Gde je nestala inteligencija? Gde ste, srpski profesori rodoljubi? Gde ste, akademici sa savešću i kičmom?

U vremenu kad se sve lomi, kad zlo izlazi iz institucija, a laž se šepuri na državnim medijima, srpska akademska zajednica i inteligencija – ona kojoj je ovaj narod decenijama verovao, ćuti ili mrmlja, negde u pozadini. Gde ste, srpski profesori rodoljubi? Gde ste, akademici sa savešću i kičmom?

Prošli su svi testovi: od Kosova do korone, od gejtova do rudarskih koncesija, od BRISELA do Rio Tinta, a vi ste pali (čast časnim i retkim izuzecima, na prste jedne ruke se mogu prebrojati). Pali ste jer ste iz sebe izbacili sve ono što su imali vaši prethodnici: svest o zavetu, časti, veri, pripadnosti. Gde su današnji Pupini, Cvijići, Milankovići, Velimirovići, Jovanovići? Gde su vaši programi, vaš nacionalni plan, vaš moral?

Imamo vas u tragičnom obliku, kao kabinetske kritičare, defetiste u titulama, koji na svaki pokušaj ustanka naroda reaguju hladnim podsmehom ili neutralnom „zabrinutošću“. Između konfora, evropskih projekata i sitnih grantova, izgubili ste kompas, i sada delujete kao korisni idioti režima, i to ne zato što ste glupi, nego jer niste hrabri.

Dušan Petričić: Duboki san SANU

Gledamo vas godinama kako na tren izronite iz svoje naučne tišine, zabrljate nešto o „urnisanju institucija“, i onda se istim tempom ogradite od svega, kao da bežite od sopstvene senke. Sve ste uradili, osim onoga što ste morali: niste se organizovali. Niste sabrali najbolje među sobom. Niste narodu ponudili alternativu, viziju, ideju. Nijednom niste stali za katedru slobode.

A sada, kada studenti hodaju ulicama Srbije, kada mole za pomoć, podršku, savet, vi pitate da li je u pitanju manipulacija drugosrbijanaca? Pa šta ako jeste, gde je onda vaša verzija? Gde je vaš front? Gde je vaša podrška mladosti koja vapi za istinom, gde je podrška potlačenom narodu, Srbiji?

Mislite li da ćete napadom na blokade i studentske proteste sačuvati i Univerzitet i državu? Nećete. Vaše reči već citiraju režimski propagandisti, kao Sveto pismo u svom zlu i kleveti, generišući zlo u ljudima koji samo čekaju da lome glave i vilice onima koji ne podržavaju njihovog vođu.

„Ne bojmo se ljudi koji napadaju, nego Boga koji nas gleda kako trpimo nepravdu i ćutimo“, pisao je Vladika Nikolaj. I bio je u pravu. Ćutanje u vremenima zla nije neutralnost – nego saučesništvo.

Dragomir Anđelković: Veleizdajnik Vučić i jad i beda SANU

Drugosrbijanci umeju da se organizuju. Isto kao i režim. A vi? Gde ste vi? Zar su oni pametniji, ili samo manje sebični? Manje uplašeni? Ili manje sujetni? Reći ćete da su plaćeni i da ih je neko organizovao? Šta Vi radite po tom pitanju? Zar ćete biti beslovesne ovce da vam treba neko da vas organizuje da čuvate Srbiju?

Srbiji ne trebaju ni Vučićevi marionete, ni drugosrbijanska elita. Potrebni su nam moralni ljudi. Stručni ljudi. Pravedni, hrabri, istinolljubivi. A takvi ste se sakrili u mišju rupu, u strahu da ne izgubite nešto što vam ne pripada, jer vam je već sve dato, a ništa niste vratili.

„Sve što sam u životu postigao, postigao sam iz vere u Boga i ljubavi prema srpskom narodu“, napisao je Mihajlo Pupin. A šta ste vi postigli? I kome to služi?

Izvršni odbor SANU izdao saopštenje: Studenti imaju pravo da se bore za svoju budućnost

Još nije kasno. Ali je vreme pred svitanje. A tada je najmračnije.

Organizujte se. Stvorite akademski sabor, nacionalni front, predlog za spas. Pomozite studentima. Pomozite narodu. Ne dozvolite da opet brat udari na brata, jer niste znali da budete braća narodu onda kad je to najviše trebalo.


Autor: Nada Gladović
Glas javnosti/S07S

Stavovi izraženiu katogoriji Lični stav nisu nužno stavovi redakcije Glasa javnosti

SKINI APLIKACIJU