GORAN NIKOLIĆ: Projekcije i posledice rasta kineske ekonomije

Čini se da Kina više nije imitator, već naučna sila u rangu sa SAD i Evropom, i po količini i po kvalitetu. Taj uspeh je posledica pametnog i dugoročnog pristupa

Da će posle skromnih 2,7 odsto u 2022. rast kineske privrede u 2023. biti udvostručen, ili možda i utrostručen, slažu se skoro svi ekonomski posmatrači. S druge strane, privrede dva najveća konkurenta: SAD ili EU će biti u stagnaciji.

Iako jedna godina ne može imati kritičnu važnost za svetski ekonomski i politički poredak, čini se će snažan očekivani rast Kine, uz sve uspešnije aktivno prilagođavanje njenog visokotehnološkog sektora na precizno ciljane sankcije Bele kuće, dodatno poboljšati poziciju Pekinga na globalnoj sceni. Tome ide na ruku i uspeh kineskog rukovodstva da ublaži intenzivirane napore Vašingtona da se EU ekonomsko-tehnološki udalji od Pekinga, što je pomognuto naizgled ambivalentnim i svakako veštim stavom rukovodstva Kine prema sukobu u Ukrajini.

Naime, čini se da Kina uspeva da spreči da sukob u Ukrajini pogorša njene odnose sa vodećim evropskim privredama, a da istovremeno – ne pristajući da izoluje Moskvu – spreči jedini negativan ishod za sebe u pogledu sudbine Rusije: kolaps režima u Kremlju i njegovu smenu rukovodstvom koji bi skoro neizbežno zauzelo prozapadni kurs.

Konflikt sa SAD, koji se već odavno čini neizbežnim, Peking pokušava da svojim strpljivim pozicioniranjem odloži što je više moguće, čekajući da dividende decenijama višestruko bržeg ekonomskog rasta u odnosu na glavnog rivala konačno budu takve da ili odvrate Belu kuću od containment-a (suzbijanja) ili tu politiku učine što je moguće više nedelotvornom.

Promene ekonomske agende

Čini se da od kraja 2022. dolazi do fundamentalnog reseta u ekonomskoj i delimično spoljnoj politici Kine: državno rukovodstvo aktivno radi na poboljšavanju diplomatskih odnosa sa ključnim privrednim partnerima i podsticanju usporene ekonomije, uz stabilizaciju tržišta nekretnina i konsolidaciju fiskusa mnogih regionalnih vlada.

Živu Čen, jedan od vodećih kineskih ekonomista, očekuje da će u 2023. vladin targetirani rast biti šest ili sedam odsto – mnogo više od onog što je projektovao MMF (4,4 odsto) ili Svetska banka (4,3 odsto). CreditSights u narednih 12 meseci očekuje dramatičan rast, sa potrošnjom kao njegovim glavnim generatorom, pored ostalog i usled zaostale štednje koju su kineska domaćinstva akumulirala u poslednje tri godine. Na početku godine nekoliko globalnih investicionih kuća je već poboljšalo prognoze rasta za Kinu za 2023. sa četiri odsto na znatno iznad pet odsto (npr. Morgan Stanley je podigao procenu povećanja BDP-a sa 4,8 odsto na 5,7 odsto).

Najoptimističniji su ipak investitori bazirani u Hong Kongu, koji, usled konačnog napuštanja „nulte tolerancije kovida“, očekuju „eksplozivni nalet rasta“ u rasponu od 7-8 odsto. Osnovna pretpostavka za takav scenario je uverenje da, suprotno zapadnom narativu, Si Đinping neće pojačavati kontrolu nad ekonomijom i suzbijati privatni sektor, već upravo suprotno.

Ovome u prilog, pored ostalog, govori to da je Li Ćijang, donedavni šef Komunističke partije Šangaja, postao „broj dva“ (premijer). Li je inače otvorio novo STAR tržište Šangajske berze i pomogao Ilonu Masku da izgradi „Tesla Gigafabriku“ u rekordnom roku tokom svog mandata u Šangaju. Njegovo imenovanje pokazuje Sijevu posvećenost privredi orijentisanoj na rast vođen visokom tehnologijom i potrošnjom.

Na ekonomsku liberalizaciju ukazuje i odluka Narodne banke Kine da krene sa promovisanjem „zdravog“ razvoja internet platformi. Dodatno, Narodna banka Kine je objavila da će učiniti sve što je potrebno da pruži podršku monetarnoj politici radi „ozdravljenja“ tržišta nekretnina, te podsticanja ukupnog rasta potrošnje i investicija. Budući da je nakon vrhunca od 2,8 odsto na godišnjem nivou u septembru 2022. inflacija pala na skromnih 1,6 odsto u novembru (što je pet puta niže od nivoa u evrozoni ili SAD), jasno je da postoji dovoljno prostora za monetarnu ekspanziju, odnosno pojeftinjenje kredita. Ubrzavanju ekonomskog rasta će doprineti i jeftinija energija budući da je Kina svoje rezerve napunila jeftinom ruskom naftom.


Izvor: Tviter / Šangajski toranj

U prvom tromesečju 2023. rezultati neće biti impresivni, ali bi u drugom kvartalu moglo doći do ekonomskog poboljšanja ubrzanim tempom. Sektor nekretnina, glavni pokretač rasta BDP-a u poslednje dve decenije, i potrošnja stanovništva dve su ključne oblasti. Već je predstavljeno 16 mera podrške tržištu nekretnina, dok su državne banke obećale oko 256 milijardi dolara potencijalnih kredita određenim investitorima.

Podsticanje potrošnje se ubrzava, a zamah će poteći od visokih bankovnih bilansa domaćinstava koji su porasli za 42 odsto, ili za 4.800 milijardi od početka 2020. (iznos sličan BDP-u Francuske). Ohrabruje da investitori već vide kinesku ekonomiju na putu oporavka a hongkonški indeks Hang Seng, merač sentimenta ekonomije Kine, snažno se oporavio nakon pada u oktobru 2022. Na očekivanje snažnijeg rasta pokazuje i skok berzanskih cena vodećih kineskih kompanija u oblasti visokih tehnologija (Alibaba, Tencent).

Diplomatska ofanziva Pekinga

Iz diplomatske perspektive, glavni cilj Kine je da poboljša odnose sa evropskim silama (narušene implicitnom podrškom Pekinga Moskvi u ratu u Ukrajini). Važne zemlje EU se inače protive „decoupling-u“, čime označavaju jasnu razliku u odnosu na Vašington. Peking pokušava da pokaže Briselu da rukovodstvo zemlje nije bilo svesno namere Moskve da pokrene rat. Cilj je jasan – smanjiti diplomatsku izolovanost i sprečiti da se EU još više približi SAD.

Kinesko rukovodstvo ulaže ogromne napore da dopre do ključnih evropskih država – Nemačke, Francuske, Italije i Španije – kao i do azijskih saveznika SAD, kao što su Japan i Južna Koreja, te američkih partnera kao što je Vijetnam. Ključno je održavanje ekonomsko-tehnološke saradnje sa EU, koja je najveći trgovinski partner Kine, odnosno sa nekoliko vodećih evropskih kompanija koje spadaju među najveće strane investitore u Kini.

Čini se da želja Kine za diplomatskim resetovanjem odnosa sa EU daje značajne rezultate, a posete Pekingu od strane nemačkog kancelara (Olafa Šolca), predsednika Evropskog saveta (Šarla Mišela), te one koje bi trebalo da uslede početkom ove godine (Emanuel Makron i Đorđa Meloni) ukazuju na to. Makron će verovatno pratiti Šolca u izražavanju protivljenja „decoupling-u“ od Kine. Kina će pokušati da iskoristi Makronove „ambicije strateške autonomije“ da spreči Belu kuću da je izoluje.

Nada da Kina može pomoći da se Moskva obuzda od upotrebe nuklearnog oružja snažan je motivator u evropskim prestonicama. Dodatno, Peking pokušava da se pozicionira ne samo kao potencijalni mirotvorac, već i kao voljna strana u svim posleratnim naporima za obnovu Ukrajine.

I van EU, napori Pekinga za širenje svog uticaja su uzeli maha. S tim u vezi, čini se da se neki vid Pax Sinice već formira na Bliskom istoku, sa Pekingom koji ne želi da dozvoli da saveznici poput Irana ometaju taj trend. Dodatno, kako tvrdi američki ambasador u NATO, postoje jake indicije da Kina i Rusija dele obaveštajne podatke i strategije za „podrivanje“ NATO-a, između ostalog, u domenu sajber bezbednosti i snabdevanju energijom.

Poluge globalne moći

Dok Bela kuća pokušava da ubedi mnoge države da smanje svoju zavisnost od Kine, trgovinske veze između druge svetske privrede i ostatka Azije se produbljuju kako ekonomije rastu i kompanije preoblikuju svoje lance snabdevanja. Iza ovog trenda su ekonomski razlozi koji vezuju manje ekonomije za veće, kao i dominantna uloga Kine kao dobavljača pristupačne robe potrebne tim zemljama (automobili, mašine). U tom kontekstu, indikativno je da čak i smartfon proizveden u Indiji ili Vijetnamu zahteva najveći deo delova iz Kine.


Izvor: Tviter/ Šangaj

Kina brzo napreduje u osnovnim naukama, posebno onima čiji patenti mogu da se komercijalizuju. Dok su 2017, po prvi put, kineski naučnici objavili više naučnih radova nego američki, dve godine kasnije naučnici iz te zemlje objavili su i najveći deo među jedan odsto najcitiranijih „working papers-a“ u svetu, što bi trebalo bi da predstavlja gornji ešalon visokokvalitetne nauke. U 2022. kineski istraživači objavili su tri puta više radova o veštačkoj inteligenciji (AI) nego američke kolege, dok je u prvih jedan odsto najcitiranijih istraživanja o AI bilo dvostruko više kineskih nego američkih „working papers-a“. Slični obrasci se mogu videti i u drugim oblasti: Kina vodi u prvih  jedan odsto najcitiranijih radova iz nanonauke, hemije, transporta. Kineski univerziteti sada proizvode najveći broj inženjerskih doktora nauka u svetu.

Čini se da Kina više nije imitator ili proizvođač nauke niskog kvaliteta, već naučna sila u rangu sa SAD i Evropom, i po količini i po kvalitetu. Taj uspeh se može pripisati decenijskoj politici vlade da se bude na vrhu u nauci i tehnologiji. S tim povezano, u protekle tri decenije Kina je uložila sredstva u razvoj domaćih istraživačkih kapaciteta, poslala je ogroman broj studenata i istraživača u inostranstvo (od 2000. čak njih 5,2 miliona, od koji je većina studirala inženjerstvo, fiziku, matematiku), podstakla kineska preduzeća da pređu na proizvodnju visokotehnoloških proizvoda.

Drastično unapređenje naučnih kapaciteta Kine dovelo do zabrinutosti u Vašingtonu da će kineska naučna nadmoć promeniti globalni odnos snaga. Posledično, američka vlada je preduzela korake da uspori rast Kine, a nedavni zakon kojim se ograničava izvoz čipova u Kinu samo je jedna od mera u tom smeru.

Industrija poluprovodnika

U pokušaju da ograniči tehnološki uspon Kine i njen uspon ka poziciji respektabilnog izazivača hegemonističke uloge SAD, u oktobru 2022. Vašington je uveo niz širokih ograničenja kojim se zabranjuje američkim kompanijama da izvoze tehnologiju za proizvodnju čipova manjih od 14 ili 16 nanometara. Ovo je otežalo posao vodećem kineskom proizvođaču, SMIC, da uhvati korak sa naprednim konkurentskim korporacijama, poput tajvanskog TSMC-a. Sjedinjene Države su počele da targetiraju i potencijalne „čip-zvezde“ u Kini sa novim ograničenjima, kako bi se „zatvorile rupe“ preostale nakon širokih limita uvedenih oktobra 2022.

SKINI APLIKACIJU