DR.VLADIMIR ĐURIĆ: " Kada vas neko povredi jednom, drugi put se već SAMI ZALEĆETE ka toj oštroj streli...."

Ukoliko vas je neka osoba jako iznervirala i povredila nekim svojim postupkom...prvo pitanje koje treba sebi da postavite je koliko vam je ta osoba važna i bliska?

Ukoliko je daleka i nebitna...što se uopšte i nervirate oko te osobe?

Samo se odaljite još više...i uskratite joj priliku da tako nešto ponovi...

Ukoliko je bliska i važna...što joj to iz ovih stopa ne kažete?

"Hej jako me je povredilo ono kad si..."

Tako ćete najlaķše razrešiti problem...i ponekad dobiti ugao iz koga niste mogli da sagledate situaciju...sasvim logično objašnjenje...iskreno izvinjenje...ili ćete shvatiti da je ta osoba jednostavno takva...i onda ćete moći da reevaluirate da li ta osoba zaslužuje tu jako važnu i privilegovanu poziciju da su blizu do vaše duše...

Jer...

Svi mi imamo samo jednu dušu...

Opet...

Svakako da će svako ko je suviše isključiv...rigidan u zahtevima prema ljudima...ko zahteva savršenstvo i bezgrešnost...i ko nije naučio da oprašta ljudima koje voli...na kraju ostati sasvim sam...

Što je sasvim legitimno...

Ali je po meni cena prevelika...

Pa od deset ljudi koje najviše volim na ovom svetu svi imaju makar po jednu kardinalnu manu...i makar su jednom nešto ozbiljno zabrljali...

Ali su Moji...i kakve to veze ima...

Niko nije savršen...

Važno je da su suštinski Ljudine...

A ja ih imam sto...ali izgleda da i oni imaju Širinu da to opraštaju...i da me vole kao čoveka...

I hvala im na tome...

Trudim se koliko mogu da budem bolji...

I biću...

Obećavam...

Ako ne znate u kojoj kategoriji vam je ta neka osoba...

To je onda do vas...

I odgovor na to treba potražiti u dubini vaše duše...i u vašem sistemu vrednosti po kojem merite ljude...a na koji svakako imate pravo...

A ubedljivo najbolja stvar je da su te kategorije veoma promenjive..

Kartice sa privilegovanim pristupom bi valjalo da su oročene...

Ali da se svakako mogu produžiti ukoliko neko zasluži...

I obratno...

Svako treba da zna šta nikada neće...

I šta mu je apsolutno neoprostivo...

Fascinantno mi je bilo otkriće na mojoj ličnoj psihoterapiji da me niko nikada ne može povrediti više puta...

Jednom svakako da...

I to je život...

Malo boli pa prođe...

A da više puta mogu samo ja da se samopovredim...

Da se zaletim golim grudima ka Oštroj Streli uperenoj baš ka meni...

Ali i ne moram...

Što bih?

Pa samo jednog sebe imam...

A ima toliko Talasa na nekim Rajskim Plažama koji me čekaju...

Moje je u stvari da se dovedem do njih...

Pa maksimalno razbaškarim...

I zaigram...

Smejući se oko glave kao neko dete...

U okolnostima dizajniranim tako da je u njima sasvim lako biti srećan...

I uživati do besvesti...

Glas javnosti / Facebook