Goran Vesić: ALEJA ZASLUŽNIH GRAĐANA BEOGRADA

O mrtvima, sve najlepše, glasi stara srpska poslovica. Dakle, ovaj moj tekst nije protiv počivšeg folk pevača Džeja Ramadanovskog, neka mu je - laka zemlja.

I, slava mu!

            Naprotiv!

            Ovde je reč o očito svemogućem Goranu Vesiću, zameniku gradonačelnika Beograda?! Da li će, i da li bi odsad - famijije svakog ko umre u Beogradu - trebalo da se obrate Goranu Vesiću - da nesrećnom pokojniku obezbedi večni počinak u Aleji zaslužnih građana Beograda?!

            "Ova čast se zaslužuje uspešnom profesionalnom karijerom, naučnim radom ali i umetničkim delom. Džej je za života postao neko čije su pesme slušali i oni koji nisu voleli muziku koju je on pevao. Bio je dobri duh Beograda, nije bio savršen kao što nije niko od nas, ali je bio šmeker. Jednostavno, Džej".  Džej sebi "za života obezbedio večni život kroz pesme koje će se pevati dok nas Srba i Beograda bude bilo" rekao je Vesić. Koliko je bio veliki najbolje pokazuje osećaj koji smo svi imali kada smo saznali da je umro. I mi koji smo ga lično poznavali, i oni koji su ga znali samo kroz pesme. Osetili smo kao da smo izgubili člana porodice", rekao je Vesić.

            Pa, o čemu se ovde radi?

            O brigi Beograda o pokojnicima?

            O pomoći Beograda familijama ožalošćenih i ucveljenih porodica jer su troškovi sahrana veliki,

            Ilii o - politikanstvu gradskih humanitarnih vlastodržaca koji se više i ne libe da od žitelja Belog grada prave debile i idiote?!

            Ili, o politici?

            Ili, ovih dana preminuli su i glumčina Tihomir Arsić i slavni vaterpolista Dejan Dabović koji je za reprezentaciju Jugoslavije igrao 110 puta, postigao 53 gola, a najveći uspeh mu je osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine. Imao je osvojeno zlato i na Mediteranskim igrama u Izmiru 1971, a za nacionalni tim je još igrao na Svetskom prvestvu 1975. u Kaliju i godinu dana kasnije na Olimpijskim igrama u Montrealu.

            Istina, nisam čuo da je Goran Vesić rekao da će i oni u Aleju zaslužnih građana Beograda.

            Jer, evo da kažem: ako može Džej mogu i Tihomir i Dejan. Ili još ogoljenije - može svako!!

            U nas, u Beogradu je istina odavno, što bi rekao veliki pisac Dobrica Ćosić sve "Stvarno i moguće"...Tako, recimo REM - ne može da prebaci farmu i  parove u ponoćni termin "jer  to narod voli da gleda"

            A, pošteno narod gleda ono što mu se nudi od jutra do sutra...

            Tako, recimo dnevno političke novine svakodnevno osvanjuju sa pornografskim slikama i lascivnim tekstovima, "jer to narod voli da čita", političke emisije pokatkad izgledaju kao inserti iz parova i farmi, skupštinske sednice takođe...

            Beograd je, prijatelji moji odavno izgubio bitku sa nekulturom povlađujući niskim sgtrastima, ne mislim na kultni film "Niske strasti" sa Šeron Ston i Majk Daglasom, ne!

            Ne znam šta rade, SANU,  razne komisije, nevladine organizacije (osim onih kojima je Srbija za sve kriva), ali sad se niko ne oglašava: "jer to  narod voli da gleda i sluša"...

            Pa, neće biti.

            Narod, a uostalom, ko i šljivi narod...Ili, možda su vanredni izbori i u Beogradu i u Srbiji bliži nego što se nama, idiotima i debilima čini...

            PS: Moraću da pogledam noćas da li će se u Parovima iliti na farmi neki od budućih zaslužnih ograđana - oglasiti!

            PS: Vesić je najavio da će predložiti da Džej dobije i obeležje u Pančićevom parku na Dorćolu, pored Skenderbegove ulice gde je odrastao, ali tek posle "čekanja". Jer, "da bi neko dobio obeležje ili ulicu, prema odlukama Skupštine grada Beograda, mora da prođe tri godine od smrti", prenosi Beoinfo.

(Glas javnosti/Vladan Dinić)

SKINI APLIKACIJU