ČOBANI PAZE NA SRBE

Često se pitam može li Srbin biti samostalni domaćin u Srbiji? Odgovor nije ni težak, a ni jednostavan.

Odgovor na pitanje može li Srbin biti samostalni domaćin u Srbiji našao sam na internetu, u jednom postu, pod naslovom „Neoliberalni kapitalizam u Srbiji“, gde piše:

“Jednostavan recept. Prvo ti ja uništim privredu, onda ja otvorim moje fabrike umesto tvojih, a tvoja država mi je garant, onda ti digneš kredit kod moje banke da bi kupovao moju robu; ti propadneš, digneš kredit da bi spasao moju banku i ta ista banka ti da kredit – ti bankrotiraš, ja ti uzmem zemlju i svi pričamo engleski.”

U samo nekoliko rečenica: i smešno i tužno u isto vreme, i tačno. Ovo poslednje mi je najteže da priznam. Malo sam analizirao i razradio sadržaj pomenutog posta.

Usvojen je Zakon da Srbin u Srbiji ne sme biti vlasnik deonica akcija banke u Srbiji više od 5 odsto ukupne vrednosti deonica, a stranac može.

Srbin ne može biti samostalan vlasnik jake i moćne kompanije, mora imati strateškog partnera, stranca, odnosno „čobanina“.

Srpski privrednik ne može u Srbiji da dobije subvencije ili pogodnosti za razvoj svog biznisa, stranac može.
Srbin ne može pod povoljnim uslovima da dobije dugoročni kredit za svoju firmu, stranac može.

Srbin u Srbiji ne može da bude vlasnik medija, naročito elektronskog, mora imati čobanina, odnosno stranca kao
strateškog partnera.

Narodna banka Srbije ne donosi samostalno odluke, već uz odobrenje Međunarodnog monetarnog fonda, odnosno čobanina.

Srbin ne može da samostalno vodi vojsku, policiju, pravosuđe, kulturu i prosvetu, svuda mora imati čobanina, kao tutora koji procenjuje šta Srbin u Srbiji sme, a šta ne sme.

Ovo znači da naš čovek, Srbin, kao ne ume da upravlja svojim prirodnim bogatstvima, strujom i naftom, saobraćajnicama, telekomunikacijama, da mora u tor, jer čobani moraju da paze na nas.

Miloš Crnjanski je rekao:

„Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas.“

Potpis: Iz knjige Silovanje razuma prvo izdanje, str. 376

SKINI APLIKACIJU