Bivši ministar kulture i pravnik Vladan Vukosavljević analizirao je u autorskom tekstu aktuelnu situaciju u Srbiji, sa posebnim osvrtom na protest građana koji je iza nas. On smatra da je kriza u društvu očigledna, da je vlast sve arogantnija, ali ni da protesti ne vode nikuda ukoliko nemaju jasan cilj.
Kriza je očito sve dublja, vlast sve arogantnija a narod sve nezadovoljniji.
Ogroman broj okupljenih ispred Narodne Skupštine, umesto da tu ostane ili da se posle šetnje na isto mesto vrati, pristao je da ga vrli organizatori odvedu do Sava centra i tu ga za par sati napuste, bez objašnjenja, bez plana, bez ideje i objašnjenja šta dalje. Prema slobodnim ljudima, svojim sugrađanima i sunarodnicima, liderčići se ponašaju kao prema svojim partijskim aktivistima, bez poštovanja i nadmeno, očekukući da će toliki narod ponovo da se okupi u istom broju na njihov novi poziv, opet bez plana i ideje, pustoglavo i konfuzno .
Nema tog skupa, mitinga ili narodne energije podstaknute bilo tragičnim bilo pozitivnim okolnostima, koje tzv. građanska i tzv. evropska tzv. opozicija neće da upropasti, sputa, umrtvi, obesmisli i svima ogadi.
Oni su kao zlatna ribica vlasti, koja joj uvek ispuni tri važne želje u trenucima krize.
To je zato što je taj deo opozicione političke scene, baš kao i vlast, pretežno pod kontrolom Zapada i njihovih ambasada u Beogradu.
Lukavi okupatori vešto, kao u lutkarskom pozorištu, upravljaju i vlašću i delom opozicije i tako Srbiji lome kičmu i modeluju je kako požele.
Treći deo scene, tzv. patriotska opozicija, pogubljena i nejaka, ne sarađuje sa Zapadom, ali zato jedan njen deo u potaji ponekad sarađuje sa vlašću a drugi bi sa Rusijom, koja ne bi sa njima, pa onda oni na kraju izaberu da ne rade ništa.
Rezultati ovakve političke trigonometrije iscpljuju narodnu snagu i troše elan za promene.
Neophodne su nove strukture i novi obrasci razmišljanja i delovanja.
Stari su beskorisni u novoj epohi koja nam je preko noći upala u živote.
U senci ovog događaja, na zgradi opštine u Kosovskoj Mitrovici, po prvi put se zavijorila teroristička albanska zastava.
Kosovo i Metohija šapatom padaju.
O toj nacionalnoj tragediji, tokom jučerašnjeg uzburkanog dana u Beogradu, u Skupštini i na ulicama, ni reč nisu rekli ni nadmena i otuđena vlast ni nedorasla i vesternizovana opozicija.
Narod će izgleda morati da progovori svojim autentičnim glasom.
Jednom, kad progleda...
Glas javnosti