Amerika obolela komunizmom
Autor: Glas javnosti
Velika beda osvaja Ameriku i Englesku. Unijatska Evropa je već prsla i curi im mozak, a novi nemaju gde da otmu.
Gordi Albion i Ujka Sem se uhvatili u kolo i cupkaju „Moravac“ u nadi da će ponovo varati Srbe i Ruse, dok nauče kineski i dobiju kose oči pa da pređu u budiste. Muka mister Smit, muka. Navukli ste se na bogato, a nema više. Nema i tačka.
Spisak krađe ruskih para od strane zapadnih zemalja je toliko opširan da traži poseban osvrt na te otimačine. Navodimo samo nekoliko takvih slučajeva:
Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata u Norvešku je sa dva železnička vagona dostavljeno 5 tona carskog zlata u vidu zlatnih moneta, gde se i dan danas nalaze. Deo tih zlatnika Norvežani prodaju na raznim licitacijama kao numizmatičku vrednost.
Godine 1914. je britanskim bankama predato rusko „prerađeno“ zlato u vrednosti od 50 milijardi dolara, kojim je Car Nikolaj drugi planirao da plati postavku vojne tehnike i oružja. Naravno, za te pare nije ništa dobio. Čim je poslao to zlato saznao je da britanske vojne fabrike ne mogu tehnološki ništa da ispune od te gigantske narudžbine.
U periodu od decembra 1915. do novembra 1916. Rusija je poslala u SAD 23 milijardi dolara kao avans za oružje i barut. Vlasti Amerike su te pare dale za razvoj i modernizaciju svoje morske flote. Rusija nije dobila ni pare ni oružje. Shvativši da su ih Amerikanci i Britanci prevarili i pokrali Rusija je pokušala „da se vadi“ sa Japanom, gde su Amerikanci prebacili na račune u japanskim bankama novac u vrednosti 300 tona zlata. Deponovanje para u japanske banke i danas potvrđuju pravo naslednici, ali svejedno, ne daju ni pare ni oružje.
Privremena vlada Rusije je u februaru 1917 godine poslala 3,7 tona zlata državi Švedskoj za puške i municiju. Danas je to oko 50 miliona dolara, ali Rusija nije dobila ni jednu pušku. Doduše, Šveđani su potvrdili 1928. da je to zlato deponovano u švedskom trezoru ali džabe, ne daju pare nazad.
Krajem 1919. godine je admiral Kolčak Čehoslovačkom korpusu dao 100 tona zlata iz Kazanjskog trezora pod uslovom da se preda ruskoj vlasti kad se smiri situacija. Naravno, nema ni zlata ni podatka gde se nalazi i ko ga je pokrao iz praške banke. Trag zlata se gubi 1925 god.
Godine 1922. je Lenjin poslao u Nemačku 93,5 tona zlata koje su Francuzi oteli kao ratni plen i smestili ga u nacionalnu banku u Parizu. Status tog zlata je potvrđen 1963. godine međudržavnim ugovorom, gde je dogovoreno da 45 tona pripadne Francuskoj za plaćanje starih ruskih dugova francuskoj državi. 8 tona zlata ni dan danas nisu vratili Rusiji i pored državnog ugovora.
Šta sad da se radi sa međunarodni pravom?
Na kraju krajeva će na međunarodno pravo da pljunu, a „u velikoj nuždi“ da čučnu i potegnu poslednji argument demokratije – tepihe bombi, a posle toga ide nekakva rezolucija ... Šta čeka Rusiju?
Da se zaustavimo na još jednoj kupovini zemalja koje sad sebe smatraju demokratskim i civilizovanim:
Godine 1721. je Rusija saglasno Ništadskom miru, Švedskoj platila kompenzaciju od 2 miliona „jefima“ (talira) i za to dobila celu Pribaltiku, deo Karelije s Viborgom i ostrva Finskog i Riškog zaliva. Po tom mirovnom dogovoru je kralj Švedske ustupio te zemlje i čitav niz gradova i sela na večno vladanje, kako se to tada pisalo i opisivalo. I tako, šta je sad sa ruskim zakonskim kupovinama, što za SAD ne možemo da kažemo ni pod kakvim uslovima. 
IZVOR: Agencija Gamma Imaž / Boris Jeljcin
Ruske zakonske kupovine su sad Nezavisne države Pribaltike osnovane na demokratskim i tolerantnim principima zakona zapadne Evrope i usput su, objavili trećinu naroda „negrađanima“ i lišili ih prava glasa, jezika i izvrgli stalnoj asimilaciji.
„Pribalti“ ističu pravo na starosedelaštvo i vrednosti „čuvanja pravo na privatnu imovinu“. A šta će biti sa starosedeocima Aljaske i njihovom svetom pravu na ličnu imovinu? Rešenje bi bio referendum svih starosedelaca Aljaske i pravo na otcepljenje. Fantazija?! Možda! Ali, pre samo osam godina niko od Rusa nije ni sanjao da će Krim i Novorusija ponovo biti ruski i to na osnovi zapadnih demokratskih zakona i zapadnim precedentom u slučaju Kosova.
Ideja ruskog sveta osvaja umove Rusa i stanovnika ruske dijaspore, postajući privlačna normalnim ljudima širom sveta. Osnova ovih ideja nisu takozvane "vrednosti" Zapadne civilizacije. Svemoćni belosvetski buržuji se žale da su pokušali sa, ratovima, demokratskim bombardovanjem, finansijskim ropstvom, homoseksualnim vrednostima, lažima, obmanama, podmićivanjem i takozvanim zapadnim pravnim sistemom i ... ništa.
Ostatak "ostatka sveta" se pobunio i više ne ljubi "holivudske mućkalice i prirodno – veštačke Mek Donalde". Sve više zemalja ujedinjuje se međusobno na potpuno drugačijim principima - mir, saradnja, uzajamna korist, poštovanje prava drugih. Tu nema mnogo parking mesta za ogromne "Ševrolete" sa duplim amortizerima da izdrže debele amerikanke , nagojene naprednom američkom veštačkom hranom. Mali, normalno- normalni svet navija da se amerikanci amerikanizuju što više ali bez izvoza svoje naprednosti u vidu homoseksualizacije, pedofilizacije, debilizacije ... ali i nazadizacije u vidu ogromnih zadnjica njujorških lepotica od 180 kg.
Prisiljeni smo da živimo i borimo se u skladu sa zapadnim pravilima, dokazujemo svoja prava, koristeći vlastite političke, pravne i ekonomske sisteme. Gledajući pažljivo na neke od postojećih realnosti, možemo videti da Amerikancima i Jevropljanima "sve nije tako jasno". Blagostanje Amerike , Engleske i Jevropejske kolonijalne unije je vezano za otimačinu "nazadnih" zemalja kako smatraju Holivuđani i evropski mudomuđani. Otimali su vekovima, što je tačno, ali sve drugo lažu. Da se prošetamo malo kroz istoriju:
- 1803. godine, Sjedinjene Države su kupile francusku imovinu u Severnoj Americi, i to, ni više ni manje, 23% od ukupne današnje teritorije zemlje. Kupljene su države Arkanzas, Misuri, Ajova, Oklahoma, Kanzas, Nebraska; delom države Minesota, Severna Dakota, Južna Dakota, Novi Meksiko, Montana, Vajoming, Teksas, Kolorado, Luizijana. Ugovor je iznosio 15 miliona dolara ili 80 miliona francuskih para, iako su na kraju Sjedinjene Države platile više - 23,2 miliona dolara.
I ovde nije sve prošlo glatko. Francuska nije htela da prizna te teritorije, ali Sjedinjene Države su uključile alate preteče „narandžastih revolucija“ (ustanak robova u San Domeniku, Guadeloupi), bakteriološke ratove (iznenadna epidemija u francuskim kolonijalnim snagama), kao i direktan vojni pritisak koji je kršio sve sporazume (Velika Britanija). Perfidno suprekršenje obaveze po Amiensovom mirovnom sporazumu, a Napoleon je bio prisiljen ustupiti.
- 2. februara 1848. Sjedinjene Države "kupuju zemlju" na jugu. Oni su od Meksika primili teritorije u kojima se nalaze države Teksas, Kalifornija, Juta, Nevada, Novi Meksiko, Arizona i delovi Kolorada i Vajominga. Ukupna površina je premašila 1,36 miliona kvadratnih kilometara, a iznos transakcije je iznosio 15 miliona dolara plus 3,25 miliona dolara dugova Meksika privatnim licima u Sjedinjenim Državama.
Interesantna je činjenica da je prvobitno ugovor predviđao da će vlasništvo Meksikanaca koji žive na aneksiranim teritorijama biti poštovano od strane američke vlade, ali tokom ratifikacije u Senatu ta klauzula je "nestala" iz ugovora, tako da su vlasnici budućih naftnih polja i ogromni rančevi završili potpuno drugačije.
- 1853. godine, Džems Garden, djelujući u interesu američke vlade, kupio je 120.000 kvadratnih km zemlje od Meksika koja se nalazi zapadno od Rio Grande. Iznos transakcije bio je astronomski 10 miliona dolara zbog činjenice da je Garden morao da napravi ponudu od koje meksički predsednik Antonio Santa Anna nije mogao odustati. Garden je kupio ovu zemlju za implementaciju transkontinentalnog železničkog projekta, i uspeo je. Meksički vođa je bio zadovoljan nagodbom dok narod Meksika smatrao je da je posao bio izdaja.
Jasno, bilo je i kršenje ugovora. Dogovorom je predviđena izgradnja na meksičkoj teritoriji prekookeanskog kanala na Tehuantepcu, ali taj kanal, naravno, nikada nije izgrađen.
- 1917. godine, Danska je za 25 miliona dolara ustupila je Virdžinska ostrvima Sjedinjenih Država (sadašnji raj na moru). Prema tradiciji, transakcija takođe nije bila pravno čista. Ona je bila podvrgnuta najjačem vojnom pritisku od strane Nemačke i zemalja Antante. Ovaj dogovor je bio cena Danske neutralnosti u Prvom svetskom ratu.
- 6. maja 1626. godine, Peter Minuit, guverner malog veštačkog i neprepoznatog entiteta Nju Holand, kupio je celo ostrvo Menheten od lokalnih Indijanaca za 24 dolara (u obliku perli i drugih đinđuva). Prema drugoj verziji, kupio je samo pravo na lov i branje gljiva i bobica voća, a ne na zemlju. U svakom slučaju, to je bio veoma uspešan šou biznis.
I tako, reč po reč i stigosmo u dvadeseti vek, a tamo... Bože moj! Stradanja kao na kvantaškoj pijaci. Ratovi na veliko i malo. Prvi svetski rat, pa drugi svetski rat, pa hladni rat, pa Koreja, pa Vijetnam, pa Irak pa... stotine malih ratova i uvek na isti način, samo se demagogija menjala. Umesto širenja kulture među domorodcima prešlo se na očuvanje tekovina osvojene vrednosti tj. demokratije. Očuvanje sloboda i tolerancije po svaku cenu pa nek košta šta košta.
Ljudska prava, prava dece, prava jalovih jalovkinja, sloboda izražavanja, gej parade, pravo da vas bijemo, a vi pevate "Bože čuvaj Ameriku"... Sve u svemu – pravo na lajanje!
Da li ste čuli da ljudska prava sadrže pravo na rad, pravo na školovanje, pravo na jednakost, pravo na zdravlje, pravo na budućnost dece... Ne, naravno.! Nije vaše da mislite. Vaše je da idete na posao, platite porez i idete u vojsku. Za ostalo se brinu Amerikanci, Englezi i pounijaćena Jevropa. E..... neće moći više. Još malo pa – gud baj Amerika i Engleska. Bićete i vi zemlja proleterska.
Toliko za januar mesec 2024-e godine. Ako bude Božije volje pisaćemo uskoro i o hibridnom osvajanju slobode. Savremeni ratovi za slobodu počinju sa: "kako javlja Rojters i nezavisni izvori" a primiruju se članstvom u MMF-u i koalicijom protiv agresora Rusije i, uskoro, ćorave Kine jer Kinezi imaju očnu manu i kose oči, pa gledaju samo u šreh i ne vide ispred sebe da im se smeši lepa budoćnost ako se odreknu Mao Ce Tunga i Pekinške patke.
Dosta snega a potom i finog sunca želi vam
Vlastimir Šone Ninin
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
