DR MIŠA ĐURKOVIĆ: Budućnost SANU

BUDUĆNOST SANU
Tokom vikenda mediji su objavili izveštaje u kojima su preneli govor  predsednika SANU gospodina Kostića. U njemu je najvažnija vest bila to da se on neće  kandidovati za treći mandat na čelu ove institucije. Kao osoba koja je prošle godine  organizovala prvi narodni protest ispred ove institucije, smatram ovo velikom pobedom svih nas koji smo podigli javnost protiv onakvog delovanja i nastupanja kakvo je u to doba  sprovodio predsednik Akademije. Odustajanje gospodina Kostića nije dobrovoljno, već je  potez iznuđen jasnim stavljanjem do znanja ljudi iz Akademije da on više podršku za to  mesto ne može da dobije.

Da ne bude zabune, sa gopodinom Kostićem niko nema nikakav lični problem. Čak ni sa time što je on pokazivao jasne političke ambicije. Predmet spora i ono za šta je javnost s pravom zainteresovana, jeste načelno usmerenje Akademije, načelna politika njenog delovanja i prioriteti s kojima radi i sa kojima nastupa u javnosti. Ne samo da smo zainteresovani za to kako se troši novac koji dolazi od poreza koji mi plaćamo, već pre svega moramo da brinemo o tome kako najvažnija srpska akademska institucija usmerava korpus znanja, prioritete istraživanja i vrednosni sistem na koji takođe može i mora da utiče.

Čitaoci će se setiti da je direktan povod za protest bio javni nastup gospodina Kostića u kome je istupio kao predstavnik onih minornih političkih snaga u Srbiji (LDP, Liga, Ne davimo Beograd) koje se zalažu za to da Srbija treba da digne ruke od Kosova i Metohije, da je ono izgubljeno i da se potpuno okrene „modernizaciji“ i evropskim integracijama. U kritičkim nastupima tvrdili smo da se radi o zloupotrebi položaja predsednika ove institucije i javnim nastupima koji su protivustavni te da je to nedopustivo za nekoga ko se nalazi na mestu predsednika SANU. Usudio bih se da 
tvrdim kako je ovo iznuđeno odustajanje Kostića da nadalje obavlja tu funkciju dokaz da smo bili u pravu.

No, gospodin Kostić je čini se odraz ukupne tendencije kretanja ove institucije u poslednje dve decenije o čemu je svojevremeno u posebnoj knjizi pisao i akademik Krestić.  Radi se o ozbiljnim načelnim pitanjima šta je predmet, obaveza i dužnost rada Akademije. Čini se da je ovaj period do izbora novog predsednika SANU pravo vreme da se povede ozbiljna javna rasprava o tome šta će biti prioriteti Akademije u budućnosti. Jedno od pitanja je naravno već dugo prisutna tendencija minorizacije humanistike za račun tehničkih i prirodnih nauka, što je generalna tendencija koju zapadni sistemi moći guraju drugim zemljama. No postoje još važnija fundamentalna identitetska pitanja uključujući i pitanje opstanka biološke supstance ovog naroda. Naime za vreme gospodina Kostića održana su dva skupa o pomodnim pitanjima „roda“ odnosno dženderizacije, dok je potpuno minorizovan odbor za demografiju. To je jedna jasna ideološka i politička pozicija koju zastupa gospodin Kostić, a još jasnije i otvorenije njegov sin, uvaženi profesor Pravnog fakulteta gospodin Svetislav Kostić, snažni zastupnik gej prajda i političke organizacije Ne davimo Beograd.U isto vreme preliminarni rezultati popisa pokazuju radikalan pad stanovništva u Srbiji. Drugo važno pitanje je i dalje preovlađujuća jugoslovenska orijentacija ove institucije iako Jugoslavije nema već decenijama. To je najočitije u i dalje neverovatnoj politici ove institucije da umesto da počne da radi na Rečniku srpskog jezika, ona i dalje radi na rečniku nečega što se zove srpsko-hrvatski jezik!? A i to radi tempom koji podrazumeva da će se na njemu raditi još decenijama...

Jugoslovenska ideološka politika se videla i u kadrovskoj politici kojom je Akademija primala članove u poslednjoj deceniji. Opšte je poznato da tamo nema mesta za istaknute nacionalne naučnike koji se protive jugoslovenstvu i evropskim integracijama.

Dakle, pre svega sama Akademija, ali i čitavo društvo u narednom periodu trebalo bi ozbiljno da preispita odnos prema ulozi ove institucije u društvu, naučnom životu i u ukupnom sklopu kretanja ovog naroda i države. Izbor budućeg predsednika pokazaće da li će za SANU i dalje prioritet biti jugoslovenstvo, dženderizacija i ono za šta su zainteresovane strane ambasade, ili će se i Akademija poput sve većeg dela stanovništva, institucija i posebno omladine vratiti na pozicije zdravog srpskog nacionalizma na kojim je i nastala. Naime jasna je odluka da li je vaš normativni model vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918, ili oni koji su ga ponižavali i oterali u grob kao neprijatelja. Nedavni javni nastup generala Milosava Simovića, komandanta Kopnene vojske, koji je s pravom strahovito odjeknuo, jasno pokazuje da se ne samo narod, već i institucije vraćaju pravoj tradiciji. Nadamo se da će i SANU ponovo stati uz svoj narod.

SKINI APLIKACIJU