HENRI KISINDŽER: Kako izbeći novi svetski rat?

Cilj mirovnog procesa bio bi dvojak: da potvrdi slobodu Ukrajine i da definiše novu međunarodnu strukturu. Na kraju, i Rusija bi mogla da pronađe svoje mesto u takvom poretku

Prvi svetski rat bio je svojevrsni kulturni genocid koji je uništio evropsku meku moć (eminence). Evropski lideri su poput mesečara – rečima istoričara Kristofera Klarka – ušli u sukob u koji nijedan od njih ne bi ušao da su predvideli kako će izgledati svet na kraju rata 1918. U prethodnim decenijama, oni su izrazili svoja rivalstva tako što su stvorene dve grupe savezništava čije su strategije postale povezane njihovim rasporedom mobilizacije. Usledila je posledica kada je 1914. godine, posle ubistva austrijskog prestolonaslednika u Sarajevu, koga je ubio srpski nacionalista, dopuštena eskalacija u opšti rat, koji je počeo kada je Nemačka izvela svoj opsežni plan da potuče Francusku tako što je napala neutralnu Belgiju na drugom kraju Evrope.

Evropske nacije, nedovoljno upućene u to kako je tehnologija osnažila njihove sopstvene vojne snage, nastavile su da nanose razarajuće udarce bez presedana jedna drugoj. Avgusta 1916, nakon dve godine i miliona žrtava, glavne ratujuće strane na Zapadu (Britanija, Francuska i Nemačka) počele su da ispituju mogućnosti za okončanje ovog krvoprolića. Na istoku, suprotstavljene Austrija i Rusija su ispoljavale slična nastojanja. Zato što nijedan zamislivi kompromis nije mogao da opravda žrtve koje su već bile podnete i zato što niko nije hteo da oda utisak slabosti, različiti lideri su oklevali da pokrenu formalni mirovni proces, pa su zatražili američko posredništvo. Ispitivanja pukovnika Edvarda Hausa (Edward House), ličnog izaslanika američkog predsednika Vudra Vilsona, pokazalo je kako je moguće postići mir zasnovan na izmenjenom status quo ante. Međutim, Vilson, koji je bio voljan, pa i željan da odigra posredničku ulogu, odlagao je to sve do okončanja predsedničkih izbora u novembru (1916). Do tada, britanska ofanziva na Somi i nemačka ofanziva na Verden dodale su još dva miliona žrtava.

Rečima koje je u knjizi o ovoj temi zabeležio Filip Zelikov (Philip Zelikow), diplomatija je postala put kojim se ređe ide. Veliki rat potrajao je još dve godine i odneo je još milione žrtava, nepopravljivo oštećujući uspostavljeni evropski ekvilibrijum. Nemačka i Rusija su zahvaćene revolucijom, austrougarska država je nestala sa karte sveta. Francuska je teško izmrcvarena. Britanija je žrtvovala znatan deo generacija svog podmlatka i svojih ekonomskih kapaciteta na oltar ratne pobede. Nametnuti Versajski mir, kojim je okončan rat, pokazao se daleko krhkijim nego struktura koju je zamenio.

Cilj mirovnog procesa

Da li se svet sada nalazi na uporedivoj prekretnici u Ukrajini, gde zima nameće pauzu u izvođenju zamašnih vojnih operacija? Iznova sam ponavljao moju podršku savezničkom vojnom naporu da se suzbije ruska agresija u Ukrajini. Ali približavamo se trenutku koji zahteva građenje na temelju strateških promena koje su već ostvarene, i njihovu integraciju u novu strukturu usmerenu prema postizanju mira kroz pregovore.

Ukrajina je postala važna država u srednjoj Evropi po prvi put u modernoj istoriji. Podržana od svojih saveznika i inspirisana svojim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Ukrajina je zaustavila ruske konvencionalne vojne snage koje se nadnose nad Evropom još od Drugog svetskog rata. A međunarodni poredak – uključujući i Kinu – suprotstavio se ruskoj pretnji upotrebom nuklearnog oružja.

Ovaj proces zamutio je izvorno pitanje u pogledu ruskog članstva u NATO. Ukrajina je obezbedila jednu od najvećih i najefektivnijih kopnenih vosjki u Evropi, koje su opremile Amerika i saveznici. Mirovni proces trebalo bi da poveže Ukrajinu u NATO, kako god to bilo izraženo. Alternativa neutralnosti više nije smislena mogućnost, posebno pošto su se Finska i Švedska priključile NATO. To je razlog zašto sam, prošlog maja, predložio uspostavljanje linije primirja duž granica koje su postojale u trenutku kada je rat otpočeo 24. februara. Rusija bi nekako mogla da odbaci teritorije koje je od tada osvojila, ali ne i teritorije koje je okupirala gotovo pre jedne decenije, uključujući Krim. Ta teritorija mogla bi biti stvar pregovora nakon uspostavljenog primirja.

Ukoliko predratna linija između Ukrajine i Rusije ne može biti ustanovljena borbom ili pregovorima, moglo bi se istražiti pribegavanje principu samoopredeljenja. Referendumi o samoopredeljenju, koji bi bili međunarodno nadgledani, mogli bi biti primenjeni na teritorijama koje su predmet velikog razdora, a koje su prelazile iz ruke u ruku tokom prethodnih vekova.

Cilj mirovnog procesa bio bi dvojak: da potvrdi slobodu Ukrajine i da definiše novu međunarodnu strukturu, posebno za srednju i istočnu Evropu. Na kraju, i Rusija bi mogla da pronađe svoje mesto u takvom poretku.

Pitanje današnjice

Poželjni ishod za neke jeste da Rusija usled ovog rata oslabi kao država. Ne slažem se. Uprkos svoj svojoj sklonosti ka nasilju, Rusija je dala odlučujuće doprinose globalnom ekvilibrijumu i ravnoteži snaga tokom preko pola milenijuma. Njena istorijska uloga ne bi trebalo da bude degradirana. Ruska vojna uzmicanja nisu uklonila njen globalni nuklearni domašaj, što Rusiji omogućuje da preti eskalacijom u Ukrajini. Čak i ukoliko bi ovi kapaciteti bili uklonjeni, raspad Rusije ili uništenje njenih kapaciteta za vođenje strateške politike mogu pretvoriti njene teritorije, koje se protežu na jedanaest vremenskih zona, u predeo osporavanja na kojem vlada vakuum moći. Suprotstavljena društva na ovim teritorijama mogu odlučiti da svoje sporove razreše nasiljem. Druge države bi mogle rešiti da primenom nasilja reše svoje sporove. Sve ove opasnosti bile bi uvećane prisustvom hiljada nuklearnih bojenih glava koje čine Rusiju jednom od dve najveće nuklearne sile.

Dok svetski lideri nastoje da okončaju rat u kojem se dve nuklearne sile bore oko konvencionalno naoružane države, morali bi da promisle o uticaju na ovaj konflikt i o dugoročnoj strategiji u pogledu visokih tehnologija i veštačke inteligencije koje su još uvek u početnim fazama razvoja. Autonomna oružja već postoje, sposobna da odrede, procene i dejstvuju po pretnjama koje sama uoče, i stoga sposobna da pokrenu svoj sopstveni rat.

SKINI APLIKACIJU