ENDRJU KORIBKO: Hegemonističke ambicije Olafa Šolca

Nemački lider je u časopisu „Forin afers” objavio nešto što se može tumačiti kao njegov manifest, u kojem objašnjava zašto Nemačka mora da vrati svoj raniji hegemonski status

Nije pogrešio sivi poljski kardinal, Jaroslav Kaćinski, kada je nedavno upozorio na nemačku dominaciju Evropom – njegovi komentari su bili odjek onih od pre godinu dana, kada je optužio Nemačku da želi da izgradi „Četvrti rajh”. Njegova zemlja je prethodno pojačala izjave o vojnoj pretnji srednjoj Evropi od susedne Nemačke, jer je Varšava tako konsolidovala svoj regionalni uticaj. A manifest kancelara Olafa Šolca za časopis Forin afers dokazuje da Berlin zaista gaji hegemonističke ambicije.

Pod naslovom „Globalni Zeitenwende: Kako izbeći Novi hladni rat u mnogopolarnoj eri”, nemački lider je artikulisao niz sredstava koje je, de fakto lider EU, spreman da upotrebi za sveobuhvatno učvršćivanje njenog uticaja u bloku, na osnovu navodne reakcije na ukrajinski sukob. Prva trećina teksta je samo objašnjenje kako je sve došlo do ove tačke iz perspektive njegove vlade, ali onda prelazi na priču o opipljivim političkim strategijama.

Prema Šolcovim rečima, „nova uloga Nemačke zahtevaće novu stratešku kulturu, a strategija nacionalne bezbednosti – koju će moja vlada usvojiti za nekoliko meseci – će odražavati ovu činjenicu”, što je okvir za sve što sledi u njegovom članku. Rusija je primarna meta ove strategije, što je kancelar i pokazao objavljujući da će „vodeće pitanje biti o tome sa kojim se pretnjama mi i naši saveznici moramo suočavati u Evropi, pre svih od strane Rusije”.

Zatim se potapšao po ramenu zbog usvajanja ustavnih reformi ranije ove godine, kako bi olakšao planove njegove vlade da troškove za modernizaciju Bundesvera poveća za oko 100 milijardi dolara, što je ispravno opisao kao „znak najoštrije promene u nemačkoj bezbednosnoj politici od osnivanja Bundesvera 1955. godine”. Dva odsto BDP će, takođe, biti uloženo u odbranu u skladu sa prethodnim zahtevima Sjedinjenih Država od NATO  partnera.

Takmičenje sa Poljskom

U skladu sa vojnim jačanjem Nemačke posle Drugog svetskog rata, koje je bez presedana, jeste i Šolcova politika promene ranije odluke da se ne izvozi oružje u zone aktivnih sukoba, a sve da bi naoružao Kijev. I ne samo to, već će njegova zemlja obučavati i čitavu brigadu ukrajinskih trupa na svojoj teritoriji, kao deo nove misije EU uz koju ide i savremeno nemačko naoružanje kao zamena oružja iz sovjetskog doba, koje su zemlje bivšeg Varšavskog bloka davale Kijevu.

Šolc je rekao i da je, izvan svojih granica, „Nemačka značajno povećala svoje prisustvo na istočnom krilu NATO pakta, pojačavajući borbenu grupu NATO u Litvaniji koju predvodi i odredivši brigadu koja će osiguravati bezbednost te zemlje. Nemačka, takođe, doprinosi trupama u borbenoj grupi NATO u Slovačkoj, a nemačko vazduhoplovstvo pomaže u nadgledanju i obezbeđivanju vazdušnog prostora u Estoniji i Poljskoj. U međuvremenu, nemačka mornarica je učestvovala u NATO aktivnostima odvraćanja i odbrane u Baltičkom moru”.

Kancelar Šolc je izazvao posebnu zabrinutost ističući da će „Nemačka nastaviti da podržava svoju posvećenost zajedničkim aranžmanima NATO o nuklearnoj energiji, uključujući kupovinu borbenih aviona F-35 sa dvostrukom sposobnošću”, što će sasvim sigurno uznemiriti Rusiju. Sasvim je jasno da su Šolcove namere da se Nemačka takmiči sa Poljskom kao glavnim vojnim zastupnikom interesa Sjedinjenih Država u EU, pri čemu se on nada da će impresivnije vojne sposobnosti Berlina i postojeće nuklearno partnerstvo sa Vašingtonom doneti još veću prednost u odnosu na Varšavu.

Plan za Zapadni Balkan

Ovo zapažanje ne treba tumačiti kao nameru da se revidira geopolitički ishod Drugog svetskog rata, kako su neki u Poljskoj spekulisali u vezi sa onim što nazivaju „ponovo vraćenim teritorijama”, koje sada čine njenu granicu sa Nemačkom. Pre će biti da to samo znači da Nemačka postaje sve samouverenija u sticanju veće vojne moći u smislu sveobuhvatnog jačanja odbrambenih sposobnosti njenih partnera, na zahtev rukovodstva tih zemalja, iako je istina da tu postoji i rizik da ih tako učini vazalima.

Više je nego verovatno da će Šolc nastojati da ovu, potpuno istu strategiju, preslika širom Zapadnog Balkana nakon konačnog članstva tih država u EU – koju defakto predvodi Nemačka – i nakon okončanja takozvanog Berlinskog procesa o čijem je oživljavanju pisao u svom članku. Uprkos priznavanju činjenice o poteškoćama u prijemu novih članova EU, nemački kancelar je govorio o obećanju o ishodu ovog procesa i jačanju potencijala bloka kako bi postavio nove globalne standarde u trgovini, životnoj sredini, itd.

Ovaj ambiciozni program će, ističe Šolc, biti unapređen kroz punu saradnju sa Francuskom, koju opisuje kao „zastupanje zajedničke vizije o jakoj i suverenoj EU”. Takođe je rekao i da se migraciona i fiskalna politika moraju reformisati kako bi se sprečilo da spoljne sile, poput Rusije, navodno pogoršaju podele unutar bloka. Njegovo predloženo rešenje za racionalizaciju napretka po ovim osetljivim pitanjima je „uklanjanje mogućnosti pojedinačnih zemalja da stave veto na određene mere”.

Betoniranje uticaja

Nema drugog načina da se opiše pomenuta reforma nego kao politička igru moći bez presedana, na koju su ranije upozoravale Mađarska i Poljska. Ako reforma bude uspešna, ishod će biti potpuno potčinjavanje svih članica EU francusko-nemačkom duopolu, čime će se ukloniti i poslednji ostaci suvereniteta u ostatku EU. Drugim rečima, ova osovina velikih sila postaće jedina važna u Evropi.

Za manje države će biti gotovo nemoguće da ikada povrate svoja izgubljena prava u slučaju da Nemačka u budućnosti preuzme neposrednu kontrolu nad njihovim vojskama, a Šolcov predlog za standardizaciju sistema naoružanja EU veoma snažno ukazuje da će se to neizbežno dogoditi. Takvo rastuće vojno prisustvo hegemona u usponu duž istočne periferije bloka, o kojem Šolc piše u članku, moglo bi neizbežno dovesti do pomenutog ishoda, u cilju da se zacementira politički uticaj Berlina.

Slične takozvane „zavere o državnim udarima”, poput one za koju nemačke vlasti tvrde da su je osujetile u sredu, mogle bi da postanu povod i izgovor da Nemačka preuzme neposrednu kontrolu nad vojskama zemalja srednje Evrope na osnovu toga što im, navodno, pomaže da održe i obezbede „zakon i poredak”. S obzirom da bi te snage do tada mogle i da standardizuju svoje sisteme naoružanja, bile bi savršeno interoperabilne sa nemačkim, posebno ako bi do tada već izvele više zajedničkih vežbi.

Prećutna podrška gazde

Ostatak Šolcovog članka je ponešto govorio o predstojećem nastupu Nemačke prema Kini, ali ti planovi nisu tako neposredno značajni za hegemonističke ambicije njegove zemlje, kao oni koje je spreman da sprovede protiv Rusije, te će stoga ostati van okvira ove analize. Nakon pregleda do sada iznetih uvida, jasno je da je „vekovni plan Nemačke za preuzimanje kontrole nad Evropom skoro završen”, a svakim danom se smanjuje verovatnoća da se ovaj scenario ne realizuje.

Nemački lider je upravo objavio nešto što se može tumačiti i kao njegov manifest, u kojem objašnjava zašto njegova zemlja, navodno, mora da vrati svoj raniji hegemonski status. Manifest je objavljen ne bilo gde – nego u časopisu Forin afers (Foreign Affairs) – kojim upravlja Savet za spoljne poslove (Council on Foreign Affairs) i koji se smatra jednom od najuticajnijih platformi za oblikovanje politike zapadne zlatne milijarde, predvođene Sjedinjenim Državama. Sama činjenica da oni publikuju i Šolcov manifest može se smatrati prećutnom podrškom ovog novohladnoratovskog bloka hegemonističkim ambicijama Nemačke.

Zaključak je da Amerika teži da obnovi svoju opadajuću unipolarnu hegemoniju pomažući hegemonističko oživljavanje Nemačke, kako bi se oslonila na tu zemlju kao na svog glavnog zastupnika u strategiji „Predvoditi sa začelja” (Lead From Behind – LFB) i upravljanju naporima zlatne milijarde u Evropi za obuzdavanje Rusije. Cilj ove politike je da se Sjedinjenim Državama omogući da se više usredsrede na širenje NATO pakta na azijsko-pacifički region, kako bi mogle da napreduju u naporima u obuzdavanju Kine u drugom delu Evroazije.

Taj početni razvoj ima za cilj da učini verovatnijim da Narodna Republika Kina pristane na američke uslove u nizu međusobnih kompromisa kako bi se uspostavila ravnoteža uticaja, koja će na kraju postati „nova normalnost”. Za ove dve supersile je važno da ostvare opipljiv napredak u vezi sa Novim detantom, uoči planiranog putovanja državnog sekretara Blinkena u Peking negde početkom sledeće godine – dakle nakon objavljivanja Šolcovog manifesta u časopisu Forin afers.

Veliki strateški kontekst u okviru kojeg je Šolc artikulisao nemačke hegemonističke ambicije je, u stvari, olakšavanje američkom gazdi postepenim preusmeravanjem njegove pažnje sa zapadne Evroazije na njenu istočnu polovinu, jer njegova zemlja preuzima ulogu glavnog evropskog zastupnika američke strategije „Predvoditi sa začelja” u obuzdavanju Rusije. Ovakav sled događaja za jačanje zapadnog obuzdavanja Kine prećutno podržava elita zlatne milijarde – o čemu svedoči i Forin afers koji je objavio Šolcov članak – čime se potvrđuje da se radi na planu Sjedinjenih Država.

SKINI APLIKACIJU