"NOVI NACISTI": Srbi kao večiti krivci za sve ratove i zlo koje nas okružuje
Autor: Glas javnosti
Gde su Srbi, tu negde mora da je i bauk „Velike Srbije“ kojim treba plašiti žene, decu i zaostale u razvoju
Stara parola Austrougarske i dalje je aktuelna “Srbe treba istrebiti”!
*U srpskim zemljama s obe strane Drine, koliko god težak bio, život je još uvek slobodniji nego u mnogim delovima sveta – a pogotovo onim koji bi da nas uče kako treba da živimo.
*Sa obe strane Drine, kao Srbi suočavamo sa novim-starim pritiscima od strane novih-starih zapadnih „prijatelja“
*Švabova doktrina: Treba da dođe do postepenog spoja čoveka i tehnologije, odnosno mašine i permanentnog nadzora nad svakim aspektom ljudskog postojanja i biološkog procesa
U srpskim zemljama s obe strane Drine, koliko god težak bio, život je još uvek slobodniji nego u mnogim delovima sveta – pogotovo onim delovima sveta koji pokušavaju da nas uče kako treba da živimo
Dok se, sa obe strane Drine, kao Srbi suočavamo sa novim-starim pritiscima od strane novih-starih zapadnih „prijatelja“, ne treba skroz izgubiti iz vida šta se dešava i izvan naših granica, upravo tamo odakle dolaze emisari koji bi da nam donesu „mir i prosperitet“.
Pod uslovom da, naravno, prihvatimo da se samoukinemo u zamenu za još jednu turu tapšanja po ramenu i dodatno „jačanje naše evropske perspektive“.
A kako stoji ta famozna evropska perspektiva u samoj EUropi? Odnosno, kako stoji brend demokratije, ljudskih prava i sloboda, ta osnova meke moći koja je decenijama obezbeđivala zapadnim političkim poslenicima moralni kapital koji im je dozvoljavao da zahtevaju od drugih prihvatanje „evropskih standarda“, odnosno da usvoje jedan pretenciozno pedagoški pristup prema „varvarima“, kao u stara dobra kolonijalna vremena (kojih se, uzgred, nije bilo politički korektno sećati, iako su upravo ona, a ne „demokratija, ljudska prava i slobode“, obezbedila zapadnom svetu superiorni materijalni položaj u globalnim odnosima)?
Čeka nas Orvelovska budućnost
Vidimo, na primer, munjeviti uspon kovid-totalitarizma, nasilnu segregaciju do juče slobodnih ljudi u vakcinisane i nevakcinisane, uprkos više nego ubedljivim dokazima da i jedni i drugi mogu da prenose zarazu.
Vidimo oduzimanje sve većeg obima građanskih i svih drugih prava ovim drugim, koji ne žele da prihvate još uvek eksperimentalne zapadne vakcine.
Vidimo pojavu, u obliku kovid pasoša, nečega što ima vrlo zlokobne obrise „žiga zveri“ iz Jovanovog Otkrivenja, bez kojeg, u ne tako dalekoj perspektivi, neće moći ni da se kupuje, ni da se prodaje, ni da se slobodno kreće.
Vidimo, kao reakciju, masovnu pobunu na ulicama zapadnih gradova koja se širi, i sve brutalniju i militarizovaniju policiju koja joj se suprotstavlja.
To je Evropa.
Australija je još mnogo gora, jer su tamo već uspostavljeni logori čak i za potpuno zdrave koji su samo bili u kontaktu sa onima koje je notorno nepouzdani PCR test obeležio kužnim – pardon, pozitivnim.
Ovo sve navrh prethodnih trendova ka sve većoj i obuhvatnijoj (samo)cenzuri, ultimativnim zahtevima za političkom korektnošću, prihvatanjem migranata iz potpuno drukčijih i često nekompatibilnih kultura, redovnim gej paradama, priznavanjem „novih polova“, kvotama u korist svih mogućih „ugroženih manjina“ i, u srpskom slučaju, prihvatanjem statusa večitog krivca za sve ratove i sva zla ovog sveta, odnosno uloge novih „nacista“, koji u potpunosti zasenjuju one stare, odnosno prave, germanske.
Vredi stati i razmisliti, čak i onima koji su još uvek pozitivno orijentisani ka strani sveta gde Sunce zalazi.
Da li je to ono čemu treba da težimo?
Da li je to život koji želimo da živimo?
Da li je to ta budućnost zarad koje treba žrtvovati bilo šta, a kamoli neki vitalni nacionalni interes?
Orvelovska budućnost čizme koja gazi ljudsko lice – zauvek?
I dalje je aktuelna parola: Srbe treba istrebiti
Pogotovo kada čujemo nacističko-agresivni ton bivšeg visokog predstavnika u BiH Kristijana Švarc-Šilinga posredstvom starog dobrog Dojče velea, i njegovu zapenušanu varijaciju na staru germansku temu „Serbien muss sterbien!“ „Srbe treba istrebiti“!“, ovog puta prvenstveno usmerenu ka Republici Srpskoj – mada, razume se, ni Srbija nije pošteđena. Jer, zaboga, gde su Srbi, tu negde mora da je i bauk „Velike Srbije“ kojim treba plašiti žene, decu i zaostale u razvoju koji u tu virtuelnu babarogu još uvek veruju, odnosno žele da veruju, pošto nemaju kreativnosti da, evo već više od sto godina, išta maštovitije smisle.
Dok je, naravno, Velika Albanija sasvim „okej“. Zapravo, ona ne postoji već je takođe samo plod mašte opasnog velikosrpskog mozga, kome se, eto, u svom permanentnom bunilu, priviđa uklanjanje granice između Kosova i Metohije i Albanije koje se, eto, „spontano“ desilo krajem novembra, ali nije vredno pomena zapadnih diplomata, a kamoli čak i reči njihove kritike.
Tipična srpska paranoja kojoj se, kao i svemu srpskom, mora stati na put da bi se konačno krenulo u svetlu budućnost (one Švarc-Šilingove, odnosno Orvelove čizme koja večito gazi srpsko, odnosno ljudsko lice).
Veliki nehumani narativ 0,1 odsto bogatih
Na širem planu, u tom velikom demokratskom svetu kojem bi, kažu, trebalo da težimo, imamo iz Davosa grandiozne najave timskog sastavljanja „Velikog narativa“, projekta koji bi trebalo da musavim i neinformisanim masama što bolje proda viziju svetle budućnosti koju nudi Svetski ekonomski forum, odnosno najbogatijih 0,1 odsto, posredstvom njegovog predsednika, Klausa Švaba, koji bi bez problema mogao da odigra ulogu glavnog negativca u bilo kom filmu o Džejmsu Bondu bez probe i šminke.
Švab je, inače, veliki poklonik tzv. Četvrte industrijske revolucije, svojevrsne transhumanističke budućnosti u kojoj treba da dođe do postepenog spoja čoveka i tehnologije, odnosno mašine i permanentnog nadzora nad svakim aspektom ljudskog postojanja i biološkog procesa. A do ove distopijske revolucije treba da nas dovede tzv. Veliko resetovanje, odnosno redefinisanje ljudskih, društvenih, ekonomskih i političkih odnosa podstaknuto pandemijom koronavirusa i krizom koju je ona proizvela u svim segmentima ljudskog postojanja – odnosno krizom koju su svetske elite izazvale pod izgovorom pandemije.
Parafrazirajući nekadašnjeg Obaminog šefa kabineta, Rama Emanuela, ne treba dozvoliti da ozbiljna kriza prođe a da ne bude iskorišćena.
Ima još mnogo toga na šta treba obratiti pažnju – od američkog huškanja Ukrajine da napadne Donbas zarad izazivanja ruske intervencije, a sve u cilju trajnog odvajanja Rusije od ostatka Evrope i cementiranja nove blokovske podele kontinenta, pa do sve provokativnijeg ponašanja NATO snaga duž ruskih granica i provociranja Kine preko rastuće zapadne podrške, uključujući i vojnu, Tajvanu, inflacije u zapadnom svetu koju je kad-tad moralo da izazove decenijsko besomučno kreiranje novca bez pokrića, sve većeg zaoštravanja odnosa između „crvenih“ i „plavih“ američkih federalnih država i spirale nasilja u koju tone još uvek najuticajnija zemlja sveta…
Opravdano zabavljeni sopstvenim jadom, usled već pomenutih starih-novih pritisaka koji se jednostavno ne mogu i ne smeju ignorisati, nije zgoreg držati oko i na široj, globalnoj situaciji.
Ako se već borimo da još bolje shvatimo za šta se borimo i u kom pravcu je poželjno ići. A i da uporedimo stanje kod nas sa stanjem u svetu.
U pogledu ovog poslednjeg, čak i pod ovakvim pritiscima, uporedno gledano, u srpskim zemljama s obe strane Drine, koliko god težak bio, život je još uvek slobodniji nego u mnogim delovima sveta – a pogotovo onim koji bi da nas uče kako treba da živimo.
I to je korisno znati.
Aleksandar Pavić
SKINI APLIKACIJU
.png)
