Da bi se zaustavilo širenje visoko zaraznog i često smrtonosnog virusa, postojala je potreba za vakcinacijom protiv velikih boginja širom zemlje. U gradovima i državama sa najgorim izbijanjem vakcinacija je bila obavezna, a zvanične potvrde o vakcinaciji bile su potrebne za odlazak na posao, pohađanje škole, vožnju vozovima ili čak odlazak u pozorište.
Obavezna vakcinacija razbesnela je mnoge Amerikance koji su formirali lige protiv vakcinacije kako bi odbranili svoje lične slobode.
Da bi izbegli službenike javnog zdravlja, koji su često u društvu policije išli od vrata do vrata kako bi sproveli zakone o vakcinaciji, neki aktivisti protiv cepljenja su falsifikovali potvrde o vakcinaciji. Pošto nisu mogli da provere da li su potvrde legitimne, zdravstveni zvaničnici okrenuli su se fizičkim dokazima - zahtevali su da vide ožiljak od vakcinacije.
Sledeći tehniku koju je prvi razvio Edvard Džener krajem 18. veka, vakcinacija protiv velikih boginja 1900. godine podrazumevala je ubadanje kože nadlaktice lancetom ili nožem, a zatim utapkavanje rane živim virusom. Proizvođači vakcina 1900. godine i dalje su svoj virus dobijali iz ranica boginja na kravama.
- Onaj koji bi primio vakcinu počeo bi da se oseća bolesno, obično bi dobio temperaturu i veoma bolnu ruku - rekao je Majkl Vilrič, profesor istorije.
- Mesto uboda vakcine postalo bi iritirano, stvorila bi se krasta koja bi otpala, a ostao bi mali ožiljak. I tako biste znali da je vakcinacija obavljena - objasnio je on.
Delimično zato što je postupak vakcinacije bio tako brutalan, a delom zato što su aktivisti protiv vakcinacije preuveličali rizik od zaraze tetanusom ili sifilisom putem vakcine, bilo je puno ljudi koji su pokušali da izbegnu vakcinaciju na bilo koji način. Najčešća taktika bila je kupovina lažnog sertifikata o vakcinaciji.
Kako su sve javne škole zahtevale potvrde o vakcinaciji, antivakseri su delili imena doktora koji su pristajali da potpišu papir da je dete medicinski "nepodobno" za vakcinaciju. Ako roditelji nisu želeli da plate lekaru, sami su falsifikovali lekarsko uverenje.
U prenaseljenim delovima gradova poput Njujorka i Bostona, gde su se velike boginje širile smrtonosnom brzinom, zdravstveni službenici su angažovali policajce da pomognu u sprovođenju naloga za vakcinaciju, ponekad fizički obuzdavajući građane koji ne sarađuju.
Frustrirani široko rasprostranjenim otporom na vakcinaciju, ovi odredi za vakcine počeli su potpuno da ignorišu sertifikate i prelaze pravo na izvor.
- Pošto je bilo veoma lako falsifikovati potvrdu, insistirali su na tome da vide ožiljak. Ožiljci od vakcine služili su kao fizička forma sertifikata - rekao je Vilrič.
Uvaženi lekar dr Džejms Hajd sa Medicinskog koledža Raš u Čikagu napisao je uvodnik u kojem je pozvao zvaničnike javnog zdravlja da učine sve što je u njihovoj moći da iskorene velike boginje i predložio upotrebu samog ožiljka od vakcinacije kao jedinu ulaznu kartu ili "pasoš" za građanski život u Americi.
U školama, fabrikama i vladinim salama, kao i na brodovima imigrantima koji su stizali u američke luke, oni koji nisu mogli da pokažu svež ožiljak od vakcine - što signalizira inokulaciju u poslednjih pet godina - bili bi vakcinisani na licu mesta.
Država Mejn je 1903. godine izdala dekret da "niko ne sme da se zaposli ili radi ako ne može da pokaže dobar ožiljak od vakcinacije". Iste godine industrijalac Henri Klej Frik naredio je svim zaposlenima u njegovoj čeličani u PItsburgu i njihovim porodicama da pokažu ožiljak ili da se vakcinišu.
- Ovo naređenje uticalo je na 300.000 ljudi - rekao je Vilrič.
Još 1921. godine, kada je Kanzas Siti pretrpeo pojavu velikih boginja, lokalni list je objavio da je "Pokaži ožiljak" zvanično usvojeno kao lozinka za lože i druge sastanke.
Stavovi protiv vakcinacije nikada nisu nestali, a neki Amerikanci čak su lažirali i ožiljke od vakcine. Učinili su to tako što su deo kože bolno izložili azotnoj kiselini da bi proizveli istu krastu i ožiljak iste veličine.
(Glas javnosti/Telegraf.rs)