,,Siromaštvo nije slučajnost": Srbija i pošast siromaštva
Autor: Glas javnosti
Naša zemlja spada u najsiromašnije države Evrope i zemlje sa najvećim nejednakostima u raspodeli dohotka i bogatstva. Rezultati su konzistentni sa demografskim pokazateljima i pokazateljima zdravlja
Jedan od ključnih ciljeva UN Agende održivog razvoja 2030 je iskorenjivanje siromaštva, najopakije bolesti savremenog društva.
Prema podacima Svetske banke, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, to jest onih koji raspolažu sa manje od 1,90 međunarodnih dolara dnevno (međunarodni dolar je hipotetička valuta koja ima istu kupovnu moć kao i američki dolar u Americi u datom trenutku), do pandemije koronavirusa 2020. je opadao. U 1981, ispod granice siromaštva u svetu je živelo 1,981 milijardu ljudi (44% svetske populacije), 1988 – 1,9 milijardi (37%), 2011 – 990 miliona (14%) i 2015 – 705,5 miliona (9,6%).
Ipak, treba istaći da ovo smanjenje ekstremnog siromaštva nije ravnomerno raspoređeno po svetu, pošto je u poslednje četiri decenije samo Kina iz ekstremnog siromaštva izvukla preko 800 miliona ljudi i na taj način učestvovala u smanjenju globalnog ekstremnog siromaštva sa 80%.
Nažalost, tokom pandemije koronavirusa situacija se drastično pogoršala, tako da je, prema poslednjim procenama, u 2021. u apsolutnom siromaštvu živelo 860 miliona ljudi (11,2% svetske populacije), pri čemu je 830 miliona ljudi patilo od gladi što je porast od 150 miliona u odnosu na period pre pandemije koronavirusa. Preko 1,8 milijardi, odnosno 25% svetske populacije je u 2021. živelo sa prihodima do 3,2 međunarodna dolara dnevno, 3,2 milijarde, odnosno 40% svetske populacije je živelo sa do 5,5 međunarodnih dolara dnevno, trećina svetske populacije nije imala pristup pijaćoj vodi i 3 milijarde ljudi nije imalo pristup higijenskim sredstvima za pranje ruku.
foto:pixabay
Siromaštvo je najviše koncentrisano u Supsaharskoj Africi. Na primer, u Zimbabveu, Sijera Leoneu, Madagaskaru, Nigeriji i Surinamu preko 70% populacije živi u ekstremnom siromaštvu, i u Eritreiji, Malaviju, Liberiji, Zambiji, Somaliji, Togu, Lesotu, Centralnoafričkoj Republici, Svazilendu, DR Kongu, Burundiju i Južnom Sudanu između 50 i 70% populacije. Oko 20% afričke populacije se susreće sa hroničnom glađu što je duplo više od svetskog proseka. Najugroženije su Somalija, Centralnoafrička Republika, Čad, DR Kongo, Južni Sudan, Burundi i Madagaskar.
S izbijanjem rata u Ukrajini u februaru 2022, došlo je do rekordnog skoka u cenama hrane i energenata koji je, po definiciji, najžešće pogodio siromašne čiji se budžet u celosti ili najvećim delom troši za namirivanje egzistencijalnih potreba. Prema proceni Svetske banke, u odnosu na pretpandemijske projekcije, u 2022. je dodatnih 75 do 95 miliona ljudi živelo u ekstremnom siromaštvu samo zbog rasta cena hrane. Dodatno, Oxfam procenjuje da se broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu zbog rasta cena hrane i energenata u 2022. povećao za 263 miliona.
Siromaštvo ima brojne negativne posledice na porodični život, kriminal, društvenu mobilnost, pristup obrazovanju i zdravstvu. U principu, zbog velikog stresa i briga usled finansijskih poteškoća, porodično nasilje i razvodi su učestaliji kod siromašnih porodica. Takođe, kriminal je među siromašnima zastupljeniji i češće su siromašni žrtve kriminala. Takođe, siromašni žive u nebezbednim delovima grada što, pored izloženosti kriminalu i nasilju, ima za posledicu da imaju manje šansi za dobro zaposlenje i pristup kvalitetnom obrazovanju. Zbog značajno manjeg pristupa dobrom zaposlenju i obrazovanju, siromašni imaju znatno veću verovatnoću da nađu loš i slabo plaćen posao.
foto:pixabay
Sve u svemu, siromašni se češće razbolevaju zbog neadekvatnih uslova života i nekvalitetne ishrane. Kod siromašnih je očekivani životni vek kraći, češće se razbolevaju od smrtonosnih neprenosivih bolesti – kardiovaskularnih, mentalnih, dijabetesa. Siromašni su izloženiji negativnim zdravstvenim faktorima rizika (degradacija životnog okruženja, loši uslovi stanovanja, štetne navike poput droga, duvana i alkohola) i imaju nedovoljan pristup pozitivnim zdravstvenim faktorima (zdrava hrana, adekvatna zdravstvena nega, prevencija bolesti itd.). Među celokupnom populacijom, siromaštvom su najviše pogođena deca.
Deca koja odrastaju u siromaštvu imaju veću verovatnoću da budu lošeg zdravlja – nedovoljna uhranjenost i nekvalitetna ishrana ugrožavaju fizički razvoj i zdravlje dece. Siromašna deca ne mogu sebi da priušte dobro obrazovanje i učestvovanje u školskim aktivnostima (ekskurzije, sportske aktivnosti, druženje), što se može negativno odraziti na njihov mentalni razvoj i razvoj njihovih socijalnih veština.
2021. je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u riziku od siromaštva živelo 21,2% populacije, odnosno 1,45 miliona građana Srbije. Riziku od siromaštva su najviše bili izloženi mladi starosti od 18 do 24 godine – 27,7%, kao i lica stara 65 i više godina – 22,7%. Iste godine je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti živelo 28,5% populacije, odnosno 1,95 miliona građana Srbije.
foto:pixabay
Vredi pomenuti i stopu subjektivnog siromaštva (mogućnost domaćinstva da „sastavi kraj s krajem“) koja predstavlja subjektivni osećaj domaćinstva o teškoćama plaćanja redovnih i neophodnih troškova. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2021. se čak 89% anketiranih izjasnilo da imaju teškoće u izmirivanju redovnih i neophodnih troškova. Od toga, 14,1% se susreće sa velikim teškoćama, 29% se susreće sa teškoćama i 44,9% se susreće sa izvesnim teškoćama.
Srbija spada u najsiromašnije zemlje Evrope i zemlje sa najvećim nejednakostima u raspodeli dohotka i bogatstva. Rezultati su konzistentni sa demografskim pokazateljima i pokazateljima zdravlja. Srbija ima drugu najveću stopu mortaliteta na svetu i stopu smrtnosti od kancera. Prednjači i po smrtnosti od kardiovaskularnih, hroničnih respiratornih bolesti i izloženosti negativnim zdravstvenim faktorima rizika (duvan, loša ishrana, gojaznost, alkohol, nedovoljna sportska aktivnost…). U poređenju sa izabranim zemljama, najmanje ulaže u zdravstvo i ima nezadovoljavajuće zdravstvene kapacitete i nedovoljnu efikasnost zdravstvenog sistema. Dosledno, među izabranim zemljama, Srbija spada u sam vrh po stopi apsolutnog siromaštva, stopi rizika od siromaštva i stopi rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti.
Nelson Mandela je rekao: „Siromaštvo nije slučajnost. Poput robovlasništva i aparthejda, siromaštvo su stvorili ljudi i ono može biti iskorenjeno ljudskom akcijom. … Iskorenjivanje siromaštva je čin zaštite osnovnog ljudskog prava, prava na dostojanstven i pristojan život.”
Glas javnosti/Ivan Ostojić/Ognjen Radonjić
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
