Prvi pacijent umro je od korone 5. februara 2020. u BEOGRADU, pre nego što je ijedna smrt usled kovida zvanično zavedena u Evropi?!
Autor: Glas javnosti
Uzorci tkiva pacijenata zaraženih korona virusom koji su umrli na početku pandemije otkrivaju kako se u prvi mah širio Kovid-19.
Kada je zaraženi čovek stigao u bolnicu u Beogradu, stanje mu je već bilo veoma ozbiljno. Kašljao je, jedva dolazio do daha, a temperatura mu je bila 39,2 stepena. Lekari i sestre proverili su saturaciju i bila je ekstremno niska. Brzo je intubiran, međutim ni respirator nije pomogao. Umro je par sati kasnije, piše Wired.
To se desilo petog februara 2020. godine, pre nego što je ijedna smrt usled kovida zvanično zavedena u Evropi. Lekari u tom trenutku nisu znali šta je ubilo čoveka, te je kao razlog smrti zavedena komplikacija usled upale pluća.
U to vreme, naučnici su znali da se novi korona virus pojavio u Kini i da ga turisti prenose preko okeana. Međutim, čovek iz Beograda nije putovao. Imao je svega 56 godina i nikakvo hronično oboljenje. Sada su naučnici iz Srbije objavili naučni rad u kome objašnjavaju kako su došli do dokaza da je uzrok smrti virus Sars-CoV-2 koji izaziva kovid 19. Do dokaza su došli putem uzimanja uzoraka tkiva preminulog pacijenta.
- Nesumnjivo je kovid-19 uzrok smrti ovog čoveka - kaže koautorka ovog rada.
Na proleće 2020. godine virus je već divljao Evropom i ceo fokus usmeren je na spasavanje života. Međutim, dok se pandemija još nije u potpunosti zahuktala, naučnici i istraživači iz Engleske, Italije, Francuske i drugih zemalja imali su prilike da testiraju uzorke tkiva i podrobnije se bave uzrocima smrti pacijenata.
U nekim slučajevima, poput ovog u Srbiji, naučnici su tako uspeli da pronađu slučajeve smrti usled kovida i pre zvaničnog početka pandemije. To pokazuje da je virus već bio prisutan u Evropi tokom januara i februara 2020. godine
Retrospektivne analize nisu uvek izvodljive. Lekari ne uzimaju uvek uzorke tkiva od pacijenata, a kada i uzmu, neke uzorke nije moguće iskoristiti nakon par dana ili nedelja. Međutim, povremeno se nađe uzorak koji može da opstane duže, čak i par meseci, što omogućava naučnicima da podrobnije ispitaju stvar.
Identifikovanje takvih slučajeva pomaže da se ispita početak pandemije, a pomaže i u pripremama za neku buduću pandemiju.
U slučaju pacijenta iz Srbije, uzorak tkiva koji je otkrio da se uistinu radilo o kovidu-19 uzet je iz staklastog tela, želatinaste supstance koja ispunjava središte oka. Aleksandra Barać kaže da je uobičajena praksa da, kada pacijent u Srbiji umre u periodu od 24 časa po prijemu u bolnicu, vrši se klinička autopsija i uzimaju se uzorci, poput krvi i urina, za buduća testiranja. Staklasto telo ovog pacijenta uzeto je dan nakon što je umro i smešteno na -20 stepeni. Tri meseca kasnije, taman što je pandemija virusa dosegla vrhunac, osoblje Medicinskog fakulteta u Beogradu setilo se slučaja ovog čoveka zapitali su se da li je moguće da je uzrok njegove smrti kocid-19.
Uzeli su uzorak, odmrzli ga, a onda, kako bi proverili da li je virus Sars-CoV-2 prisutan u tkivu, izvršili dva genetska testa, uključujući i PCR test. Svaki od testova tražio je drugačije genetske sekvence koje virus ima. Radeći dva različita testa, eliminisali su šanse da dobiju lažno pozitivan rezultat.
- Veoma je dobro što imamo taj esej koji nesumnjivo pokazuje prisustvo virusa - kaže Džeremi Rosman, virolog sa Univerziteta Kent, koji nije učestvovao u ovom radu. Baraćeva i njene kolege kažu da, budući da je RNA virusa dobro podnela zamrzavanje, upravo staklasto telo može da bude ključni uzorak za druge istraživače koji par meseci po smrti pacijenta žele da utvrde eventualno prisustvo virusa.
Međutim, problem je što bolnice retko drže ovakve uzorke na duže vreme. Recimo, u Britaniji se takvi uzorci čuvaju oko četiri do šest nedelja. Nakon toga se uništavaju. Često se uzorci i ne uzimaju, osim ukoliko ne ostanu nakon biopsije koja se radi dok je pacijent još živ, ili nakon smrti ukoliko je uzrok smrti nepoznat.
Međutim, sve je više evropskih zemalja koje otkrivaju ovakve slučajeve. Recimo, krajem januara 2020. godine se 84-godišnji Britanac Piter Atvud iz Kenta borio sa izuzetno teškom upalom pluća koja je zbunila lekare. Piter je umro 30. januara 2020. godine, dan pre nego što je prvi slučaj kovida zvanično registrovan u Engleskoj. Piter nikada u životu nije putovao van Engleske. To znači da je virus odavno bio prisutan, mnogo pre prvog zvaničnog slučaja. Piterova ćerka je shvatila da su simptomi koje je njen otac imao isti kao oni koje izaziva kovid i zahtevala da se uzorci tkiva njenog oca istraže. Pokazalo se da je Piter zaista umro usled kovida-19.
Koliko je ljudi umrlo usled kovida pre nego što je pandemija zvanično proglašena? Teško da ćemo to ikad saznati.
- Ne bi me nimalo iznenadilo da je bilo mnogo, mnogo više slučajeva od jednog ili dva o kojima se govorilo u januaru 2020. godine - kaže Mark Grejem, istraživač sa Kraljevskog koledža u Londonu.
On i njegove kolege stoje iza Zoe aplikacije za praćenje simptoma koja je u upotrebi u Engleskoj od marta prošle godine i kažu da je aprila prošle godine zabeležen ogroman skok simptoma povezanih sa kovidom.
Logično, virus je pre toga morao da se širi nedeljama da bi došlo do tako velikog skoka.
Ovakve analize ne sprovode se samo u Srbiji i Engleskoj, već i u Francuskoj, gde su patolozi iz jedne bolnice u Parizu ponovo analizirali uzorke 24 pacijenta koji su imali negativan test na običan grip decembra 2019. i januara 2020. godine. Uzorak jednog od pacijenata koji je hospitalizovan u debembru i koji se oporavio sadržao je virus SARS-CoV-2.
U Italiji su naučnici otkrili prisustvo virusa kod 39 pacijenata u periodu od septembra 2019. i februara 2020. godine. Jedan je uzet od četvorogodišnjeg dečaka koji je živeo blizu Milana i nikad nije napustio Italiju. Uzorak su mu uzeli petog decembra, ali on je već u novembru počeo da se razboljeva. Italijanski naučnici zato sumnjaju da je virus cirkulisao ovom zemljom i tri meseca pre zvaničnog početka pandemije.
SZO tvrdi da pomno prate ova istraživanja, dok naučnici kažu da možda ova saznanja neće mnogo uticati na to kako se sada borimo sa kovidom-19, ali će mnogo pomoći u našim saznanjima kako pandemija kreće i kako se virus širi. Kako kažu, ovo će biti od velike pomoći u slučaju neke nove pandemije.
(Glas javnosti/Espreso)
SKINI APLIKACIJU
