Kosovo, po Borelj-Lajčakovom dokumentu ima puni kapacitet države i sa Srbijom uspostavlja ravnopravne diplomatske odnose. Takođe, Srbija, po ovom dokumentu, ne sme da se protivi ulasku u Unesko, UN i slično. Kosovo de fakto postaje vlasnik svih manastira i crkava na svojoj teritoriji, ako se posebnim dokumentom drugačije ne definiše.
U sledećem koraku, Albanija i Kosovo proglasiće, već najavljeno ujednjenje, bilo kroz federaciju, konfederaciju, savez ili uniju. Svakako, albanskoj pravoslavnoj crkvi biće data jurisdikcija i na Kosovu. Preuzeće Dečane, Pećku patrijaršiju i Gračanicu baš kao što sada drže Svetog Jovana Vladimira i crkvu i mošti srpskog vladara u Elbasanu. Elbasan je takođe bio srpska prestonica u 11. veku a danas je središte Albanije.
Jedini način da se ovo izbegne jeste da SPC izdvoji pitanje manastira i crkava iz "pregovora" koje vodi Vučić. On svakako i nije nadležan za pitanja crkvene imovine. SPC može upravo kroz pokretanje ovog pitanja da započne proces litija i borbe za Kosovo istovetan onome koji se desio u Crnoj Gori. Tada su, setimo se, litije krenule upravo zbog problema imovine i položaja SPC u Crnoj Gori.
Ovo nam je poslednja nada. Možemo da izgubimo, ne samo teritoriju koju trenutno ne kontroliše naša vojska, već i svoje ime i prezime, svoj identitet i svest o poreklu. Srpska kosovska epika i zavet su naš duhovni DNK a manastiri i crkve su naša lična karta u kamenu.
Pozvao sam i pozvaću lično misleće ljude u Srbiji da apelujemo na SPC i čitavu javnost u Srbiji. Ako SPC izdvoji problem crkava i manastira iz sramnih Borelj-Lajčak pregovora i obrati se UN, Rusiji, Španiji, Kini i drugim relevantnim faktorima, naše šanse da se odbranimo biće mnogostruko veće.
Nije ovde ulog Kosovo kao teritorija već govorimo o nestanku Srba kao naroda.
18.3.2023. godine, ne sme biti potpisan Borelj-Lajčakov dokument a ako ga Vučić potpiše SPC mora proglasiti državni vrh nenadležnim za pitanje svoje imovine.