SVAKI PETI POSTKOVID PACIJENT IMA DODATNE ZDRAVSTVENE PROBLEME: Počela da radi postkovid ambulanta
Autor: Glas javnosti
Lekari u našoj zemlji i svetu sve više uočavaju pojavu produženog dejstva postkovid simptoma kod pacijenata koji su preležali koronu, kao i uticaj ove bolesti na pojavu tromboze, kardiovaskularnih, bubrežnih i drugih postkovid bolesti. Radi toga je, kako saznaje Glas Javnosti, u Srbiji već počela da radi postkovid ambulanta pri KBC Bežanijska kosa u Beogradu.
Direktor Univerzitetskog kliničko-bolničkog centra Srbije profesor. dr Milika Ašanin rekao je za RTS da će se sa kovidom boriti do kraja Klinika za infektivne i tropske bolesti i kovid bolnica u Batajnici, čija se uloga i značaj u zdravstvenom sistemu tek sada vidi. Ašanin je tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da čak jedan od pet pacijenata koji je oboleo od kovida ima posledice u vidu kardiovaskularnih bolesti.
On je predočio da su posle KBC 'Bežanijska kosa', koja je iz kovid sistema izašla pre više od 15 dana, zbog povoljnije epidemijske situacije i manje pacijenata na bolničkom lečenju, iz kovid režima izašli i kliničko-bolnički centri 'Zvezdara' i 'Dragiša Mišović', a tokom ove nedelje redovnom radu vraća se i Specijalna bolnica u Mladenovcu.
- Oni koji su ranije imali kardiovaskularne bolesti, ili oni koji su u toku lečenja kovida 19 imali srčane komplikacije, oni moraju da se jave i da obave pregled u periodu prvih mesec dana do tri meseca. Oni koji su ranije bili zdravi, a u postkovid periodu imaju određene simptome koji se mogu dovesti u vezu sa srcem, a takvih je puno, oni ne treba odmah da traže pomoć kardiologa, već da se jave u Dom zdravlja svom izabranom lekaru, koji će ih dalje uputiti, prema potrebi, kod kardiologa, objasnio je dr Ašanin.
Posebno odeljenje za postkovid u KBC 'Bežanijska kosa'
Nedavno je za RTS dr Marija Zdravković izjavila da je jako važno da se jave lekaru čak i pacijenti koji nisu ležali zbog korone u bolnicama, a skloni su post kovid oboljenjima srca i pluća.
Prema rečima dr Zdravković pošto je uočeno da veliki broj pacijenata dolazi sa takvim tegobama u KBC “Bežanijska kosa”, gde je ona direktor, otvorili su ambulantu za hitne pacijente kod kojih se javljaju bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa postkovid simtomima. Kako ona kaže jako je bitno da se utvrde razlozi zdravstrvenih problema jer se nakad čak dešava da se radi o reinfekciji korona virusom. Jako je kako Zdravković kaže bitno da se utvrdi da li je reč o reinfekciji ili post kodvid simtomima.
-U post kovid ambulantu ne mogu da dođu pacijeneti bez zakazivanja. Potrebno je da budu upućeni od strane svog izabranog lekara i dobiju uput za KBC “Bežanijska kosa”, da li kardiologu ili pulmologu, možda i endokrinologu u zavisnosti od tegoba. Onda ga mi obradimo kompletno. Odnosno evaluiramo posledice korone - objasnila je dr Zdravković. Ukazala je da je nekim post kovid pacijantima čak potrebno i bolničko lečenje i dalja dijagnostika.
Predočila je da se veliki broj paciejnata koji su preležali koronu suočio sa pojavom tromboze, a najteži slučajevi arterijske tromboze operisani su baš u ovoj bolnici.
Trajne posledice kovid virusa
Za 14 meseci, koliko se svet bori sa kovidom, zabeležene su ozbiljne, trajne posledice ove bolesti. Među problemima koje su lekari širom sveta zabeležili, a često nisu odmah uočljivi, ali su dugoročno mnogo ozbiljniji su: oštećenja pluća, srca, bubrega, i mozga.
Prema urađenim studijama kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od ovih sistema, ove dodatne povrede vode u vidljivu bolest, i to su priče koje možete da čujete od ljudi koji sada ne mogu da uhvate dah, ili koji dobijaju napade ubrzanog kucanja srca (tahikardije) i to mesecima kasnije pošto su pobedili virus.
Kapacitet za oporavak pluća, bubrega, i samog krvotoka varira od osobe do osobe, i još nema dovoljno podataka da se kaže šta se u proseku može očekivati. Srčana oštećenja su većinom doživotna. Moždana su, takođe, doživotna, ali mozak je 'plastičan' organ koji može da se reorganizuje i da funkcioniše kod mnogih blažih oštećenja. Kako je statistika ovih pacijenata pokazala i ozbiljnost strahovito varira, od jedva primetnih problema pa sve do katastrofalnih, i teško ih je predvideti.
Osobe sa predispozicijama za bolest bubrega (starost, velika telesna težina, prethodni kardiovaskularni problemi, prethodno postojeće bubrežne bolesti i slično), u proseku imaju težu bolest i ostaju sa težim sekundarnim oštećenjima.
Kako su lakari na terenu utvrdili možemo očekivati da će, pored dva do pet odsto ljudi koji će imati teške posledice, još dodatnih pet do 10 odsto imati manje, ali merljive posledice.
(Glas javnosti)
SKINI APLIKACIJU
.png)
