Donald Tramp ljubi banatsku slaninu (1)

Lala iz Banata sakrio  od Trampa  zadnje kilo banatske slanine.

Donald Tramp navalio na Grenland  ko Lala na slaninu. Hoće Grenland i milom i silom. Hoće i Lala slanine al slanine nema mnogo. Mali Banat, a nema ko prasiće da `rani jer im Sose pobegle u Temišvar i tamo jedu Danske svinjske konzerve i Grenlansku tunjevinu. Lala- raspuštenac, pali jutrom televiziju  a tamo, opet, onaj  Tramp i slika Grenlanda zbog koga ga Sosa ostavila. 

Šta ima na tom Grenlandu kad ga taj Amerikanac Tramp toliko svojata, a još mu i zdravo velike carine uveo na ono malo bele slanine što mu Sosa ostavila. Neće Lala više slanine- sapunjare da fraj daje Trampu. Pa gde to ima da neko uzima pola slanine u ime nekih carina. Kilo slanine Lali i kilo za Trampa. Pola Lali - Pola Trampu daje! Za takve novce, sam će da jede. Nek Tramp sam meće svoju slaninu u salamuru!!!


IZVOR: Ustupljena fotografija / Bikini na Grenlandu

Lala je samo poruka za grenlandske paore koji oru led u okeanu da bi Tramp jeo finu ribu i kopao grenlansko zlato.

Lala iz Banata se odbranio od Trampa a šta će biti sa Grenlandskim paorima... E, to je gadna stvar. Teško, teško im se piše. Nemaju ti Eskimi fajtere da se biju sa kaubojima kao što su banaćani imali čuvene boksere Zvonka Vujina i Jovu Džakulu. Nemaju i onda su gotovi. Znači, Grenland je već upisan u američki katastar. 

Malo šale, a više hladne prognoze. Grenland nije Banat i zato ima da bude – Severna Florida. 

Činjenice o Grenlandu koje verovatno niste znali

Kada razmišljate o Grenlandu, na pamet vam pada jedna velika, „hladna“ misao, da na ovom ostrvu vlada večna zima, ledeni pejzaži i „mrtvačka  hladnoća". Greška! Grenland je mnogo više od leda i snega. Ovo je zemlja bogate istorije, jedinstvene kulture i ljudi koji se ne plaše zime.

Da li je Grenland deo Evrope ili Amerike?

Grenland  je bliži Severnoj Americi i formalno se smatra njenim delom.  Na političkoj mapi je naveden kao autonomna teritorija Danske.  Grenland je „susedstvo“ sa Amerikom „u društvu“ Evrope.

Autohtoni ljudi zvani Inuiti

Grenlanđani se identifikuju kao nešto posebno - ni potpuno evropski ni potpuno američki.
Tradicionalni stanovnici Grenlanda su Inuiti. Tokom vekova prilagođavali su se životu u ekstremnim uslovima.  Šili su  krznena odela, preživeli temperature od  -50°C i stvorili jezik koji ima više od 50 reči za sneg.

Inuiti imaju posebnu reč  - „pokenok“, što znači „umetnost osmeha, uprkos svim nedaćama“. Pravi majstori zagrevanja tela  iznutra i spolja. Podsećaju na Jesenjina : 
"... uz gubitke teške i uz sudbu kletu,
Biti nasmejan, prirodan i tih..."


IZVOR: Ustupljena fotografija / Zabranjene sanke

Grenlandska moneta je jača od sveta i zove se – osmeh ili šarm!

Grenland nije baš toliko zelen

Naziv "Grenland" može se prevesti kao "Zelena zemlja". Vikinzi su smislili ovo ime kako bi privukli  koloniste u ne tako zeleno, već prilično ledeno područje. Grenland, zapravo ima nešto malo zelene površine.  Leti cveće raste na južnom delu ostrva, a mali pašnjaci su prekriveni  malom travom.

"Život  sa polarnim medvedima"

Ogroman broj polarnih medveda živi na obalama Grenlanda. Teško ih je videti u divljini, zapravo veoma retko. Lokalni stanovnici često pričaju legende o susretima sa  tim divljim, belim divovima. Kao srpski vodeničari o vampirima tako i grenlandžani pričaju o medvedima dok sede uz vatru i jedu kitovo meso.

Zašto se žene na Grenlandu tetoviraju na čelu?

Na Grenlandu, možete sresti žene sa neobičnim tetovažama na čelu. Zašto  se devojke odlučuju da ukrase svoja lica na ovaj način?

Ritualne tetovaže na licima grenlandskih žena nazivaju se kakinit. Tokom kolonijalnih vremena, devojke su prestale da se tetoviraju. Ne tako davno tradicija je oživela. Stranci na ostrvu ne shvataju značenje istetoviranih simbola. Ovo je zatvorena praksa, a Inuiti ne uvode turiste i druge strance u svrhu ovog rituala. Istorijski gledano, praksa tetoviranja je uvedena zbog  estetike, medicinske i u religiozne svrhe.

Oznake u obliku slova I simbolizuju oruđe koje se koristi tokom lova. Slovo V označava ulazak u ženskost, pruge na bradi predstavljaju prvi period života žene, a tetovaže na grudima se rade nakon porođaja i simbolizuju majčinstvo. 

Pozadina  Danske i danske kolonije

Ljudi su  zaboravili da je Danska nekada bila punopravna kolonijalna sila sa moćnim zemljama širom sveta. Danci su imali sreće sa geografijom. Mnogo ostrva stoje na putu trgovačkom saobraćaju između Baltičkog i Severnog mora. Tranzitni brodovi nisu bili previše željni da uđu u njihove gradove. Za prolaz brodova kroz moreuz ustanovljena je posebna taksa. U početku  je taksa donela relativno malo novca, a onda je Petar Veliki otvorio prozor u Evropu i prihod je porastao. 


IZVOR: Ustupljena fotografija / Selo na Grenlandu

Danska takođe ima sreće sa svojim ratovima. Nije se uspešno borila, koliko da je pravilno birala saveznike. Rezultat "pravilnog ratovanja",  je donelo Norvešku, Island, Farska ostrva i Grenland pod Dansku krunu. To joj je  donelo dobar prihod od trgovine mesom, ribom i brodskim drvetom. Danske vlasti su deo svojih sredstava ulagale u daleke prekomorske kolonije, aktivno učestvujući u trgovini čajem, robljem, šećerom... Avaj, jednog dana su se kladili na pogrešnu stranu.

Nakon učešća u kontinentalnoj blokadi na strani Napoleona, broj danskih kolonija se smanjio. Tada je „svetska zajednica” nagovestila Dancima da kolonije za njih postaju stvar prošlosti. Danci su pružali otpor, ali su se 1953. konačno predali. Tada su neke teritorije, uključujući Grenland, jednostavno priključene Danskoj. Tada je počela ova priča...

Posebnost danskog upravljanja kolonijama bio je krajnje pragmatičan i ekonomičan odnos prema kolonijama. Ako nisu mogli da smisle kako da iskoriste lokalna plemena, onda su se trudili da ih ne diraju previše. Misionari su i dalje pokušavali da ih upoznaju sa hrišćanskim Bogom, ali se vlasti nisu trudile da ulažu u razvoj tih teritorija. Nakon 1953. Danska je bila „prinuđena“ da podigne socijalni nivo svojih stanovnika na nivo proseka za matičnu zemlju.
To je značilo izgradnju škola, bolnica, biblioteka, isplatu beneficija, penzija i slanje danskih lekara i učitelja. Nisu Inuiti u Danskoj držani kao robovi, ali je bilo nemoguće govoriti o jednakim pravima.

Postojao je čitav sistem segregacije. Na primer, deca Inuitskih žena rođena van braka automatski su bili siročad, bez oca... Po pravilu, to se odnosilo na potomke Danaca koji nisu legalizovali svoje veze sa lokalnim ženama prema danskim zakonima.

Sve je u ekonomiji i parama

Normalna medicina, vrtići, ishrana i društveni sistem, doveli su do toga da su natalitet i stanovništvo ostrva počeli da rastu. Naravno, brojke su bile beznačajne. Godine 1951. na Grenlandu je živelo samo 23,6 hiljada ljudi, a 1966. Godine  - 39,6 hiljada. Vlasti u Kopenhagenu su postale nervozne. Rasli su troškovi održavanja bivše kolonije. Birokrate i političari su užasnuti. Za dvadeset godina stanovništvo će porasti na 100 hiljada ljudi. Kakav trošak! Moralo je nešto da se uradi u vezi sa ovim!

Rešenje je pronađeno brzo. Istina, prilično  čudno za zemlju koja glasa za ljudska prava. 
Sutra nastavljamo priču o Grenlandu i o Danskoj . Budite strpljivi. Pišemo o ginekološkom genocidu grenlandskih žena. 

Sačinio ovaj tekst Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU