SVE O MERENJU ANTITELA NA KORONU: Ne radite ove stvari na svoju ruku, ne daje svaka vakcina isti odgovor
Autor: Glas javnosti
U Srbiji postoji nekoliko studija koje se bave prisustvom antitela u cirkulaciji. Od kada je počela masovna vakcinacija u Srbiji, šalju se oprečna mišljenja o merenju antitela posle primanja svake od doza.
“Batut” je objavio preporuke o tome kada treba da se primi buster doza vakcine. Preporučuje se svima koji su primili dve doze. Pet meseci nakon druge doze Fajzerove, Sputnjika V i Astra-Zenekine, a četiri meseca od davanja druge doze Sinofarmove. Imunolog dr Ljiljana Sofronić Milosavljević kaže za RTS da su antitela samo jedna od komponenti imunskog odgovora i da na osnovu njihovog broja ne treba odlučivati da li da se primi vakcina.
Dr Ljiljana Sofronić Milosavljević je gostujući u Beogradskoj hronici izjavila da se ne treba samoinicijativno testirati na antitela, a pogotovo ne treba na osnovu toga odlučivati da li da primimo vakcinu.
– Vakcinu treba da primimo onako kako je preporučeno, a antitela nisu pokazatelj za dobijanje treće doze. Oni su samo jedna od komponenti imunskog odgovora – navela je Sofronić Milosavljevićeva.
Na pitanje šta ako smo bez simptoma preležali kovid, a primili drugu dozu, da li bi trebalo da primimo i “buster” dozu navodi da ona ne može nikako da šteti i da oni koji su primili dve, treba da prime i treću dozu.
– Neće biti nikakvih štetnih posledica – kaže Sofronić Milosavljevićeva
Virusolozi bi, kaže, lepo objasnili da neki virusi mutiraju brže, a neki sporije.
– U vreme ovakve pandemije kada zaštita stanovništva nije na adekvatnom nivou postignuta vakcinama, virus se brzo širi i kada dolazi do mutacija, memorijski i efektorni odgovor ne može da traje onoliko dugo kao kod virusa kao kod dečjih bolesti – dodaje doktorka za RTS.
U Srbiji, napominje, postoji nekoliko studija koje se bave prisustvom antitela u cirkulaciji.
– Sada će u decembru biti jedna studija u 22 zemlje u Evropi i u Srbiji prate se b-limfociti koji prave antitela i t-limfociti koji ubijaju inficirane ćelije. Samo u njihovom zajedničkom delovanju imamo efikasnu zaštitu. Ukoliko jedna od tih ruku fali, zaštita i dalje postoji, zbog t-limfocita. Naš imunski sistem dobro radi i važne su mu vakcine da to osvežavaju. Virus nije toliko mutirao, vakcine nam ipak pomažu, a nadamo se da će naredne godine biti i inoviranih vakcina koje će imati i komponente mutiranih sojeva – ističe Sofronić Milosavljevićeva.
Epidemiolozi su važni, ukazuje, za ovu studiju koja će biti populaciona studija jer će obuhvatiti i one koji imaju i zdravstvene probleme, one koji nisu vakcinisani, ali i one koji su primili treću dozu vakcine.
– Mi smo u specifičnoj situaciji da ovde ljudi mogu da biraju da li će posle Sinofarma da prime Modernu ili Fajzer ili Sinofarm, a nas imunologe koji prave kombinaciju vackina zanima da vidimo kako će naše ćelije i b i t limfociti da odgovore na takvu situaciju – ističe Sofronić Milosavljevićeva.
Pošto je u kineskoj vakcini ceo virus koji je inaktiviran i ne pokazuje na isti način organizmu onaj delić koji se zove “spajk”, kao što to radi Fajzer koji će podstaći tu komponentu na “spajk” virusa.
– Imunski sistem će biti u stanju da odgovori na buster dozu i mi ćemo to nadam se potvrditi – zaključila je dr Ljiljana Sofronić Milosavljević
SKINI APLIKACIJU
