Glas Javnosti
Posta

FILIP RODIĆ: Kad komunista podučava Crkvu o Isusovoj mizoginiji

Lični stav
Autor: Glas javnosti

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dragan Veselinov objavio je povodom kontroverzi oko „Evroprajda“ par tekstova u kojima pokušava da Crkvu nauči pameti i „pravoj veri“

Veliki teolog u privatnom životu, a u javnom komunista, bivši ministar poljoprivrede i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dragan Veselinov objavio je povodom kontroverzi oko „Evroprajda“ par tekstova u kojima pokušava da Crkvu nauči pameti i „pravoj veri“.

Ovim delovima iz moje poslednje knjige želim da pomognem znanju i zdravom razumu protiv ludila i histerije koju širi SPC i režim. Želim da branim prava slobodnog izbora žene i muškarca na slobodu braka i prava na ljubav. Želim da istaknem i teološke neistine koje širi SPC. Ovi tekstovi idu odlično u prilog evropskoj proslavi prava LGBT populacije – navodi Dragan Veselinov u uvodu dva teksta objavljena u dnevnom listu „Danas“ pod naslovima „Pitajte popa šta zna o ženi“ i „Žene, Eve, ne želi vas Crkva“.

Kao što to najčešće biva, tamo gde je šuplje – tu i zveči, pa iz Veselinovljevih tekstova umesto znanja i „zdravog razuma“ isijavaju neznanje i bezumlje, ali i laž i zlonamerno podmetanje, a po aršinima „civilizovanog sveta“ tu bi se našao i govor mržnje, samo kada predmet njegovih kleveta ne bi bila pravoslavna crkva nego neka „manjinska zajednica“.

Drug Veselinov (inače sin Slavka, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Pokrajinskog komiteta Komunističke partije), koji je ministar poljoprivrede bio u DOS-ovoj vladi iako motiku nikada u ruke nije uzeo, samouvereno tvrdi da su „Bog, Njegov sin i njihovi sledbenici“ ni manje, ni više nego „mizogini“. Ne zna ovaj veliki teolog da je Presveta Bogorodica prema pravoslavnom učenju najsvetije ljudsko biće, u nebeskoj hijerarhiji odmah iza Bogočoveka Hrista, a iznad anđela. Dakle, ne postoji čovek koji je uzvišeniji od nje.

Nesposoban da se odlepi od komunističke dogme dijalektičkog materijalizma da kvantitet rađa kvalitet, ovaj marksistički teolog kao krunski dokaz „mizoginije“ među pravoslavcima navodi da među srpskim svetiteljima nema dovoljno žena (sedam od 149). Iako greši i u tom prebrojavanju (zapravo ih je osam), Veselinov veruje da i u Crkvi mora da se radi po „ključu“, kao što se to činilo u vreme komunizma, ali i sada u vreme evroatlantskog neoliberalnog totalitarizma. Da bi se postalo svetim, nije bitan pol nego dela i Crkva taj deo ljudskog odličja uopšte ne uzima u obzir i ne vodi se time.

Veselinov ide korak dalje i jednu od najvećih svetiteljki koju Srbi slave s posebnom ljubavlju, Svetu Petku, zbog svog asketizma proglašava za „sadomazohistu i namernu jalovicu, smrtnu grešnicu“.

Ne može ovo dete komunizma naviknuto na lagodan život od najranijeg uzrasta da pojmi da se neko može odreći luksuza i bogatstva samo zarad ljubavi prema Bogu i uzdizanju. U njegovom svetu čovek mora biti lud da razdeli svoje bogatstvo sirotinji. Povrh toga, negira i njeno postojanje, tvrdeći da je ona „izmišljotina“ Grka u nameri da „parira rastućem kultu Madone na Zapadu koju je na nebo pre smrti podigao Abelar“. Ovo je toliko besmisleno da ne znam ni kako bih prokomentarisao, s obzirom na to da sam o značaju „Madone“ (Bogorodice) kod pravoslavnih pisao na početku ovog teksta. Abelar je posebna misterija. Šta li je tu Veselinov pobrkao? Možda priču o čuvenoj srednjovekovnoj ljubavi Abelara i Eloize?

Teolog u Veselinovu pravoslavnu mizoginiju i odbojnost prema braku (koji se, prema njemu, „u Spisima“ (?) ne pominje „nijednom rečju“) pokušava da dokaže pozivanjem na ličnosti koje s pravoslavnim hrišćanstvom baš i nemaju neke veze (pored nakaradnog vađenja iz konteksta reči Svetog Pavla). Poziva se tako na Tertulijana, ranohrišćanskog apologetu koji je zapravo bio sledbenik montatističke sekte, čije je učenje hrišćanska crkva proglasila za jeres. Ili još nerazumnije, na Tukidida, grčkog istoričara iz petog veka pre Hrista, da bi onda u celu priču upleo i grčku pagansku boginju Atenu, pa nas uputio na Katona Starijeg. Kakve veze imaju njihovi stavovi o ženama s hrišćanstvom, samo Veselinov zna. Trešnja na torti je pozivanje i na katoličkog teologa Tomu Akvinskog koji, takođe, nema veze s pravoslavljem.

Ovo, na žalost po samog Veselinova, nije njegovo prvo, a verovatno ni poslednje lažno svedočenje. Javnosti najpoznatije je ono kada je pred sudom svedočio da je njegov vozač Stevan Bakalov prošao na zeleno svetlo (ranije je tvrdio da ne zna koje je svetlo bilo) kada je na raskrsnici Beogradske i Njegoševe ulice 15. aprila 2003. izazvao saobraćajnu nesreću i ubio Katarinu Marić i teško ranio još dve osobe. Sud je, međutim, pravosnažno utvrdio da je na semaforu u trenutku nesreće bilo crveno svetlo, a Bakalova osudio na četiri godine zavora. Pošto zbog ovog očito lažnog svedočenja Tužilaštvo nije reagovalo (a moralo je po službenoj dužnosti), Veselinova je tužila porodica ubijene devojke, ali je sud tu tužbu odbacio tvrdeći da „majka ne može biti oštećena“, jer je Veselinov počinio „delo protiv pravosuđa“, koje se na to, kao što vidimo, apsolutno nije obaziralo.

Čist bezobrazluk je Veselinovljev odgovor na optužbe za lažno svedočenje kada je rekao da je to „njegov politički stav“. Do koje mere idu Veselinovljeva bahatost i nedostatak stida i elementarnog morala najbolje ilustruje činjenica da je uprkos teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila pod „njegovom komandnom odgovornošću“ (vozač je morao voziti u skladu s njegovim instrukcijama, a saobraćajne propise su po sopstvenom priznanju kršili „jer su žurili na sastanak“) odbijao čak i da podnese ostavku na ministarsku poziciju, što je učinio tek nekoliko meseci kasnije pod ogromnim pritiskom javnosti i svojih koalicionih partnera. Paradigma pesme Riblje čorbe „Crni mercedes“ – „lepo je nekažnjeno voziti po cveću i ljudima“.

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 
 

HOROSKOP