GORAN NIKOLIĆ: Kako Kremlj zaobilazi zapadni embargo

Dugoročna ekonomska budućnost Rusije zavisi od toga da li će Moskva moći brzo da proizvede domaće alternative stranoj robi ili da nabavi analoge iz prijateljskih zemalja

Bez obzira koje su od prognoza o smanjenju ruskog BDP-a u 2022. (i 2023) tačne, moskovske (-2,5%) ili MMF-ove (-3,4%), jasno je da očekivanja s početka godine o dramatičnom padu ekonomije Ruske Federacije i uticaju istog na ponašanje Kremlja u pogledu rata u Ukrajini nisu ispunjena.

Ruska privreda se „drži na nogama” zato što su izvozni prihodi ostali na visokom nivou, budući da je zemlja pronašla alternativne kupce za naftu koja je imala visoke cene tokom većeg dela 2022. godine. Dodatno, i odgovor Moskve na sankcije bio je kreativan i relativno uspešan budući da su domaće liberalne tehnokrate, kao što su Herman Gref, vodeći čovek Sberbanke i bliski prijatelj predsednika Rusije, i Elvira Nabiulina, guvernerka Centralne banke, koristeći svoju stručnost i alate, ublažile udar zapadnih sankcija i održale rusku ekonomiju u životu.

Dobrim delom zahvaljujući njima ruska privreda je izbegla najdramatičnija predviđanja zapadnih ekonomista (i njih samih, što su i saopštili Putinu na sastanku mesec dana pred rat), o padu BDP-a od čak 30% za dve godine, krahu finansijskog sistema i rublje, povratku u 1980-e, odnosno dramatičnom smanjenju (za petinu) životnog standarda populacije. Ublažavanju efekata zapadnog embarga doprinelo je i obimno korišćenje iskustava Irana, Venecuele i Severne Koreje, kao i onog iz sovjetskog vremena.

Da ne bude zabune, efekti na ekonomsku aktivnost u Rusiji, posebno u srednjem i dugom roku, biće teški, posebno za ogromnu većinu populacije koje će se suočiti sa izvesnim značajnim padom životnog standarda (ne manjim od 10%). Međutim, oni koji govore o svojevrsnom povratku u sovjetska vremena, u pogledu manjka savremenih tehnologija i posledičnog zaostajanja kada su u pitanju svakodnevna potrošna dobra, verovatno potcenjuju uticaj novog faktora na globalnoj sceni prilično naklonjenog Rusiji: Kine. Njena veličina prerađivačke industrije, sa udelom od čak 30% u globalnoj, već premašuje onu u SAD i EU zajedno.

Povezano sa kineskom ulogom, za Kremlj su ohrabrujući najnoviji navodi Volstrit džornala, koji ukazuju da je u prvoj polovini decembra administracija u Pekingu dobila upute od predsednika Sija da se intenziviraju napori ka tešnjim ekonomskim vezama sa Moskvom. Plan uključuje povećanje uvoza ruske nafte, gasa i poljoprivrednih dobara, više zajedničkih energetskih partnerstava na Arktiku i povećanje kineskih investicija u infrastrukturu Rusije, pre svega u železnice i luke.

Načini izbegavanja embarga

Zapadni embargo prema Rusiji konstantno je postajao obuhvatniji tokom 2022. i pojačao je efekte prethodnih sankcija uvedenih 2014. nakon pripajanja Krima. Podrivanje sankcija raznim metodama, uključujući saradnju sa drugim zemljama sa iskustvom u izbegavanju istih, postalo je prioritet za Kremlj. Kako je decenijama pomagala drugim zemljama da izbegnu sankcije, Rusija se pokazala prilično spremnom za neočekivanu situaciju u kojoj se našla.

Ugledajući se na Iran, Moskva je počela da koristi tehnike izbegavanja kontrole embarga tako što naftni tankeri sakrivaju svoju lokaciju. Na primer, ruski brod koji je prvo posetio priobalni pojas u blizini Malte pre nego što je mesec dana kasnije pristao na Severni Kipar, emitovao je lažne pozicije preko svog transponder sistema za automatsku identifikaciju (AIS), pokazujući da plovi u krugovima u grčkim vodama.

Ruske kompanije su se pokazale efikasnim i u prodaji sankcionisane venecuelanske nafte. Štaviše, nakon što je ruski naftni gigant Rosnjeft sankcionisan zbog toga 2020, Kremlj je brzo stvorio novu naftnu kompaniju (Roszarubezhneft) da nastavi sa radom. Uz rusku pomoć, izvoz nafte iz Venecuele se udvostručio od decembra 2020. do decembra 2021, pronalazeći mnoge druge posrednike i kupce na globalnom tržištu (najviše preko „meksičke veze”).

Rusi su naučili i da stvaranje fiktivnih kompanija takođe umanjuje efikasnost sankcija. Na primer, sirijski zvaničnici su poslednjih godina stvorili bezbroj lažnih kompanija kako bi zamaglili vlasništvo, a iranske klirinške kuće i lažne kompanije registrovane u inostranstvu godišnje su obrtale desetine milijardi dolara izbegavajući sankcije. Zapadne banke, kao što su Commerzbank AG, Deutsche Bank AG i Citigroup, često su nesvesno pomagale Iranu u „ilegalnim” izvoznim transakcijama i verovatno će se suočiti sa pokušajima Rusije da uradi isto. Ruski oligarsi takođe imaju dosta veza sa zapadnim finansijskim akterima i time sposobnost da zaobiđu zapadne sankcije.

I iskustva Severne Koreje su dragocena. Tako, oponašajući Pjongang, Moskva koristi kripto-valute, pored ostalog i rudarenjem bitkoina, kako bi izbegla sankcije, odnosno omogućila ino-trgovinu.

Stvar za Zapad otežava i to što je Kina poslednjih godina pomagala Iranu, Venecueli i Severnoj Koreji, kršeći sankcije SAD, i već ima dosta indicija da isto radi i sa Rusijom. Na primer, male rafinerije u Kini su u stanju da ignorišu rizik od američkih kazni jer ih je „teško dostići sankcijama”. Nakon što su ruske banke izbačene iz SWIFT-a, Kina i Rusija su preduzele veće korake da razviju sopstvene alternative. Ovo uključuje ruski sistem za prenos finansijskih poruka (SPFS) i nacionalni sistem platnih kartica (Mir), kao i kineski prekogranični međubankarski sistem plaćanja (CIPS) i UnionPay.

Indija je u julu postavila okvir za obavljanje međunarodne trgovine u rupijama, a račune potrebne za olakšavanje ove trgovine otvorile su ruska Gazprombanka, VTB banka i Sberbanka. Dodatno, sporazumi o korišćenju lokalnih valuta u trgovini sa Egiptom i povećan izvoz energije u Brazil poslednjih meseci, dodatno su pokazali sposobnost Moskve da diverzifikuje svoje ekonomske opcije.

Moskva takođe koristi bivše sovjetske države da zaobiđe sankcije. Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan pomažu Rusiji da ponovo izvozi svoje proizvode na međunarodna tržišta nakon što je osnovano više stotina kompanija i desetine hiljada Rusa se nastanilo u ovim zemljama nakon februara 2022.

Kritični lanci

Da bi podržala sve privredne subjekte da što lakše dođu do neophodnog uvoza, ruska vlada je legalizovala ono što se sada naziva „paralelnim uvozom” (procena je da je tokom 2022. uvezeno ovakve robe u vrednosti od 20 milijardi dolara). Izvesno je da je takozvani paralelni uvoz, odnosno sa aspekta Zapada ilegalni lanci snadbevanja, ono što drži dobar deo ruske ekonomije, posebno one visokosofisticirane, u životu. Tako su zahvaljujući brojnim firmama koje posluju preko posrednika u, na primer, Turskoj, Hong Kongu ili zemljama centralne Azije, kanali snabdevanja ostali otvoreni uprkos zapadnim izvoznim ograničenjima i zabranama.

Kako pokazuje ruska carinska evidencija, najmanje 2,6 milijardi dolara kompjuterskih i drugih elektronskih komponenti stiglo je u Rusiju za sedam meseci zaključno sa 31. oktobrom 2022, a dobar deo firmi koje su isporučile robu preko zemalja posrednika ima veze sa ruskim državljanima. „Rojters” je već u avgustu izvestio da su se unutar raketa i sistema naoružanja koje je ruska vojska rasporedila u Ukrajini masovno pojavili proizvedeni čipovi zapadnih kompanija, koji u mnogim slučajevima ne podležu ograničenjima izvoza. I dronovi ruske proizvodnje (urađeni od strane kompanije „Specijalni tehnološki centar”, locirane u St. Peterburgu) duguju svoje postojanje „elastičnom” lancu snabdevanja koji izbegava sankcije preko firmi u Hong Kongu, a ponekad čak i preko Floride.

Podaci ruske carine ukazuju da je od kraja februara 2022. deklarisana vrednost uvoza poluprovodnika u Rusiju naglo porasla. Povezano s prethodnim, indikativno je da moskovska logistička firma, OOO Novelco, otvoreno savetuje ruske kompanije kako da nastave da uvoze stranu robu. Naime, Novelco je u septembru organizovao seminar u Moskvi za svoje klijente o tome kako pronaći „alternativne” načine za isporuku robe u Rusiju. Ista kompanija savetuje firme i kako da naprave zalihe proizvoda i razviju raznovrsne grupe dobavljača iz više od jedne zemlje.

Konsekventno, došlo je do porasta izvoza u Rusiju od strane država kroz koje neka preduzeća „preusmeravaju” trgovinu. Npr. dok je EU izvezla 43% manje robe u Rusiju od juna do avgusta 2022, Kina je izvezla za 23% više, dok je u porastu i izvoz Turske i Kazahstana u Rusiju. Zemlje centralne Azije i Kavkaza su poslednjih meseci postale integralne ulazne tačke za uvoz zapadne tehnologije, uključujući čipove, a ti poslovi su olakšani kombinacijom pravih i lažnih kompanija i falsifikovanih dokumenata, dok su kripto-valute korišćene za transakcije i za pranje novca nakon toga.

Ipak, uvoz moderne opreme ide i direktno preko zapadnih zemalja. U tom kontekstu indikativno je saopštenje američkog ministarstva pravde od 13. decembra 2022. u kome se pet ruskih državljana i dva iz SAD optužuju da su nezakonito kupili i izvezli visoko osetljive i strogo regulisane elektronske komponente, od kojih se neke mogu koristiti u razvoju nuklearnog i hipersoničnog oružja, kvantnog računarstva i za druge vojne aplikacije.

Tehnološka trka

Iako u Rusiji nema kolapsa, embargo uslovljava degradaciju proizvodnih kapaciteta zemlje. Naime, sankcije isključuju Rusiju iz globalnih lanaca snabdevanja u širokom spektru ključnih sektora. Posledično, dugoročna ekonomska budućnost Rusije zavisi od toga da li će Moskva moći brzo da proizvede domaće alternative stranoj robi kojoj više nema pristup, ili da nabavi analoge iz „prijateljskih” zemalja kao što je Kina. Tamo gde ove dve opcije ne uspeju, ostaje da se oslanja na krijumčarenje.

Ipak, ove tri mogućnosti neće biti dovoljne ili će biti preskupe da se spreči redukovanje dugoročnog ekonomskog rasta, budući da ograničavanje neophodnog uvoza uništava potencijal za tehnološku nadogradnju. Čak i ako ruske firme dođu do nacrta za određene preko potrebne komponente ili proizvode, veoma je teško ekonomično proizvesti iste (reverzibilni inžinjering je teško izvesti).

Istina, neka rešenja su već pronađena. Istraživanje ruskih kompanija koje je sprovela Centralna banka u aprilu 2022, pokazalo je da se dve trećine suočavalo sa poremećenim lancima snabdevanja, da bi se do leta udeo takvih kompanija smanjio na 50%. Međutim, najvažniji su kritični uvozni proizvodi, a njih je najteže uvesti u dovoljnoj količini.

Ruski vladini eksperti su u pet kolona grupisali sektore prema stepenu važnosti, pri čemu je poslednji označen kao „super-kritičan” (farmaceutska i medicinska tehnologija, proizvodnja mikročipova i IT opreme visokog nivoa, tehnologija za konstrukciju svemirskih letelica i aviona). Za ovakve robe uvoz preko sivog tržišta je manje efikasan, posebno kada su u pitanju mikročipovi i serveri.

Procene ukazuju da ako sankcije budu trajale dve do četiri godine, plaćanje najprisutnijih čipova po dvostruko većoj tržišnoj ceni će se dalje isplatiti. Međutim, ako potraju duže, što se sada čini realnom opcijom, Rusija će biti primorana da pređe na inferiorne kineske čipove. Proširenje ruskih sopstvenih kapaciteta za proizvodnju mikroprocesora na nivo Kine – koja se sada bori pod američkim izvoznim ograničenjima – optimistično bi koštalo 50 milijardi dolara godišnje tokom narednih desetak godina, što je iznos koji Moskva ne može sebi da priušti.

Iskustvo kompanije „Čeboksarski elektroaparatni zavod”, koja proizvodi viljuškare, traktore i drugu tešku mehanizaciju, indikativno je. S početkom embarga rukovodstvo fabrike je uočilo oblasti koje su previše zavisne od zapadnih delova, i tamo gde su ranije uvozili mikročipove za pokretanje svojih traktora, odlučili su da naprave svoje. Kupili su osnovne tranzistore i druge delove za poluprovodnike u Aziji i naučili kako da ih sami leme. Za ostale ključne komponente našli su „domaće” zamene; npr. japanski motori koje su koristili za viljuškare zamenili su onima proizvedenim u Belorusiji, iako su oni bili bučniji, neekonomični i manje pouzdani.

Šelova „letonska mešavina”

Međutim, upravo ovaj primer pokazuj širok efekat ograničenja uvoza na kvalitet i tehnološki nivo. Branko Milanović je ovo opisao kao proces „tehnološki regresivne supstitucije uvoza”, gde se uvozna roba zamenjuje „inferiornim, staromodnim domaćim supstitutima” uz istovremeno gubljenje ekonomije obima.

Potencijalni problem za Rusiju je i ograničenje cena ruske pomorske nafte koje je stupilo na snagu 5. decembra 2022. (i zabrana prodaje većine naftnih derivata koja se očekuje 5. februara 2023.), imajući u vidu zavisnost ruskog budžeta od cena crnog zlata. Tu je opet „ekspertiza” Irana u izbegavanju naftnih sankcija za Kremlj postala veoma značajna.

Na primer, iranski izvoz nafte pao je za 90% nakon ponovnog uvođenja sankcija 2018, ali je kombinacija raznih taktika omogućila Teheranu da se izvoz nafte oporavi. To je uključivalo transfere sa broda na nedozvoljeni brod, promenu naziva brodova i drugih identifikacionih oznaka da bi se prikrili iranski tankeri, i mešanje iranske nafte sa naftom iz drugih zemalja da bi se prikrilo njeno poreklo.

Slično radi i Rusija, te se naftni gigant „Šel” u aprilu se suočio sa kritikama zbog podrivanja sankcija kupovinom „letonske mešavine“ nafte, od čega je skoro polovina (49%) poreklom iz Rusije.

U odgovoru na ograničenje cena nafte na 60 dolara, ruska vlada pokušava da u što većoj meri zameni komercijalno osiguranje i reosiguranje izvoza nafte morem, odnosno brodova koje je prevoze. Slične mere preduzela je japanska vlada 2012. kada je obezbedila „državnu garanciju u iznosu do 7,6 milijardi dolara za tanker koji je prevozio iransku naftu.

Indijske kompanije su se već složile da sertifikuju ruske tankere, a brodarske kompanije i pomorske usluge sa sedištem u Kini, Indiji i Persijskom zalivu bile bi od suštinskog značaja da se omogući transport i prodaja ruske nafte.

Pošto je gornja granica cene od 60 dolara po barelu uglavnom iznad cene po kojoj se ruska nafta trenutno prodaje, za sada je malo verovatno da će ograničenje cena dostići cilj smanjenja ruskih prihoda. Naime, izvoz se već prebacio na kupce sa tržišta u razvoju kao što su Kina i Indija. Nema izgleda da će zemlje poput Kine i Indije, koje su postale dominantni kupci ruskog „Urala”, formalno usvojiti politiku EU/G7. Istina, mogu je iskoristiti kod pregovora o ceni sa Moskvom, što je i nada Zapada.

Ipak, uprkos javnim tvrdnjama Kremlja da će blokirati prodaju svoje nafte pod „cenovnim kapom”, najmanje sedam tankera je od 5. decembra 2022. natovareno ruskom sirovom nafte sa osiguranjem zapadnih firmi i ima za destinaciju Indiju, prema analizi evidencije otpreme i osiguranja Fajnenšel tajmsa.

Ovo nije nelogično, budući da se „Uralom”, zbog primoranosti Moskve da daje popust koji je čak porastao tokom decembra, već trguje ispod 60 dolara po barelu. Iako je Rusija već napravila sopstvenu flotu od oko 100 tankera kako bi zaobišla zapadna ograničenja, to još uvek nije dovoljno da bi se morski izvoz „Urala” od prosečno pet miliona barela dnevno održao. Iako Vitol (najveći nezavisni trgovac naftom na svetu) očekuje da će ruski morski izvoz nafte uskoro pasti za petinu, brojna slična predviđanja se do sada nisu ostvarila.

Deveta runda

Mobilizacija od 300 hiljada muškaraca, u kombinaciji sa talasom emigracije koje je izazvala, smanjiće mušku radnu snagu za 2%. Stvar pogoršava i to što je neto priliv migranata, koji čine blizu 10% lokalnog tržišta rada, postao negativan, posebno imajući u vidu da se Rusija sve više oslanja na njih u nizu poslova gde je potrebna niskokvalifikovana radna snaga. Povezano s prethodnim, indikativna je novembarska studija moskovskog Gajdar instituta, koja je pokazala da bi se do trećine ruske industrije moglo suočiti s problemima zbog nedostatka radnika, te da će nedostatak kadrova onemogućiti povećanje proizvodnje čak i ako postoji dovoljna potražnja.

Posledično, Blumberg ekonomiks sada potencijalnu stopu ekonomskog rasta Rusije vidi na samo 0,5%, što je polovinu njenog predratnog nivoa. Pretnja da će nedostatak radne snage na kraju dovesti do inflatornog pritiska već je navela rusku centralnu banku da obustavi smanjenje kamatnih stopa, te je ona i u decembru zadržana na 7,5%, budući da veća državna potrošnja i mobilizacija stvaraju inflatorne pritiske.

Odgovor Moskve na izolaciju jeste i razvijanje Severnog (arktičkog) morskog puta. Dodatno, Rusija će se orijentisati na razvoj lučke, železničke i gasovodne infrastrukture na jugu i istoku zemlje. Proširiće se transportna i logistička infrastrukture ka Kaspijskom moru, a već 2023. godine Volgo-kaspijski brodski kanal će omogućiti prolaz brodovima gaza ne manjeg od 4,5 metara, što će značajno proširiti rute Rusije ka zemljama Bliskog Istoka i Indiji.

Tokom naredne godine Moskva planira povećanje prodaje gasa Kini i drugim azijskim zemljama, stvaranje čvorišta za trgovinu prirodnim gasom u Turskoj i determinisanje prodajne cene istog za EU.

Za Rusiju je ohrabrujuće da se u prva tri kvartala 2022. robni izvoz povećao za 42% a suficit u ino-trgovini porastao čak 2,3 puta, dostižući 138 milijardi dolara. Povezano sa dobrim prihodima po osnovu izvoza energenata, javne finansije 2022. su u suficitu (od oko 1% BDP-a). Usled uspešnih napora ka „dedolarizaciji”, učešće rublje u međunarodnim transakcijama Rusije se udvostručilo u odnosu na decembar 2021. dostigavši trećinu, a zajedno sa valutama „prijateljskih zemalja” polovinu svih ino-transakcija.

Gledajući perspektive ruske privrede, ono što se čini bitnim jeste da je dalje pooštravanje sankcija već ograničeno širokim skupom postojećih mera. Ipak, postoji potencijal za kvantitativno proširenje sankcija – uključivanjem dodatnih fizičkih i pravnih lica u sankcione liste i dodavanjem novih stavki na liste robe zabranjene za izvoz ili uvoz.

S tim u vezi, EU je 16. decembra odobrila devetu rundu sankcija Rusiji, kojim je još 200 ruskih pojedinaca i entiteta pogođeno zamrzavanjem imovine i zabranom putovanja. Zabranjena su ulaganja u rudarstvo u Rusiji, dok su opet na meti ruska odbrambena industrija i banke. Planirana je i kontrola izvoza proizvoda kao što su hemikalije, nervni agensi, elektronika i IT komponente.

EU nije uvela nikakve sankcije koje se odnose na ruske poljoprivredne proizvode, ali je Brisel na korak do sporazuma o ograničenju cena prirodnog gasa. Još gore, EU razmatra i povećanu upotrebu sekundarnih sankcija i mera prinude. Presedan u njihovoj primeni bile su sankcije blokiranja uvedene iranskom proizvođaču bespilotnih letelica „Shahed Aviation Industries” i određenim iranskim pojedincima. Ipak, malo je verovatno da će razvoj mehanizama za korišćenje sekundarnih mera od strane EU imati značajan uticaj u uslovima kada je strani biznis već sklon preteranom pridržavanju sankcija.

Ono što pokazuje rusko, odnosno sovjetsko iskustvo, jeste da je, uprkos štetama, moguće prilagođavanje sankcijama velikih razmera. Kao što to u ekonomiji biva, ravnoteža se uvek postiže, ali na drugom nivou, ovoga puta nižem. Koliko nižem postaje ključno pitanje (naravno, uz bezbednost), posebno za prosečnog stanovnika Rusije.

SKINI APLIKACIJU