PROFESOR PETAR KOČOVIĆ ZA GLAS: 'Trenutno smo na manje od pola puta do KRAJA KORONA PANDEMIJE'!

Profesor doktor Petar Kočović, koji se bavi informacionim tehnologijama osmislio jje svojevrstan model praćenja korona pandemije.

Naime, on je sa svojim saradnicima napravio programe koji na dnevnom nivou prikupljaju podatke o broju osoba koje su se zarazile, umrle i ozdravile i na osnovu kojih, primenjujući metode mašinskog učenja i prediktivne analitike, u čijem je sastavu i Gausova kriva, prave prognoze o daljem kretanju zaraze. U intervjuu za Glas javnosti profesor Kočović govori o aktuelnom trećem talasu pandemije i kada bismo mogli da očekujemo njegov završetak 

U kom je sada po vašoj proceni Srbija talasu i dokle će on trajati?

-Srbija se, kao jedina država u Evropi, nalazi u III talasu. U prvom su još uvek Rusija, Poljska, Ukrajina, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Severna Makedonija i još neke. Sve ostale iz Centralne, Zapadne i Severne Evrope su u drugom talasu. Trenutno je teško prognozirati do kada će III talas u Srbiji da traje, ali neće pre Pravoslavne nove godine da se završi. Najnoviji proračuni variraju od 15. januara do 31. Januara 2021. Međutim, stvari se toliko brzo dešavaju da je verovatnoća da če ovo biti kraj, trenutno 54%.

Kada možemo očekivati pik ovog talasa?

-Vrh trećeg talasa možemo da očekujemo u narednih 12 dana – do oko 15. novembra.

Gledajući vaše procene, za neke države u okruženju i Evropi piše da će se ovaj talas završiti 2040. godine ili čak i kasnije. Neće valjda korona dotad da traje?

-Kovid-19 će sigurno i duže da traje, ali će se nalaziti u jako malom broju zaraženih. Pošto broj zaraženih varira na dnevnom nivou, a odstupanja su iz dana u dan velika i prognoze nisu najpreciznije. Sigurno je da će za sve države trenutni datumi da se vrate na 2021 godinu.

Kada matematički možemo očekivati konačan završetak pandemije u Srbiji?

-I ovo je teško predvideti. Mi smo koristili metodologiu profesora Džona Ričarda Gota sa univerziteta Pensilvanija. Naime, po toj, tzv.Kopernikusovoj formuli, određuje se period kraja epidemije, a on pada između Dana žena i Svetog Ilije. Ovde je uključeno mišljenje sedam voditeljskih parova na našim televizijama. Dobijeni rezultati dosta verodostojno odslikavaju kraj epidemije u Srbiji.

Šta je u stvari Gausova kriva?

-Gausova raspodela je jedna od par statističkih raspodela koje mogu da se koriste za predviđanje koliko je još ostalo do kraja nekog ciklusa. Metodologija se koristi u prodaji, marketingu i drugim naučnim i teničkim disciplinama. Gausova raspodela je simetrična i nalik na zvono. Naime, primećeno je i iz ranijih epidemija da postoji simetrija u rastu i padu vrednosti broja zaraženih. Kriva ima svoj vrh, posle čega sledi pad. Iako je realnost drukčija od glatke krive, mi sa velikom pouzdanošću možemo da izračunamo kraj epidemije. Ali, stanje na dnevnom nivou prati i verovatoća da će događaj da se desi. Kada se datum završetka događaja ustali, mi možemo da sa velikom pouzdanošću taj datum bude i datum kraja.

Da li vam smeta kada vas pojedini optužuju da se „mešate lekarima u posao“ kada je reč o praćenju pandemije?

-Ja se lekarima ne mešam u posao, jer ne komentarišem njihove odluke vezane za medicinu i njihovu struku, kao i mere koje predlažu. Ako je to nede neko i pročitao – ja to nigde niam izjavio. I drugi univerziteti, kao što u Univerzitet u Sinapuru, Univerzitet u Šanaju i par Američki univerziteta, kao i analitičarska kuća MekKinzi, na primer, ja pojavu epidemije posmatram sa stanovišta statitičke verovatnoće, mašinskog učenja i analitike velikih podataka. I ništa više od toga.  

Koje će države u regionu a koje u svetu prema Guasovoj krivi imati najveći broj slučajeva do kraja godine?

-U najtežoj situaciji su Slovenija i Hrvatska, kao i Austrija. Mađarska i Rumunija koje su u nešto boljoj situaciji. Nadam se da će ubrzo situacija da se popravi. Nazire se svetlost na kraju tunela. Sem, „ako svetlost na kraju tunela nije voz koji nam ide u susret.“

Kao matematičar kako vidite ponašanje ovog virusa, pokazuje li kovid u svom delovanju do sada neku matematičku ili prirodnu zakonitost?

-Ja sam inženjer. Virus pokazuje već pomenutu zakonitost koja je opisana Gausovom krivom – koja je jedna od retkih koja može da jednom jednačinom opiše i fazu rasta i fazu opadanja. E sad, nije sve do Gausove krive i Kovida-19, već i mi Zemljani, moramo da damo sve od sebe da ovo iščezne.

Kada bi svet mogao da se vrati u normalu i može li se matematički predvideti neki novi talas ili nova pandemija?

-Može, naravno. Najpre, moj kolega i drugar sa studija profesor dr Vladimir Brusić, trenutno u Kini,  inženjer bioniformatike, napravio je (matematički) model i mesto svakog novog virusa. Naravno, model nema najsitnije detalje, a tek kada se on pojavi mi dodajemo sve elemente tog virusa (od DNK strukture, do toga u kojim delovima sveta ovaj virus varira). Inače, postoje i studije koje matematički predviđaju nove pandemije sa povećanjem ugljen monoksida i ugljen dioksida u našem vazdušnom omotaču. Sa tim u vezi su i sunčevi ciklusi koji pokazuju na to kada je virus u klimaksu, kada u preludijumu  i kada X i UV-C zraci sa Sunca utiču kako na pojavu, tako i na uništenje nekog virusa.  Ovo prate naš inženjer Milan Stevančević i meteorolog Nedeljko Todorović već decenijama. Svet se sigurno vraća u normalu, a trenutno smo na Kovid-19 putu, nešto malo manje od polovine do kraja pandemije. Za to vreme ćemo morati da se krećemo po talasima kao čamac na  otvorenom moru.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU