Advokatska kancelarija Radić: Šta nije rekao predsednik SANU

Što se tiče odnosa SANU i vlasti u Srbiji, sada, nakon osam godina, nameće mu se utisak „tihog” zanemarivanja i nezainteresovanosti, kao i nedoumica: da li su, i kome, danas potrebni kapaciteti SANU?

Prema propisima, koji su godinama važeći i obavezujući, SANU je najviša naučna i umetnička ustanova u Srbiji, koja daje državnim i drugim organizacijama predloge, mišljenja, učestvuje u izradi Srpske enciklopedije, izdaje Rečnik Srpske akademije nauka i umetnosti, stara se objavljivanju književnih dela na srpskom jeziku itd.

Preuzimajući funkciju Predsednika SANU, akademik Kostić zatekao je: Zakon o Rečniku SANU i Zakon o srpskoj enciklopediji iz 2005. godine, zatim Ustav donet 2006. godine i brojne zakone koji predviđaju obavezu korišćenja srpskog jezika i ćirilice.

U cilju stvaranja i izdavanja Rečnika srpskog jezika i Srpske enciklopedije, pomenuti zakoni predvideli su izdvajanje strogo namenskih sredstava u budžetu Republike za te potrebe, počev od 2005. godine,

U obraćanju javnosti, predsednik SANU Vladimir Kostić istakao je da mu nije namera da na Dan akademije navodi detaljno „šta je sve urađeno za proteklih osam godina”.

Međutim, Predsednik nije istakao – šta nije urađeno u proteklih 8 godina, a bila je njegova zakonska obaveza i zavisilo je od njega, kao na primer.:

1. Prema izjavi Ministra prosvete, čijim zalaganjem su 2005. godine usvojeni Zakon o Srpskoj enciklopediji i Zakon o Rečniku SANU, „/p/lan je da do 2015. godine bude štampano, ćirilicom naravno, deset tomova enciklopedije. Predviđa se i mogućnost izdavanja skraćene verzije na engleskom jeziku, a verovatno i CD. Mislim da je to realnost”.

Međutim, prema dopisu Br.66/14 od 05.07.2022, SANU predviđa za izdavanje preostalih 7 tomova „ukupno, dakle, još oko 30 godina do zaključenja projekta”.

2. Što se tiče izdavanja Rečnika srpskog jezika, od 2005, pa do danas, nije izdat ni jedan tom tog rečnika, uz napomenu SANU da se nastavlja rad na izdavanju „Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika”. Prema dosadašnjoj dinamici, poslednji tom tog Rečnika biće izdat za oko 60 godina. Na konstataciju Rukovodioca Odseka za izdavanje ovog rečnika, koji broji 34 stručnjaka, da rade na izradi rečnika nepostojećeg „srpskohrvatskog jezika” i da bi trebalo promeniti naziv tog Rečnika, reagovao je najstariji član “članica” pretnjom da će se povući iz daljeg rada – ukoliko se promeni taj naziv tog Rečnika. Nakon izjašnjavanja, zadržan je postojeći naziv „Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika”, bez obzira što se već 17 godina nenamenski koriste budžetska sredstva za izdavanje rečnika nepostojećeg jezika, pa čak i za bonus brojnim stručnjacima, koji 17 godina rade na tom projektu.

3. Na zahtev nadležne „Ministarke”, SANU je u Radnu grupu za utvrđivanje nacrta „Zakona o rodnoj ravnopravnosti” imenovala dva svoja člana kao predstavnike SANU. Koliko nam je poznato, ta dva člana nisu se protivila tim izmenama.

Za razliku od Zakona o ravnopravnosti polova, gde pojam „rod” obuhvata muškarce i žene kao biološke pojmove, Zakon o rodnoj (dženderskoj) ravnopravnosti” pod pojmom „rod “ obuhvata više stotina „rodnih identiteta”, koji ne zavise od pola. Primera radi, samo pojam „međupol ili interseks” za sada ima preko 150 oblika. O brojnosti i nestalnosti rodnih identiteta dokaz je i informacija iz San Franciska:

S tim u vezi, u obraćanju javnosti, Predsednik SANU pominje i svoju krivicu zbog neadekvatne „rodne zastupljenosti” u sastavu SANU, dodajući: „Na kraju, članovi SANU moraju ostati dosledni svojoj naučnoj i umetničkoj kompetentnosti i slobodi, kao i svom integritetu i poštenju, na fonu reči jednog od naših osnivača, velikog Jovana Sterije Popovića – „Ko preže rodnu istinu reći, hud je da narod uči”.

Napomene radi, navedeni pojmovi „rod” imaju biološku karakteristiku, i to nisu ni pojmovi, niti rodni identiteti obuhvaćeni Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, niti pojmovi koji su bili predmet naučnog skupa „Rodna ravnopravnost – od jednakih prava do jednakih mogućnosti”, održanog pod pokroviteljstvom SANU 27.9.2019. u Svečanoj sali SANU, uz pozdravne reči akademika Vladimira S. Kostića.

5. Iako SANU ima svoga predstavnika u NACIONALNOM PROSVETNOM SAVETU, koga je imenovala Vlada, taj predstavnik nije se bunio protiv nedavnog predloga ZUOV-a da se iz upotrebe u Srbiji povuku svi udžbenici, i zamene udžbenicima pisanim isključivo na „rodno osetljivom jeziku”.

SKINI APLIKACIJU