U senci sličnih vesti potpuno neprimetno je prošla i hitna sednica vrha Svetske zdravstvene organizacije čiji rezultati mogu biti sudbonosni, piše Viktorija Nikiforova.
Na sednici održanoj 1. decembra, zemlje članice organizacije složile su se da otpočnu pripreme za stvaranje „globalnog ugovora za borbu protiv pandemija“.
U tekstu objavljeno u Intermagazinu, navodi se da će "Sporazu o pandemiji" zemeniti trenutna pravila u 194 države sveta, neće biti usklađen sa nacionalnim zakonodavstvom tih zemalja i što je najpogubnije, stanovništvo tih zemalja niko neće ni pitati za mišljenje.
Nikiforova pojašnjava da će, po tom sporazumu, svaka vlada biti u obavezi da, na zahtev, SZO dostavi podatke o svim detaljima bolesti u svojoj zemlji, čak i ako to uključuje lične podatke građana i činjenice osetljive na nacionalnu bezbednost.
SZO izgleda kao skromna `kancelarija` u Ženevi sa dosadnim uputstvima. Međutim, u stvari, njena uputstva su obavezna za lekare širom sveta. A nad tekstom njenih instrukcija aktivno rade razni bogati i uticajni ljudi.
Izveštaj američkog istraživačkog centra Rand Corporation iz 2019. opisuje kako su SAD decenijama sarađivale sa SZO insistirajući na strožijim zdravstvenim propisima.
Već 2005. godine su propisi SZO prošireni tako da uključuju pretnje ne samo od bolesti, već i od katastrofa, industrijskih i prirodnih, kao i od vojnih sukoba. Odnosno, počeli su da pokrivaju bezmalo sve što se dešava u svetu. Međutim, američki partneri SZO su smatrali da su ta pravila previše „bezuba“.
Americi se na taj način, pod okriljem SZO, ukazala šansa da donosi zdravstvene propise koje joj odgovaraju i tako nametne celom čovečanstvu. A tako i da ostvari priliku da se nametne kao šef svetske vlade.
Američki političar Al Gor, autor „globalnog zagrevanja“ i cele zelene agende, svojevremeno je smislio kako povezati zdravstvenu zaštitu sa bezbednošću u vojnom smislu te reči. Tako je nastalo „globalno zdravlje”. A tu spada sve: hrana, lekovi, voda za piće, ekologija, vojna tehnika…
Logika je sledeća: „Da li još uvek imate nuklearno oružje? – Imate, onda stižemo kod vas jer je nezdravo.“ Ili: „Imate li mnogo psihički bolesnih ljudi? Hitno moramo da vas okupiramo, jer je to pretnja globalnoj bezbednosti“.
SZO je pre godinu dana ebolu proglasila globalnom pretnjom, što su odmah poduhvatili vodeći političari, a farmaceutske kompanije bile su posebno ohrabrene.
Tema zajedničke koordinisane borbe protiv bolesti danas je u Sjedinjenim Državama militarizovana do apsurda. Pentagon je aktivno uključen u globalnu zdravstvenu bezbednost. Nije slučajno što je Obama uporedio Rusiju sa ebolom. Ovakve stvari počinju kao lepe metafore i brzo postaju razlog za preventivni nuklearni udar.
U septembru je američki predsednik Džo Bajden bio domaćin globalnog samita o Kovid-19. Tu su bili najveći privatni sponzor SZO: Bil Gejts, Rokfeleri sa njihovom fondacijom, IT oligarh Džef Skol, još i predstavnik finansijskog giganta Masterkard. O toj temi govorili su na samitu predsednik, potpredsednik i državni sekretar Sjedinjenih Država, kao i nekoliko lidera zemalja članica NATO i Singapur.
Takvim razvojem događaja, Nikiforova predviđa da će svetsku vladu da čine američki superbogataši, američki političari, neki počasni penzioneri iz Evrope i neko iz Singapura. Može biti pozvana i Ukrajina.
A gde je mesto Rusiji?
Šta će njoj globalno zdravstvo ako se otvoreno planira da se borba protiv fiktivnih i stvarnih pandemija realizuje „na račun Rusije i na njenim ruševinama“, pogotovo što Moskvu već proglašavaju odgovornom za sve, bukvalno za svako kijanje?
Pandemija koronavirusa postala je izgovor za veliki eksperiment koji je pokrenula američka elita. A ona sada pokušava da preformatiše čitav sistem upravljanja nacionalnim državama. To bi moglo da izgleda ovako.
Vlasnici korporacija izdaju naloge preko sopstvenih medija, a realizuju ih gradonačelnici, guverneri država, niži nivoi vlasti. Za to vlasti na nivou država uopšte nisu potrebne.
Kako se to dešava, jasno videli smo i gledamo i danas na primeru Sjedinjenih Država.
Prvo su guverneri američkih država i gradonačelnici otvoreno slali predsednika države Trampa „u k…c!“, a to rade i Bajdenu. Svaka država SAD je uzela onoliko suvereniteta koliko je mogla da `svari`, pa u Americi praktično ne postoji centar vlasti.
Pošto oligarhija nema vojnu silu, neki regioni i megalopolisi će se povinovati njenim nalozima, a neki će odbijati da to učine. Na primer, može se dogoditi da se Kalifornija potpuno potčini „nepoznatim baronima“, a da se Florida usprotivi.
Međutim, takvo usitnjavanje na regije upravo i jeste cilj oligarhije. One ne može da upravlja velikim državama.
Ako ovaj model upravljanja bude nametan na globalnom nivou, izazvaće – sukobe, ratove, raspad država, siromaštvo i haos.
U globalnim razmerama.
Zato će svetska vlada još morati da sačeka.
Sve u svemu, oni koji guraju pandemijski globalni ugovor – koliko god da imaju odličan izgovor – treba da budu oprezni.
Uostalom, već je očigledno da se jaka nacionalna država višestruko bolje nosi sa svim nedaćama, svakom vrstom haosa i sa pandemijom od ničije zemlje koju razbija na komade nekolicina suludih superbogataša.