FJODOR LUKJANOV: Rijad u BRIKS-u i sudbina zapadne dominacije

Centralizovani međunarodni poredak će se okončati, nezavisno od sukoba u Ukrajini. Želja Saudijaca da uđu u BRIKS je pokazatelj velikih promena koje dolaze

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa vratio se ranije ove nedelje iz Rijada, sa vestima da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman izrazio nameru da se njegova zemlja pridruži BRIKS-u. Ovo nije toliko veliko iznenađenje – Argentina i Iran su takođe na proleće obznanili istovetnu nameru. U ovom trenutku, moraćemo da smišljamo sve složenije skraćenice za proširenu asocijaciju, ali to nije središnja tema.

Uzbuđenje koje se javlja u vezi sa BRIKS-om je znak promena koje se dešavaju u svetu. Grupa zemalja – koja je, uzgred budi rečeno, prvobitno nazvana BRIK – je veštački konstrukt koji je početkom veka osmislio analitičar „Goldman Saksa” Džin O’Nil iz praktičnih razloga. Investitorima je bilo potrebno ‘prodati’ tržišta u razvoju, tako da su se poslužili uspešnim marketinškim sloganom (povezivanje ovih država u nastajući blok bila je zanimljiva igra rečima). Zahvaljujući O’Nilu, savez je dugo sagledavan primarno kroz ekonomsku prizmu.

No, ova percepcija nije ukazivala na istinsko približavanje ovih država u stvarnom svetu – one se veoma razlikuju, dosta su udaljene, nije im nužan jedinstveni okvir da bi pojačale ekonomski saradnju, i sve se može izvesti na bilateralnom nivou. Takođe, stope rasta, koje su u prvo vreme bile razlog da se ove zemlje zajednički sagledavaju, su se promenile – kao što se moglo i očekivati, uzlete su pratili raznovrsni padovi.

Protivteža Zapadu

Koncept bi ostao zanimljiva doskočica da nije bio preosmišljen. Od 2006, BRIK/BRIKS je postao format za redovne sastanke na ministarskom, a potom na najvišem političkom nivou. Kako je nastajala politička zajednica (mora se napomenuti – strogo neformalna) nastajao je, sam od sebe, kriterijum koji ju je određivao.

BRIKS je grupa zemalja punog suvereniteta, odnosno onih koje su kadre da vode nezavisnu politiku. Ovo podrazumeva ne samo političku autonomiju (bez potrebe za delovanjem u skladu sa nekim spoljašnjim mišljenjem) već takođe i ekonomski potencijal koji omogućava realizaciju tog cilja. A to je nešto što ne može da dosegne veliki broj zemalja na svetu. Na Zapadu, samo Sjedinjene Države deluju da imaju to pravo; ostatak bloka, čak i ekonomski najrazvijenije države, dobrovoljno su ograničile svoj politički suverenitet zarad učešća u savezima.

No, i kada se to uzme u obzir, puka činjenica tehničke ‘unije suverenih’ ne stvara, sama po sebi, novi okvir: pokušaji da se stimulišu ekonomske veze u okviru BRIKS-a nisu naišle na golemi entuzijazam. Ni ideje da se grupa pretvori u formalizovanu protivtežu Grupi sedam (G7) nisu naišle na odjek, zato što veze sa Zapadom imaju ključan značaj za sve države članice.

Međutim, situacija se izmenila. Događaji 2022, koje je pokrenula Moskva, očigledno su podelili svet na zapadni deo koji se usmerio protiv Rusije, dok se drugi nose po principu ‘sačekaj i vidi šta će biti’. Zapad koristi čitav arsenal pritisaka koji mu stoji na raspolaganju da kazni Moskvu i pokaže kako će nepokornost biti kažnjena.

Suverenitet kao preduslov

Rezultat je poprilično neočekivan. Sve ostale države, posebno velike države koje su deo BRIKS-a ili one koje nastoje da imaju sopstvenu ulogu u svetu, ne samo da su se distancirale u odnosu na pridruživanje zapadnoj kampanji već su je i otvoreno odbacile, uprkos tome da takvo pozicioniranje nosi rizik od reperkusija SAD i njihovih saveznika. Naravno, to ne znači podršku ruskom delovanju, već pre suprotstavljanje različitim oblicima spoljašnjeg pritiska.

Pošto su oblici spoljašnjeg pritiska po svojoj prilici sistemski i odnose se na osobenosti svetskog poretka, načini da im se suprotstavi podrazumevaju promenu tog poretka. To je ono gde postaje jasno da BRIKS ima znatan potencijal. To može biti traljavo (fuzzy) okupljanje, ali je bolje nego od bilo čega drugog što stoji na raspolaganju onima koji su zainteresovani za uspostavljanje drugačijih šema međunarodnog poretka.

Gorespomenuti puni suverenitet (politički i ekonomski) je preduslov za postojanje ovih mogućnosti. Stoga, učešće u BRIKS-u postaje znak pripadanja svetu koji nastaje izvan uspostavljene zapadne dominacije. To ne mora nužno da se odnosi na sukobljavanje. Mnogo je dragocenije biti kadar da se zaobiđu zapadne institucije i umanji rizik odnosa sa njima. Na primer, izgradnjom paralelnih načina da se obavljaju finansijski, ekonomski i trgovinski odnosi bez oslanjanja na instrumente koje kontrolišu SAD i EU.

Želja Rijada da se pridruži je poprilično izuzetna. Naravno, zemlja koja kontroliše povelike materijalne resurse i ima sposobnost da udešava globalnu cenu može da priušti nezavisno ponašanje i da komotno odabere partnere koji neće postavljati niz preduslova u međusobnim odnosima.

Centralizovani međunarodni poredak, predvođen hegemonom, ionako će se okončati. To će se desiti nezavisno od toga kako se bude završio sukob u Ukrajini. I, stoga, biće velika potražnja za različitim formatima (međunarodne saradnje). Nove okolnosti otvoriće nove izglede za BRIKS.

Britanski autor ove skraćenice teško da je mogao i da zamisli ovaj scenario pre dvadeset godina, ali život je ponekad velikodušan prema poduhvatima za koje deluje da su imali trivijalno poreklo.

SKINI APLIKACIJU