasti u Štrpcu, inače Srpske, Srpske liste, vlasti u Beogradu, takođe srpske, I vlasti u Prištini, na teritoriji opštine pronađen je izvor nafte i zemnog gasa, verovatno najbogatiji u ovom delu Evrope. Govori se da se tu negde kriju ogromne naslage silicijuma, plutonijuma, čak je i otkriveno plodno tlo za uzgoj koke.
I zato, u interesu građana te vlasti mirno posmatraju, podržavaju, najblaže rečeno učestvuju u devastiranju Šar planine, reka, potoka, šuma…
Pa šta će nam sve to kada ćemo jednog dana imati sva bogatstva ovog sveta, kad nam je na dohvat ruke Zlatno doba.
A upravo to je ono što se dešava na Šar planini. Sve reke, potoke, izvore tkz. Investitori stavljaju u cevi. Uništavaju izvore pijaće vode, rečna korita, biodiverzitet,. Čak i u samom Nacionalnom parku. Otimaju vodu…šta je sledeće?
Parafraziram, čuvenu pesmu nemačkog pastora iz doba nacizma: prvo su došli po vodu, onda će doći po šume, zemlju, ućiće u vaše dvorište, vašu kuću..
Znamo da na Šari nema nalazišta nafte, dijamanata, škriljaca, silicijuma…a koka na Kosovo stiže drugim kanalima.
Jedino bogatstvo tih ljudi je Priroda. I to im se odizima, otima. Ali, sve što se njima oduzme, dodaće se savesti onih drugih. Tamo reke teku drumovima, drumovi su u rekama, a putevi tih ljudi neizvesni, nesagledivi.
Koliko struje će napraviti MHE? Dovoljno za jednu sijalicu ili TV. Biramo da živimo u mraku svoje kuće, u krugu porodice, umesto da tako proizvedenu struju trošimo na gledanje lažnih vesti, lažnih nacionalnih televizija. Ne, hvala. Gasi TV, pusti vodu. Ne treba nam takva struja. Očitali smo je.
Maske su odavno pale.
Virus Korone je, kako rekoše doktor i vrhunski doktor –smešan. Ali stvaran, najopasniji virus krije se ispod maski opšteg dobra a to je gramzivost, beskrupuloznost, profit, otimačina, laž, podmitljivost, prljav novac.
I to je ujedinilo, posle dugo vremena, Srbe I Albance. Zajedno su u borbi da sačuvaju svoje reke i svoj, nadamo se zajednički život.
Pokušali smo na mnogo načina da zaustavimo cunami gore pomenutog. Pravosuđe, institucije, Instituti, Vlade, međunarodna javnost, press…
Godinama nas bojkotuju sve vlasti…Bojkotuju nas institucije, tužilaštvo Orvelovske kancelarije za teritoriju…
I onda se Snežana Jovanović i moja malenkost uputismo, ni manje ni više u Lisabon.
Kao „strani plaćenici i poznati reketaši svoje dece, kumova, prijatelja i rodbine“ lako smo obezebedili sredstva za ovaj put. Zašto baš Lisabon?
Mnogo nade, vere, snage, volje, entuzijasma i empatije slilo se u taj grad.
Lisabon je bio ušće drugog izdanja najvećeg Evropskog samita o rekama, koji je održan između 18. i 20. novembra 2021. godine, u Fondaciji Kalouste Gulbenkijan, (takođe i u onlajn formatu ).
Više od 300 aktivista i eksperata iz cele Evrope prisustvovalo je samitu lično i preko onlajn platforme, kako bi zajedno podelili znanje, umrežili se i planirali da odbranimo i zaštitimo reke, jedan od najugroženijih ekosistema na svetu.
Klimatske promene, uticaj na slatku vodu, perverzne javne subvencije za proizvodnju električne energije, mere zaštite i obnove reka, uklanjanje brana i ekološka pravda bile su neke od tema koje su obrađene.
Evropski samit o rekama 2021. organizovala je GEOTA, u partnerstvu sa Euronature, Riverwatch, WWF Adria, uz podršku Fondacije Living Rivers, Fondacije Kalouste Gulbenkian, Ministarstva životne sredine i klimatskih akcija, Fundo Ambiental i ENEA2020. https://riverssummit.org/
Videsmo i upoznasmo mnoge eksperte, novinare, ministre, donatore, obične ljude koji se “lomataju” po Balkanskim rekama, ljubitelje prirode i društva, profesionalce i amatere, mlade i neiskusne ali i prekaljene veterane.
Bili smo jedini predstavnici iz Srbije. Neke od učesnika smo poznavali a one koje nismo, pokušali smo da upoznamo sa onim šta se dešava na Šar-planini. Iznenadi nepoznavanje i neznanje pojedinih, ali još više iznenadi tačan uvid mnogih u ono šta se tamo radi. Pitaju “kako je moguće da se to radi u zoni Nacionalnog parka?, ko vas štiti, šta preduzimate…” za neka pitanja imamo odgovore, za neke ..samo ramena.
Vratili smo se sa verom da tamo negde ima još ljudi koji veruju, koji se bez interesa, koristi i računa bore protiv apsurda uništenja prirode, stavljanja reka u cev, zagađenja… Da, pitali su nas i za Rio Tinto, mada im je baterija u telefonu još bila puna.
Ponesosmo i nekoliko kamenčića iz tog divnog grada.
Verujem da kao I u Đurinoj pesmi “Otadžbina” svako od nas ima svoj kamen. Kamen trpljenja, tolerancije, dostojanstva, integriteta, samopoštovanja. Nađite svoj kamen preko kog se ne može dalje. I kada svi svoj kamen donesu, napraviće se nerazrušiv zid koji niti jedna autoritarna vlast, lokalna podmitljiva samouprava, navodne nezavisne institucije neće moći da sruši.
Do tog kamena…I do poslednje kapi.
Nebojša Redžić, osnivač organizacije “Čuvari Šare“
SKINI APLIKACIJU
