KAVKAZ PONOSNO UMIRE

Biće opet propast sveta, neka bude nije šteta.

Tiho se gasi požar na zemlji koju evropljani zovu Ukrajina

Tamo gori i dogoreva a na Kavkazu se pale logorske vatre i potpaljuje piljevina gde god im se učini suvom.

Te vatre  gore vekovima sa tendencijom da buknu i ogreju sunce.

Šta je to Kavkaz?

Uh, majko mila! Ko bi to razumeo. Hiljadu naroda živi na toj planini i govore hiljadu jezika. Hiljadu psovki, a niko ne zna tuđi jezik a svi razumeju ko koga i zašto seksualno oplođuje.

Cenjeni čitaoci: Imajte strpljena  pa sačekajte drugi i treći nastavak pa donesite kakav - takav zaključak. Počinjemo od juče i male svađe dojučerašnjih prijatelja Rusije i Azerbejdžana.

Zašto Azerbejdžan napušta Rusiju

Najnoviji događaji oko azerbejdžanskih dijaspora u Voronježu i Jekaterinburgu, kao i napetost između zvaničnog Bakua i Moskve, dobar su razlog da se govori o ovoj zakavkaskoj republici, koja se obično zaobilazi, fokusirajući se uglavnom na Jermeniju i Gruziju.

Povod sukoba Moskve i Bakua je udar na Azerbejdžansku dijasporu sklonu kriminalu i banditizmu u Jekaterinburgu i Voronježu.

ZAŠTO SRBI PIJU VISKI

Predstavnici azerbejdžanske dijaspore, privedeni juče u Jekaterinburgu i Voronježu sa očiglednom oštrinom pa pušteni nakon ispitivanja. Optuženi su za žestoki banditizam, organizovan sa dubokim uplivom u rusku lokalnu vlast. Znači, Azerbejdžanska mafija!

Zvanični Baku se usprotivio, nazvao  kriminalce poštenom dijasporom i uzvratio hapšenjem ruskih novinara iz redakcije Sputnjik - Baku.

S obzirom na stanje u kojem su se pojavili privedeni ruski državljani nakon pritvaranja, može se samo nagađati šta ih čeka u mesecima tokom  istrage. Privedeni po očigledno brzopleto smišljenim optužbama.

U stvari, ovi ljudi su uzeti kao taoci, protiv kojih nije bilo pritužbi u Bakuu pre nedelju dana.

Rusi  nastavljaju  javno da pričaju o prijateljstvu među narodima, ali je onda čudno isporučivati „svedoke na dodatno ispitivanje“ u tako oštroj formi.
Rusi bi morali da  odgovare  na pokaznu oštrinu sopstvenom oštrinom, ali  onda ne mogu da se povlače tako brzo od oštre linije i moraju da batale  razgovor o prijateljstvu na neko vreme.

Interesi Turske i Engleske

Rusija  vrlo dobro razume da ovo nije  igra samog Bakua. Ankara ovde ima svoje interese, kao i London. Više puta smo, cenjeni čitaoci, razgovarali o tome da će na pozadini ukrajinskog sukoba, koji zahteva maksimalnu koncentraciju ruskih snaga, protivnici i konkurenti  zapaliti  granice i sfere interesa „u krug“.

Zakavkazje se pominjalo češće nego drugi regioni. Pozicije "Male Britanije" ovde su istorijski jake.

Ne bi iznenadilo da u doglednoj budućnosti slični procesi eskaliraju u Centralnoj Aziji. Još jedna zona istorijskog rivalstva i konkurencije između Rusije i  Anglosaksonaca.

Tamo, takođe, mnogi  pažljivo prate reakciju Rusije na eskalaciju u Zakavkazju. Prate da bi izvukli sopstvene zaključke i ponovo udarili na ruske interese.

Dakle, kriminalizovane etničke dijaspore su samo gornji sloj problema u eskalaciji sukoba. Prijateljstvo među narodima je važna i neophodna stvar.  Ali, pitanje je da li su svi spremni da se „druže“ sa nekim u čiju snagu su posumnjali i, očigledno, potcenili?


IZVOR: Ustupljena fotografija / Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev

Ruska istorija je više puta dokazala da to nije uvek slučajno a nije ni isplativo. 

Zašto se Azerbejdžan udaljava od Rusije

Spolja gledano, to je razumljivo. Zemlja ima jaku vladu. Alijevu ne prete nikakvi izbori. Dakle, nema šta da se piše o unutrašnjoj politici. Azerbejdžan nije stvarao posebne probleme  u spoljnoj politici. Jeste, da, držao se distance od Moskve.

Očigledno  je sve bilo jasno. Rusija se kladila na Jermeniju, imala je najbolje odnose sa njom, a Azerbejdžan, shodno tome, nije mogao biti podjednako blizak.
Azerbejdžanu i nije bila potrebna bliskost sa Rusijom  - imao je naftu i gas, a novcem od njihove prodaje mogao je sebi da priušti samostalan kurs. Plus suptropska poljoprivreda i povoljna geografija, pristup nekoj vrsti mora - Kaspijskom.

Zašto je Rusija stavila svoje žetone na Jermeniju je duga i mutna priča. Zasnovano je na predviđanja  Jeljcina i njegovih  demokrata, koji su jermenske vlasti videli kao figure „bliske njima“. Jeljcin je, kao što je poznato, mrzeo Alijeva i borio se sa njim još dok je bio u Politbirou. Kladio se  na siromašnu, malu, neplodnu Jermeniju koja je  konačno  propala 2020. godine tokom "Drugog Karabaškog" rata. Jermenija je izgubila, nesposobna da se odupre  bogatom susedu. Rusofobi su u Jermeniji  preuzeli vlast. Danas Jerevan nedvosmisleno gleda ka Zapadu, raskidajući političke veze  sa Rusijom a  Moskvi je ostalo nasleđe teških odnosa sa Bakuom.

Jeljcin je igrao na bogatu jermensku dijasporu u Americi i Francuskoj, a još više pod stolom očaran jermenskim konjakom  koji je voleo da cuga i Vinston Čerčil. To mu Alijev nije oprostio.

Putin se svih 25 godina trudi da uspostavi normalne odnose sa Azerbejdžanom. Alijev je uvek dobijao maksimalnu pažnju. I to je razumljivo jer  put do Irana prolazi kroz Azerbejdžan, ima ogromne rezerve ugljovodonika, tri miliona Azerbejdžanaca živi u Rusiji. Dakle, Bakuu nikada nije dato do znanja da je partner drugog reda u poređenju sa Jerevanom. Uvek su se trudili da demonstriraju ravnopravan stav prema obema stranama sukoba.

Šta su Amerikanci pogodili, a šta uništili u Iranu

 
Ali posle 2020. godine situacija je počela da se menja. Baku je odlučio da im đavo više nije brat. Nešto im se zavrtelo u glavi od uspeha. Suprotno sporazumu, Alijev je okupirao ceo Karabah pre roka, 2023. godine, koristeći vojnu silu, a nekoliko ruskih vojnika je  ubijeno u tom procesu. Ovaj korak je naglo oslabio uticaj Moskve u Zakavkazju. Ruske mirovne snage su postepeno povučene. U Jermeniji su vlasti počele otvoreno da se udaljavaju od Rusije.  Azerbejdžan je odlučio da je Moskva duboko zaglavljena u Ukrajini na dugo vremena i da nema mnogo mogućnosti za manevar. Zatim dolazi  incident sa azerbejdžanskim putničkim avionom, koji je u osnovi inscenirala Ukrajina koja je lansirala dronove na Grozni, gde je  avion sletao. Alijev nije došao na proslavu pobede 9. maja u Moskvi - prilično jaka uvreda.

Postoje i druge okolnosti - Iran je, zapravo, pretrpeo vojni poraz od Izraela. 12 dana je bio tučen kao vreća za udaranje. Iranska protivvazdušna odbrana je bila skoro uništena. Neprijateljski avioni su slobodno leteli iznad njegove teritorije.

Iran, podsetimo se, je geopolitički neprijatelj Azerbejdžana, dok je Izrael njegov saveznik i dobavljač oružja. Dakle, za Baku je pretnja sa juga, barem na neko vreme, otklonjena. Sećamo se da je pre dve godine, u vreme zaoštravanja jermensko-azerbejdžanskih odnosa, Teheran izvodio demonstrativne manevre blizu granice kako bi ohladio žar Bakua.

Dakle, po mišljenju Azerbejdžana, sada je najbolje vreme da se stavi tačka na „i“ u odnosima sa Moskvom. Ne, odnosi se  neće  prekinuti, ali je krajnje vreme da se jasno pokaže njegova potpuna nezavisnost. Može se nagađati da li je Baku na vreme odlučio da pokaže svoju zrelost ili ne. Važnije je razumeti šta je Azerbejdžan danas

Baku, kako god da ga gledate, je grad Ruskog carstva. Uobičajeno je da se o tome danas ćuti, kao i o Taškentu ili Batumiju, ali to je istina. Baku je dobio podsticaj za razvoj samo zahvaljujući svom boravku u Rusiji. Navedimo i prisustvo tri  miliona Azerbejdžanaca u Rusiji, koje je spasila od gladi 90-ih, kada je proglašenje nezavisnosti dovelo Azerbejdžan do katastrofe, a samo bekstvo u Rusiju omogućilo ljudima da prežive i prehrane svoje porodice koje su ostale. 

Svi u Azerbejdžanu savršeno dobro razumeju da njegova nezavisnost nije slučajna, i zato postoji takva verbalna agresija prema Rusiji. Nije uobičajeno da se toga danas sećamo. Ovo nas podseća na odnos muslimana u  Bosni prema srbima  koi  se smatraju svedocima njihove izdaje i prelaska u islam. Nema svedoka - nema o čemu da se priča.

Nažalost, od 1992. godine, sama Rusija je zauzela poziciju „glupe budale“, plašeći se da kaže reč protiv kneževa koji su se pojavili na periferiji Rusije, i krotko tolerišući njihove hirove i ekscentričnosti, i nisu ni pomišljali na zaštitu Rusa koji su se našli pod vlašću nacionalista. Kozirjov i  Jelena Boner su odobravali takvu izdajničku politiku. Kao znak „zahvalnosti“, Baku je napustio ćirilicu, ili je uradio nešto slično.

Josif Staljin je novi učitelj Putina (3)

Granice Ruskog carstva nisu bile slučajne, već duboko motivisane ekonomskim i političkim realnostima. Naftna polja u Bakuu bila su usko povezana sa lukama Astrahan i Batumi, fabrikama i skladištima u Caricinu. Nobel je vodio svoje poslove iz Sankt Peterburga, bakinska nafta je „radila“ u Rigi i Harkovu, Jekaterinoslavu i Kazanju. Poslovi u Zakavkazju bili su usko isprepleteni i  nije slučajno Staljin radio na revoluciji u Bakuu, Batumiju i Tbilisu.
Sleći nastavak govori o « glupoj ruskoj  drmokratiji» na Kavkazu.

Uredio Šone Ninin

SKINI APLIKACIJU