Ruska pomoć je stigla u pravom trenutku /video/

Ova pošast, pandemija virusa korona, samo je eklatantno prikazala da su nam Rusija i Kina istinski prijatelji, i da su pomoć poslali u pravom trenutku. Ovako je u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ ocenio profesor Ilija Kajtez sa Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost.

Oni su se pokazali kada je bilo najteže, ipak, dodaje naš sagovornik, tu ne treba da zaboravimo ni pomoć od Norveške, Ujedinjenih Arapskih Emirata Turske.

Pomoć Rusije izraz vekovnih, bratskih odnosa

„Pandemija je uz sve poteškoće sa kojima se srećemo ovih nedelja pokazala snagu, sposobnost i moć srpske zajednice i zdravstva. Mi možda nismo bili ni svesni koliko imamo dobre kadrove, a nismo tako ni loši kao što neki stalno žele da nas prikažu. Srbija se pokazala kao ozbiljna država sa stabilnim sistemom. Nagrada može biti to što je veliki broj naših ljudi došao sa zapada i bilo bi jako značajno da bar možda četvrtina ili možda čak polovina tih ljudi ostane u otadžbini, da zajedno podižemo sistem. Ovde imamo lepu metaforu, a to je kada je deci teško oni se odmah vraćaju majci, a ta majka je ovde Srbija, otadžbina“, rekao je Kajtez.

On dodaje da će  i na nacionalnom i na Svetskom nivou ova pandemija doneti mnogo toga dobrog u geopolitičkom i nacionalnom sistemu i u poimanju suštine zdravstvenog sistema. „Pandemija je, između ostalog, pokazala sve slabosti liberalnog i neoliberalnog koncepta društva koji počiva na individualizmu, samoekonomičnosti i ekstra profitu. Život nije moguće svesti samo na ekonomske kategorije, jer postoji solidarnost i osećaj za drugoga, za kolektiv. Na zapadu postoji socijalni sistem koji je pre svega usmeren na one koji to mogu da plate. Međutim, ogroman broj građana tih najrazvijenijih zemalja praktično nema nikakvo socijalno osiguranje, a i oni koji ga imaju shvate da su cene vrtoglavo visoke, pa razmišljaju da li im je isplativije da umru kod kuće ili da odu da se leče svesni da će morati godinama da odplaćuju dug“, smatra Kajtez.

Pokazuje se, dodaje naš sagovornik, da je pomoć Rusije i predsednika Vladimira Putina lično izraz vekovnih, bratskih odnosa, jer i ona treba da vodi bitku sa ovim virusom, ali je na ovaj način pokazala da Srbiju doživljava kao prijateljsku zemlju. Moskva prema Srbiji i Republici Srpskoj, odnosno srpskom fakturu na Balkanu, uvek ima maksimalno korektan i pravedan odnos.

„Nedavno sam napisao da mi kao relativno malobrojna nacija ne smemo da budemo pod kišobranom bilo koje velesile, odnosno naš odnos prema velikim silama je ustvari odnos kako se oni odnose prema međunarodnom pravu, suverenitetu i poštovanju neotuđivih prava malih naroda kao što smo i mi.

Prijatelji nas nisu izdali

„Nas prijatelji nisu izdali kada je bilo najvažnije, a mi ćemo takođe u meri svojih moći u meri svojih sposobnosti i nacionalnog dostojanstva znati da im se odužimo“, rekao je naš sagovornik.

Iako su zapadni mediji poput „Gardijana“ nazvali tu pomoć novom vrstom uticaja Rusije i Kine na zemlje Balkanu, Kajtez kaže da Srbija svakako ne bi imala ništa protiv da nam je i Velika Britanija pomogla. Niko, dodaje on, niko njima nije branio da nam pomognu, oni jednostavno imaju osećaj ljubomore zašto to neke druge države mogu, žele i hoće, a oni iz milion razloga ne žele zato što imaju sopstvene probleme.

„Oni ne žele da prihvate da je proces multipolarizma nezaustavljiv i da će ova pandemija korone taj svetski proces samo ubrzati.  Oni, koji su nekada bili velesila, ne žele da prihvate da se svet drastično menja. Vide da se istok podiže, jer između ostalog i sunce izlazi na istoku, dakle podižu se nezasutavljive Indija, Kina i Rusija. U tom slučaju optuživati nas za interesna pregrupisavanja je zaista u najmanju ruku licemerno i maliciozno“, naglasio je Ilija Kajtez.

Apsolutna nemoć NATO armade

Za filozofsko promišljanje sveta ova pandemija je pokazala mnogo toga važnog i ontološki bitnog, objašnjava naš sagovornik. Svedoci smo potpune i apsolutne nemoći armade koja se zove NATO.

„Oni su povukli trupe iz, rekao bih, suludih manevara opkoljavanja Ruske Federacije, jer između ostalog imaju iskustva i istorijsko poimanje da je posle Prvog svetskog rata praktično više američkih vojnika umrlo od španske groznice nego onih koji su poginuli na bojnom polju. Strah od bolesti je realan, jer imamo informaciju da su od 11 nosača aviona koje poseduje Amerika ostala samo dva na takozvanom borbenom položaju”, rekao je Kajtez.

Pandemija je pokazala mnogo toga besmislenog uključujući i zapadnoevropski način života, a ono što može biti dobro jeste da će ekonomska kriza uticati pre svega na vlade zapadnoevropskih država i SAD da smanje enormno velike troškove za kupovinu naoružanja.

„Što se tiče naših regionalnih pitanja, zanimljivo je da je Vlada Crne Gore odbila bratsku pomoć Srbije, a posle toga su napravili ogroman spisak želja koje su uputili njihovim zaštitnicima, NATO-u, ne shvatajući da i ta organizacija ima velike unutrašnje probleme i da im je najmanje stalo da se bave sa jednom malom članicom kao što je Crna Gora. Odgovor Alijanse je bio zaista drastičan ali su to mediji u Crnoj Gori pokušali na neki način da minimiziraju”, rekao je naš sagovornik. Dodaje da se od sve silne velike pomoći sve svelo na uslugu Holandije koja im je dala neki avion da prenesu zdravstvenu robu, ali iz Kine, koja se, gle čuda, opet pojavljuje kao apsolutno nezaobilazni faktor u savremenom svetu.

Amerika okrenula leđa svetu

Predsednik SAD Donald Tramp je usred pandemije, u kojoj Amerikanci podnose velike žrtve, okrenuo leđa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Naš sagovornik podvlači da obično posle velikih kriza oni koji su na vlasti ne opstaju i da Tramp zbog broja obolelih i žrtvava ima zaista veliki problem.

„Za njega je svaki dan sudbinski – biti ili ne biti u ekonomskom smislu. Broj nezaposlenih raste neverovatnom progresijom i on se suočava sa izazovom kako sačuvati život Amerikanaca, a ne uništiti privredu. To je inače, bio i ostao jedan od njegovih najjačih izbornih aduta”, smatra Kajtez. Tramp je, podseća naš sagovornik, prvo krenuo na Kinu, međutim, posle toga je shvatio da bez Kine ne može da se bori protiv korone, pa je kao jedan pragmatičan čovek našao žrtvenog jarca u toj međunarodnoj zdravstvenoj organizaciji.

Vaskrs bez vernika u crkvi
Državni vrh je odlučio, a patrijarh Irinej se sa odlukom saglasio da neće biti obeležavanja Vaskrsa sa vernicima u crkvama zbog zabrane kretanja. Profesor Kajtez kaže da to jeste veliki rizik za sve građane ali da ne želi da ulazi u taj profesionalni deo koji su objasnili lekari.

„Ono što želim da naglasim jeste da naši protivnici jedva čekaju da država dođe u nesaglasnosti sa svojom Srpskom pravoslavma crkvom, a da ono što mi Srbi moramo da imamo u vidu jeste da ne bi bilo ni srpstva ni Srbije bez SPC. Dakle, ono što nama u ovoj situaciji velikih izazova i iskušenja ne treba je sučeljavanje ili sukobljavanje srpske države i srpske crkve i to je hvala bogu izbegnuto“, rekao je on.

Crna Gora je fenomen
Što se tiče Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, tu je situacija drugačija, smatra naš sagovornik, zato što vlast koristi sve moguće načine da se obračuna sa SPC i vernicima ne shvatajući da onaj koji pokušava da se obračuna sa verom on se suočava sa takvom silom, moći, sa takvom dubinom da to nije nijedna vlast uspela da pobedi.

„Vera, mit, kolevka, sećanje, preci i grobovi su večni. To je nešto što je deo nas, kao kada čovek udiše vazduh i kada koristi vodu i hranu da bi mogao da egzistira tako je to u duhovnom smislu vera. Ljudi koji to pokušavaju ne razumeju zato što na taj način, deluje paradoksalno, oni u stvari veru samo jačaju. I ovo što se pre korone desilo u Crnoj Gori je zaista jedna duhovna liturgija nešto što daje snagu i jača veru. To je fenomen koji će biti proučavan od ostatka sveta, to vraća veru u hrišćanstvo, jer zapadnoevropska civilizacija upravo doživljava slom u smislu neverovanja zato što vrednosti koje ona propagira su vrednosti koje je korona dokazala su nevrednosti”, rekao je Ilija Kajtez.

Sputnik

SKINI APLIKACIJU