BRANKO VLAHOVIĆ: Zapad se pita mogu li Rusi ostati bez raketa

Njujork tajms je pisao da je ne samo ukrajinske generale, već i one na Zapadu, začudio obim raketnog arsenala ruske vojske koja dugo gađa, i pogađa, ukrajinske ciljeve

Amerikanci se uzalud nadaju da će Rusima ponestati rakete, pa da će to zaustaviti napade na energetske objekte.

Iz ruskih vojnih fabrika stižu informacije da rade u tri smene i da će raketa i municije biti dovoljno za nastavak vojne operacije u Ukrajini.

Rukovodilac Nacionalne obaveštajne službe SAD Evril Hejns minulog vikenda je izjavila da je moguće da Rusi uskoro imaju problema sa proizvodnjom visokopreciznih raketa kojima gađaju ukrajinske objekte. Tokom foruma koji je organizovao Fond Ronalda Regana, Evril Hejns je priznala da nemaju tačne podatke koliko su Rusi do sada potrošili raketa, ali svoju prognozu zasniva na tome da Rusi moraju da kupuju čipove za proizvodnju visokopreciznih raketa.

Na početku rata Amerikanci su, zajedno sa štićenicima u Kijevu, izjavljivali kako ruske rakete nisu baš precizne. Ali, što je rat više odmicao morali su da priznaju da ruske rakete i dronovi pogađaju ciljeve, jer je sve veći deo Ukrajine bio u mraku. Čak je i šef Pentagona Lojd Ostin na forumu u Kanadi morao da prizna da Rusija ima dobro oružje.

List Njujork tajms je pisao da je, ne samo ukrajinske generale, već i one na Zapadu, začudio obim raketnog arsenala ruske vojske koja dugo gađa, i pogađa, ukrajinske ciljeve. Njujork tajms navodi da na Zapadu niko ne zna koliko Rusi, zapravo, u svojim arsenalima imaju raketa.

Bivši predsednik i premijer Rusije, a sada potpredsednik Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev poručio je protivnicima da se ne nadaju da će se potrošiti ruske rezerve raketa. Medvedev je kazao: „Imamo raketa dovoljno i stalno ih proizvodimo.“

Predsednik Rusije Vladimir Putin je poručio proizvođačima oružja da zajedno sa onima na frontu koji ga koriste rade na njegovom usavršavanju. Rusija je formirala poseban koordinacioni savet, čiji je zadatak da se proizvodi u dovoljnim količinama sve što je potrebno za vojsku na frontu.

Bivši rukovodilac ukrajinske državne kompanije „Ukrenergo“ Jurij Kasič je preko TV kazao da Rusi gađaju raketama i dronovima upravo objekte koji su vrlo opterećeni i po veoma važnim podstanicama.

– Ciljeve je odredio neko ko se razume u energetiku, a vojnici samo ispunjavaju zadatke – tvrdi Kasič.

Bivši ministar energetike Ukrajine Ivan Plačkov kaže da njegova zemlja nema rezervnu opremu za održavanje energosistema.

– Ukrajina nema moćnih transformatora, a za pravljenje novih potrebno je najmanje šest meseci. Rukovodstvo u Kijevu traži opremu po celom svetu, a rezerve su se brzo potrošile, jer ne prestaju ruski raketni napadi na infrastrukturu. Oprema koja stiže iz inostranstva zbog različitih karakteristika može biti i neupotrebljiva – objasnio je Plačkov.

Što se tiče dronova, Amerikanci čine sve da spreče dostavu iranskog oružja u Rusiju. Teheran i Moskva imaju odlične odnose i teško da Vašington može da spreči saradnju Irana i Rusije.

Putin na Krimskom mostu

Predsednik Rusije Vladimir Putin je peške, kao i za volanom automobila prešao Krimski most, čija je desna traka juče otvorena za saobraćaj posle eksplozije 8. oktobra, za koju je Moskva okrivila Glavni obaveštajni direktorat Ministarstva odbrane Ukrajine i lično njenog šefa Kirila Budanova. Putin je, kako su objavili ruski mediji, vozio automobil, dok mu je potpredsednik Vlade Rusije Marat Husnulin podnosio izveštaj o radovima na mostu. Usled eksplozije došlo je do obrušavanja dela kolovoza, dok plovni lukovi mosta nisu oštećeni.

Eksplozije u dve ruske vojne baze

U dve ruske vojne baze u centralnoj Rusiji su se dogodile eksplozije, javili su ruski mediji. Ni ukrajinske ni ruske vlasti nisu komentarisale mogući uzrok eksplozija.

Jedna se, navodno, dogodila u bazi u kojoj su smešteni strateški bombarderi koji su učestvovali u napadima na Ukrajinu. RIA Novosti izvestila je da su tri vojnika poginula, šestorica povređena i oštećen avion, kada je kamion za gorivo eksplodirao u vazduhoplovnoj bazi u Rjazanu, na zapadu Rusije. Istovremeno, vlasti u Saratovskoj oblasti duž reke Volge saopštile su da proveravaju izveštaje o eksploziji u zoni vazduhoplovne baze Engels, u kojoj su strateški bombarderi Tu-95 i Tu-160 koji mogu da nose nuklearno oružje i učestvovali su u izvođenju udara na Ukrajinu.

Upitan da li je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten o eksploziji u bazi Engels, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da predsednika redovno informišu o tekućim dešavanjima.

Njujork tajms: Rusi nadigrali sankcije

Neke od krstarećih raketa kojima je Rusija krajem novembra gađala Ukrajinu proizvedene su nekoliko meseci nakon uvođenja zapadnih sankcija, a to znači, kako zaključuje Njujork tajms, ili da je Kremlj našao način da uprkos embargu nabavi potrebne komponente, ili da je možda imao značajne zalihe pre početka specijalne vojne operacije.

Eksperti grupe „Istraživanje oružanih sukoba“, nakon masovnih napada od 23. novembra (kada je cela Ukrajina ostala bez struje i veći njen deo i bez vode) ispitali su ostatke krstarećih raketa vazduh-zemlja „Kh-101“ pronađenih u Kijevu.

Stručnjaci iz Britanije su, kako tvrde, na osnovu obeležja na oružju otkrili da je jedna raketa napravljena letos, a druga tek nakon septembra.

Rakete su, naime, bile označene numeričkim nizom od 13 cifara, a oni veruju da prve tri cifre predstavljaju fabriku gde je projektil izrađen, naredni trocifreni kod označava model, a onda slede dve cifre koje pokazuju datum proizvodnje.

Poslednjih pet brojeva navodno su oznaka za proizvodnu seriju, kao i serijski broj projektila.

Poljski novinar Pjotr Butovski, koji je opširno pisao o ruskim ratnim avionima i vojnoj municiji, rekao je da se numerička analiza ove grupe poklapa i sa njegovim istraživanjem.

„Prve tri cifre su uvek ‘315’, a to je šifra proizvodnog pogona“, rekao je Butovski za Njujork tajms.

Zvaničnici koji su anonimno govorili za ovaj medij „brinuli su“ da Rusija (poput Zapada) ima problema sa zalihama municije i ustvrdili da se u ovoj zemlji radi i prekovremeno ne bi li se ispratio tempo sukoba.

Da li je Kremlj iscrpeo svoj inventar starije municije Njujork tajms ne zna, ali spekuliše da vojske obično prvo koriste oružje starijeg datuma proizvodnje, jer je njega najviše u zalihama.

Oni navode i reči američkog ministra odbrane Lojda Ostina, koji je nedavno ustvrdio da je snabdevanje Rusa oružjem sa preciznim navođenjem značajno smanjeno, kao i da će Kremlju biti znatno teže da ga proizvodi „zbog trgovinskih ograničenja koja imaju na mikročipove i druge vrste sirovina“.

Vođa „Istraživanja oružanih sukoba“ Damijen Spliters, međutim, tvrdi da se teško može reći da Rusima nešto nedostaje.

A ne fale im čak ni sirovine sa Zapada.

Jer, u četiri prethodne posete Kijevu (od početka specijalne vojne operacije), ovi istražitelji su, kako tvrde, otkrili da je gotovo sva napredna ruska vojna oprema koju su ispitali, kao što su, na primer, šifrovani radio-aparati i laserski daljinomeri, napravljena od poluprovodnika koji su stigli sa Zapada.

Rakete „Kh-101“ inače razvija i proizvodi kompanija „Raduga“ u Dubni kod Moskve.

SKINI APLIKACIJU