Poznato je da je prvi izveštaj misije UN iz maja 1999., koju je predvodio Senegalac Bakari Kante, takođe nestao. Delove izveštaja je objavio nezavisni američki novinar Robert Parsons u ženevskom dnevniku Kurijeu (Le Courrier) 17. juna 1999.
I druge zvanične misije UN Operativne grupe za Balkan, koju je predvodio Pekka Haavisto, tadašnji ministar razvoja i zaštite životne sredine a sadašnji ministar spoljnih poslova najnovije NATO članice-Finske, su se fokusirale na lokalno zagađenje apostrofirajući samo četiri žarišta: Kragujevac, Pančevo, Bor i Novi Sad (UNEP/UNCHS, 1999).
Izveštaj o korišćenju municije sa osiromašenim uranijumom (OU) je kasnio (UNEP, 2001) budući da je misija UN posetila KiM tek novembra 2000. godine. Misija nezavisnih eksperata FOKUS, koja je bila sastavljena od delegacija Rusije, Grčke, Austrije i Švajcarske, dobila je 1999. neeksplodirani penetrator sa osiromašenim uranijumom u Domu zdravlja u Vranju, tako da korišćenje ove municije nije moglo biti prećutano. S obzirom na koroziju ostataka penetratora, kao i rastvorljivost čestica oksida uranijuma nastalih pri eksploziji, opservacije koje su kasnile, nisu bile dovoljno reprezentativne. Izveštaj UN o OU (UNEP, 2001) nije naveden u Izveštaju SE odnosno u njihovom dokumentu br.8925 od 10. januara 2001.
U svojim nastupima u medijima NATO čelnici do danas osporavaju posledice, posebno štetnost primene municije sa osiromašenim uranijumom. Svoje stavove zasnivaju na Izveštaju ad hoc ekspertskog tima iz 2001. godine, koji je formiran na zahtev tužioca Haškog tribunala. U Izveštaju su preneti samo zvanični stavovi misija UN, ali izveštaj o upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom na Kosovu i Metohiji je kasnije objavljen, te se dobija utisak da su stavovi o osiromašenom uranijumu bili već unapred dogovoreni. Regionalno zagađenje Balkana je minimizirano, jer države koje su najviše bile pogođene, Rumunija i Bugarska, tada nisu bile članice NATO-a, a po međunarodnom pravu bi mogle podneti zahtev za nadoknadu ekološke štete. Države NATO alijanse duguju odštetu ne samo svim žrtvama u državama gde se dejstvovalo, već i svojim veteranima i učesnicima tzv. vojnih misija o čemu svedoče realizovane odštete obolelim italijanskim vojnicima odnosno članovima porodica preminulih vojnika, koji su boravili na Kosovu i Metohiji kao pripadnici KFOR-a.
U pomenutom tekstu u Politici navedni su vrlo korisni podaci iz SE izveštaja koji se podudaraju sa objavljenim u toku bombardovanja u odgovarajućim izveštajima Regionalnog centra za životnu sredinu sa sedištem u Budimpešti. Zatim istraživači iz Srbije i dijaspore su objavljivali rezultate svojih istraživanja u domaćim i međunarodnim časopisima i učestovali su na međunarodnim i domaćim skupovima sa saopštenjima. Tim istraživača iz Beograda je saopštio rad o regionalnom zagađenju vazduha poreklom iz požara pogođenih rafinerija u Novom Sadu i Pančevu na NATO Milenijumskom međunarodnom skupu o tehničkom modeliranju zagađivanja vazduha, koji je održan u maju 2000. u Boulderu u državi Kolorado 1 . Analiza je pokazala da su se dimne perjanice kretale na jugu ka Grčkoj a na istoku ka Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji, Ukrajini i Crnom moru - upravo katertoriji gde su se deponovale štetne i zagađujuće materija u pojedinim epizodama u toku NATO bombardovanja prema navodima izveštaja SE u Politici 20. aprila o.g.
Multidisciplinarni tim eksperata je upozorio našu naučnu i stručnu javnost o poricanju štetnih posledica te tzv humanitarne intervencije još pre 6 godina. Tekst pod nazivom: „ ŠTA NAM JE PORUČIO AJNŠTAJN ?“ je objavljen 2. juna 2017. u Politici (https://www.politika.rs/scc/clanak/381912/Sta-nam-je-porucio-Ajnstajn).
U odgovoru januara 1955. na čestitku studenata fizičke hemije za 75-ti rođendan, srdačno zahvaljujući Ajnšatjn je izrazio svoje zadovoljstvo što srećom postoji jedna sfera daleko izvan domena političko emocionalnih sila.
Poštujući mišljenje velikog naučnika, u atmosferi bez predrasuda i političkih uticaja održana je rasprava o posledicama NATO bombardovanja Srbije u organizaciji Društva fizikohemičara Srbije i Akademijskog odbora SANU „Čovek i životna sredina“ 22. februara 2017. Rasprava je bila otvorena za javnost i najavljena na portalima relevantnih institucija i strukovnih udruženja mesec dana pre početka. Usaglašeni zaključci i preporuke su objavljeni na portalima SANU i Društva fizikohemičara Srbije.
U skladu sa preporukama ove rasprave pokrenuta je Inicijativa za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja Srbije (u daljem tekstu Inicijativa). Odgovor na istrajnu aktivnost Inicijative je bio Sporazum o Zajedničkom telu za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja koga su 12. juna 2018. godine potpisala četiri ministarstva (zaštite životne sredine, zdravlja, odbrane, kao i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) u Vladi Republike Srbije. Strukturu Zajedničkog tela čine:
Savet, Međuresorno koordinaciono telo (MKT), Nacionalna mreža laboratorija (NML) i Upravni odbor. Uprkos tome što od potpisivanja sporazuma do uvođenja vanrednog stanja marta 2020. godine nisu stvoreni uslovi za rad Zajedničkog tela, članovi Inicijative su nastavili sa radom.
Zbornik njihovih izabranih radova je izdalo Društvo Srbije za borbu protiv raka 2021. godine u vidu monografije:
ISTINA O POSLEDICAMA NATO BOMBARDOVANjA SRBIJE 1999. GODINE.
Originalni doprinos ove knjige je metodologija utvrđivanje posledica ratnih razaranja u kojima su pojedini delovi Srbije zagađeni dugoživećšm radionuklidima,kao i postojanim toksičnim i kancerogenim materijama.
Dvadest godina posle bombardovanja multidisciplinarni tim istraživača iz više institucija iz Srbije je izmerio u zemljištu pojedinih lokaliteta u Kragujevcu sadržaje teških metala iznad dozvoljenih vrednosti, kao i koncentracije postojanih organskih materija, poznatih pod komercijalnim nazivom piralen, značajno više od prihvatljivih graničnih nivoa. 2 Upravo je cilj Inicijative da se otkriju još uvek zagađena mesta i primene mere oporavka životne sredine. Vojska SRJ u saradnji sa Institutom za nuklearne nauke u Vinči je očistila jug Srbije od ostataka OU, dok su kontaminirana mesta na KiM prepuštena uticajima prirodnih činilaca od kojih je najopsniji ulazak jedinjenja uranijuma sa padavinama u podzemne vode. Kontamirana zemlja je odložena po svim propisima kao dugotrajni radioaktivni otpad u hangarima Instituta.
Međunarodna agencija za istraživanje kancera (MAIK) je 2016. proglasila sve oblike piralena za kancerogene u najopasnijoj grupi 1. Uranijum , pak, kao element je na listi čekanja prema MAIK katalogu iz 2012. Naime, treba imati statistički značajne potvrde o kancerogenosti kada čestice uranijuma pri udisanju dospeju u pluća ili se unesu u digestivni trakt sa hranom i vodom za piće na ljudima i to na onima, koji žive u oblastima sa visokim geološkim sadržajem uranijuma, zatim kod rudara i radnika na tehnološkoj i mašinskoj obradi metalnog uranijuma i njegovih jedinjenja, kao i učesnicima vojnih operacija ranjenim komadima eksplodiranog projektila sa OU, da bi se uranijum označio kao kancerogen u MAIK katalogu.
Međutim, nanočestice, koje se oslobađaju pri udaru projektila sa OU u tvrdu metu, spadaju implicitno pod frakciju čestica teških metala sa prečnikom manjim od 2,5 mikrometara (RM2.5) te ih treba kategorisati po istom stepenu kancerogenosti.
Najnovija istraživanja su potvrdila pored poznate hemijske toksičnosti i genotoksičnost (aberaciju hromzoma, oštećenje DNK) uranijuma kako je bio već kategorisan kod Svetske zdravstvene organizacije pre 2001., zatim imunotoksičnost (gubitak imuniteta od ćelije do celog organizma) i citotoksičnost (uništavanje ćelija zdravih i kanceroznih). Svi nalazi se odnose kako na prirodni, tako i na osiromašeni uranijum koji se koristi kao protivoklopna municija. Rezultati ovih najnovijih istraživanja su publikovani u međunarodnim časopisima u 2022. godini.
Budući da se ceo svet našao u opasnosti od pandemije kovida 19, to su posebno interesantna istraživanja imunotoksičnosti agenasa koji ostaju u životnoj sredini posle ratnih razaranja. Ova istraživanja treba da budu uključena u naconalni projekat zaštite zdravlja i životne sredine.
Uporedo sa Zajedničkim telom osnovanom po Sporazumu četiri ministarstva,
Skupština Republike Srbije je oformila Komisiju sa istim ciljem utvrđivanja posledica, posebno pri upotrebi municije sa OU. Obećani izveštaji te Komisije nisu obelodanjeni ni poslanicima, ni onima koji su ih izabrali. Ovo je prilika da se naša javnost upozna sa zadacima ova dva nezavisna tela i njihovim nalogodavaocima što u konkretnom slučaju za Zajedničko telo predstaljaju 4 resorna ministarstva a za Komisiju Skupština Republike Srbije. Imajući u vidu značaj ciljeva oba tela, vreme je da se odredi njihov sadašnji status. Zajedničko telo je radilo na volonterskoj osnovi, dok je Komisija dobijala finansijska sredstva za učestvovanje na skupovima u inostranstvu.
Ovo prolongiranje prezentacije izveštaja se ne može opravdati obrazloženjem da je Komisije dobila zadatak od saziva Sukpštine kome je istekao mandat.
Vukmirović Z., Lazić L., Tošić I., Unkašević M., “Regional air pollution originating from oil-refinery fires under warfare conditions”, In: Proceeding of Millennium NATO/CCMS International Technical Meeting on Air Pollution Modelling and its Application, May 2000, Boulder, USA, American Meteorological Society, p. 228. 2 Is Kragujevac city still a “hot spot” area, twenty years after the bombing? Objavljeno u međunarodnom časopisu Chemosphere, Vol. 245, April 2020, 125610-19. Autori rada su Biljana Milenković, Jelena Stajić, Tijana Zeremski, Snežana Štrbac, Nataša Stojić, Dragoslav Nikezić.
Istraživanja su obavljena na Univerzitetu u Kragujevcu, Univerzitetu u Beogradu, Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Univerzitetu Edukon u Sremskoj Mitrovici, kao i na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru.
Dr Zorka Vukmirović
24 min