DR DRAGANA ĐORĐEVIĆ: Iskopavanje JADARITA katastrofa po ŽIVOTNU SREDINU!

- Štetan uticaj iskopavanja jadarita na životnu sredinu je nesporan - nema dilemu Dragana Đorđević, naučna savetnica iz Instituta za hemiju u Beogradu, prenosi portal "Između sna i jave".

Posebna opasnost je korišćenje sumporne kiseline i tretiranje na temperaturi od 250 stepeni

- Iz Rio Tinta kažu da će oni voditi računa, da će biti manja temperatura na kojoj će se tretirati jadarit, da će koristiti neke druge hemikalije. Nemamo dokaza da će to biti tako, a čak i ako bude to ne umanjuje štetan uticaj na životnu - kaže naša sagovornica i time opravdava sve strahove i brigu zbog koje su građani Srbijje proteklih dana izlazili na ulice blokirali saobraćajnice.

Šta je jadarit?

Jadarit je beo, praškasti, neradioaktivni mineral , litijum natrijum bor silikat -hidroksid, hemijske formule : LiNaSiB3O7(OX) koji od korisnih komponenti sadrži litijum i bor. Otkriven je 2004. godine, u bušotinama u Jadarskoj dolini , a otkrili su ga geolozi multinacionalne kompanije “Rio Tinto”prilikom traženja borata na teritoriji Srbije. Priznat je kao novi mineral u novembru 2006. Ruda je dobila ime po reci Jadar u čijoj blizini su i planina Cer i reka Drina.

BRATISLAV JUGOVIĆ: Sporazumi sa Rio Tintom se moraju raskinuti, u Vladi uglavnom sede ljudi čija dedovina nije u Srbiji

-Bor (B) je nezamenljiv u proizvodnji staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike, insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta… Litijum (Li) je važan kao osnovna komponenta najviše za proizvodnju baterija: za mobilne telefone, laptopove, za automobile na elektični pogon i druge uređaje široke potrošnje i to oko 71% zatim za proizvodnju keramike i stakla 14 % slede masti za podmazivanje 4 % a ostalo čine drugi načini upotrebe. Kako bi se mogao koristiti za baterije, litijum iz slanih jezera ili rudnika mora se obogatiti složenim hemijskim procesima. Taj deo procesa se retko obavlja u zemljama u kojima se vadi litijum, osim u Kini. Najveća nalazišta litijuma u Evropi se nalaze u Nemačkoj, po drugim podacima su čak mnogostruko veći nego ovi navedeni, slede Češka, Portugalija i Srbija.

Šta je najproblematičnije?

Eksploatacija litijuma iz rude jadarit, jedinstvenog minerala u svetu, bez ustaljene prakse eksploatacije i dobre prakse, predstavlja složenu proceduru vađenja rude i prerade u cilju ekstrakcije litijuma. Ruda koja bi se vadila, nakom usitnjavanja tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom (X2SO4) na temperaturi od 250 °C, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita, jer je neophodno obezbediti veliku količinu vode i energije.

Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja.

Ukoliko se, da bi se spustila temperatura procesa, i bude koristila fluorovodonična kiselina (XF) za razaranje silikatne strukture koja prožima jadarit razvijaće se ekstremno toksični gas silicijum fluorid (SiF4) koji će takođe odlaziti u atmosferu i predstavljati stalni rizik po zdravlje ljudi i životinja, a za koji ne postoji nikakvo ekološko rešenje da se spreči njegova emisija u vazduh. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.

SKINI APLIKACIJU