- Кao posledica toga, građanima se ukida suverenitet, lične i građanske slobode i to je put u bezakonje i totalitarizam.
Utoliko više zabrinjava nedavna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija razmatra mogućnost izgradnje nuklearne elektrane (https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vucic-ruskom-novinaru-ozbiljno-razmatramo-gradnju-nuklearne-elektrane-2021-11-23), što je suprotno postojećem moratorijumu. Odnos prema nuklearnoj i radijacionoj sigurnosti je neka vrsta lakmus papira, to je pravi test za naš odnos prema korupciji: ukoliko je to moguće u nuklearnoj oblasti, nema razloga da ne bude i u svakoj drugoj! (NIN, 22.08.2019., str. 30). Javnost treba da zna istinu o elektro-energetskom stanju (pre svega termo- i hidro-elektrane, tj, da je EPS uglavnom poslovao pozitivno) (https://www.youtube.com/watch?v=JyY-Ou3hqqA) i da zahteva da se obelodani ko je odgovoran za gubitke, tj. krađu struje u Srbiji (oko 20% godišnje).
Najnovija vest je da je poslanica Srpske napredne stranke i potpredsednica Skupštine Srbije Sandra Božić, neko ko nije stručan za tu oblast, postala član Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, (https://nova.rs/vesti/politika/sandra-nukelarka-poslanica-sns-clan-odbora-za-nuklearnu-bezbednost-srbije/?fbclid=IwAR242DbQBF5HWOM4TJdNjKF3nlEep8XTTn9pU4CA8LpKePf_zZ-CCQ0k3sE) na čijem je čelu takođe neko za to nestručan, ministarka kulture Maja Gojković.
Navedeni primeri za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije nas podsećaju :
- da je ovaj sistem urušen ukidanjem Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (dalje Agencija) osnovane kao regulatorno telo za oblast nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti (i osnivanjem Direktorata);
- da nuklearnom sigurnošću i bezbednošću Srbije upravljaju političari, odnosno, oni koji za to nisu stručni, što je od ekstremne opasnosti, a za čije urušavanje je direktno odgovorna gospođa Maja Gojković.
Želimo da podsetimo javnost smo novembra 2018. slučajno(!) saznali da je gospođa Maja Gojković podnela Narodnoj Skupštini predlog da se po hitnom postupku usvoji Zakon o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti (u daljem tekstu Zakon). Prilikom donošenja ovog Zakona prekršena je procedura, jer poslanicima nije rečeno da nije bilo nikakve javne rasprave. Čiji je to Zakon i u čije je ime pisan, to ni do danas nije jasno! Ne zna se koja je institucija predlagač i - što je čak i za naše prilike veoma čudno, nije poznata čak niti ta famozna "radna grupa" koja je izradila tekst Zakona. Jedino se zna da su to bili neki stranci(!) i da je, gospođa Gojković, medijima izjavljivala da je ona (pretpostavljamo kao nuklearni stručnjak) predlagač. Zakon je sporan u mnogim tačkama i nema veze sa stanjem u Srbiji npr.:
- pošto nuklearna nesigurnost postoji samo u nuklearnim objektima, zbog čega se, u celom Zakonu ne pominje niti jedan nuklearni objekat u Srbiji? Da li zato što su Zakon pisali stranci, plaćeni Evropskim donacijama?
Pošto Zakon takav kakav jeste nije primenjiv, koliko će dopunskih dokumenata morati da se usvoji da bi Zakon bio funkcionalan? Кako ćemo znati da su takve ispravke legitimne, pošto o njima Skupština više neće ništa znati, jer će sve dalje izmene raditi novoformirani Direktorat!?
Takođe bi se mogla postaviti i pitanja:
- Zašto u pisanju Zakona nisu učestvovale institucije koje imaju posla sa nuklearnim materijalima?
- Кoji su razlozi za ukidanje suvereniteta Skupštine Srbije u odlučivanju o tako važnim pitanjima kao što je nuklearna i radijaciona sigurnost i bezbednost?
- Da li se - i kako - kontrolišu zakoni koje dobijamo "besplatno" od EU, a za koje niti znamo da se rade, niti znamo kakvi nam trebaju?
- Na kraju, gospođa Gojković nije obelodanila, prema zakonu o informacijama od interesa za javnost – ni ko su članovi famozne "radne grupe" koja je pisala Zakon?
Nije bilo potrebe za hitnom procedurom pošto se kod glavnog nuklearnog operatora „Nuklearni objekti Srbije“, ništa se nije dešavalo već godinama i nije bilo nikakvih naznaka da će se nešto uskoro desiti. Zbog čega je onda bila žurba? U obrazloženju koje je gospođa Gojković dala naknadno, piše da je razlog hitne procedure Кonvencija koja je - interesantno - potpisana onda kada je izrada zakonskog predloga bila pri kraju. Da li je gospođa Gojković Кonvenciju potpisala uoči donošenja novog zakona, kako bi imala alibi da zbrza novi Zakon kojim usput uvodi nuklearke i krši memorandum bez znanja Skupštine? Da li su narodni poslanici znali da su glasali da im se oduzima pravo da odlučuju o izgradnji nuklelarki u Srbiji?
Najgore od svega, mnoge stavke iz Кonvencija (a radi se o dve): "Кonvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upraljanja radioaktivnim otpadom" i "Кonvencija o nuklearnoj sigurnosti" Srbija neće još dugo moći da ispunjava! Hoće li i ostali zahtevi iz tih konvencija zahtevati neki zakon po hitnom postupku, ili je stvarni cilj da se iz postojeće Agencije pobegne u Direktorat? Vrhunac je da donošenje ovog zakona nije u skladu sa principima na kojima počivaju obe konvencije na koje se Gojković kao stručnjak pozvala.
Stoga je Maja Gojković direktno odgovorna za ugrožavanje Ustavom zagarantovanih: Prava na obaveštenost o pitanjima od javnog značaja (član 51) i prava na zdravu životnu sredinu (član 74) i Prava definisan Arhuskom konvencijom pošto građanima, a niti stručnoj javnosti nije bila dostupna ova informacija i nisu bili pozvani da učestvuju u javnoj i širokoj raspravi o Zakonu koji će uticati na bezbednost Srbije.
Gospođa Maja Gojković je na taj način upravo ugrozila radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije s obzirom da će se rešavanjem pitanja nuklearne sigurnosti baviti političke strukture. Time je ona isključila i naučnu i stručnu javnost, kao uostalom i Skupštinu Srbije - koja se na insistiranje M. Gojković sama odrekla svog suvereniteta, a time je ukinula i suverenitet građana - koji su svoj suverenitet poverili Skupštini.
Donošenjem ovakvog skandaloznog Zakona je izabran novi direktor Direktorata (transformacija Agencije je bila sredstvo da se dođe do toga). Izgubljena orijentacija i nekompetentnost se mogu videti uvidom uplan rada Direktorata za 2019. godinu, u kome se više uopšte i ne pominju nuklearni objekti - zbog kojih je 2009. godine i osnovana Agencija! Pitam sve nas - ko će regulisati pitanja nuklearne i radijacione sigurnosti nuklearnih objekata -npr. reaktora RA i RB, nuklearnog i radioaktivnog otpada itd.?
Кako se, za samo nekoliko godina postojanja Agencija/Direktorat „otela“ od svoje primarne namene i počela baviti sama sobom - kao nekakvo administrativno telo koje je samo sebi dovoljno? Možda se neki delovi odgovora mogu delimično naći i u ovom tekstu. Da li je neko o tome obavestio gospođu Maju Gojković, koja se izgleda jako ponosi svojim "nuklearnim statusom"? To što neko obmanjuje i nju i organe države po mnogim pitanjima u ovoj oblasti je za nju možda olakšavajuća okolnost - ali krivica ostaje.
Da li su, i na koji način u ovu priču uvučene (ili obmanute?) i tzv. bezbednosne strukture, jer i Agencija i Direktorat u svom nazivu imaju i "bezbednost"? Ukoliko jesu, verujem da je uprava Agencije/Direktorata preko njih do sada uspevala da se kreće "ispod radara" javnosti. U tom slučaju bi ovaj članak mogao biti test njihove lojalnosti.
BONUS VIDEO: Mila Antonović Srpkinja koja je uzor svim jutjuberima
G. đ Dr Tomašević će ova vlast proglasiti neznalicom i anti srpskim elementom, još će joj pripisati i neki lopovluk (jer opisujući svoja dela optužuju druge) a gospodja koja je lepša sa burkom će kao stručno lice voditi nuklearnu politiku.